Izvor: Politika, 05.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S državom lakše do posla
Najveći pad broja zaposlenih u martu u Beogradu i Vojvodini
Statistika zaposlenosti, koliko god bila nevesela, ipak ukazuje i na neke poželjne promene, makar u začetku. Preduzetim merama država je podstakla razvoj i zapošljavanje u siromašnim opštinama. Subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta u proizvodnji dalo je rezultate, tvrdi ekonomista dr Miroslav Zdravković, urednik sajta makroekonomija.org. Podaci zvanične statistike o kretanju zaposlenosti od početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << septembra 2010. do kraja marta ove godine kazuju da je u Rači broj zaposlenih povećan sa 1.050 na 2.236, a u Prokuplju sa 7.432 na 8.206 lica.
U najkraćem, tamo gde je i država nešto „posejala”, došli su strani investitori i nikla su nova radna mesta.
Južnokorejskakompanija „Jura” kupilaje u Rači u aprilu 2010. fabriku „Zastava elektro” za oko tri miliona evra. Obnovila je postojeće hale, ugradila opremu i uz državnu dotaciju od 4.500 evra za svako radno mesto počela proizvodnju električnih instalacija za automobilsku industriju. U toj fabrici zaposleno je 1.330 radnika.
„Jura korporejšn” otvorila je sredinom juna u Nišu drugu fabriku u Srbiji. U njoj će biti zaposleno 1.500 ljudi, a od države je dobila bespovratno ukupno 10,5 miliona evra, odnosno 7.000 evra po novootvorenom radnom mestu.
Nemačka kompanija „Leoni”, takođe proizvođač električnih instalacija za automobile, kupila je pre dve godine bivšu fabriku FIAZ u Prokuplju. U obnovljenim i opremljenim halama sada zapošljava oko 1.000 radnika, a očekuje se da će do 2012. ovde posao dobiti još 1.000 uglavnom mladih ljudi iz ove opštine.
Ministarstvo ekonomije je u okviru programa za podsticanje direktnih investicija posredstvom Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA),firmi „Leoni” odobrilo 6,5 miliona evra, odnosno 5.000 evra po novootvorenom radnom mestu.
Ipak, broj zaposlenih još nije počeo da raste, pa ekonomisti zaključuju da kriza u Srbiji nije prošla, iako proizvodnja, izvoz i bruto domaći proizvod rastu (u prvom polugođu 2,2 odsto).
Zdravković ukazuje da se od septembra prošle do marta ove godine bez posla češće ostajalo u razvijenijim delovima zemlje, što ranije nije bio slučaj, dok je centralna Srbija, bez Beograda, imala malo smanjenje broja zaposlenih.
– Pad broja zaposlenih u martu ove godine, u odnosu na septembar prošle, bio je naročito veliki u Beogradu i Vojvodini – kaže Zdravković. – U Beogradu je u tom periodu broj zaposlenih smanjen za 11.241, štoje 56,5 odsto od ukupnog smanjenja, a u Vojvodini za 6.636, ili 33,4 odsto od ukupnog smanjenja. Centralna Srbija, bezBeograda, imala je malo smanjenje broja zaposlenih – 2.021 lice, odnosno 10,2 procenta od ukupnog smanjenja.
I ovom prilikom se pokazalo da su najveći teret krize u našoj zemlji podneli zaposleni u malim i srednjim preduzećima, odnosno kod preduzetnika.
– Pad broja zaposlenih u preduzetničkom sektoru bio je najveći u Vojvodini – 11.432 lica, 53,3 odsto ukupnog pada, i Beogradu – 9.562 lica, 44,6 odsto, dok je u centralnoj Srbiji bio zanemarljiv – 439 lica, odnosno dva odsto – kaže Zdravković.
Naš sagovornik kaže da je statistika otkrila da su u posmatranom periodu bez posla uglavnom ostajali muškarci.
U centralnoj Srbiji, bez Beograda, povećan je broj zaposlenih žena za 9.837, a smanjen muškaraca za 11.858. U Vojvodini je povećan broj žena za 4.353, a muškaraca smanjen za 10.989. U Beogradu je smanjen broj i zaposlenih žena – za 612, i muškaraca – za 10.629.
Zdravković smatra da je znatnijem padu broja zaposlenih u centralnim beogradskim opštinama doprinelo i povećanje nekih taksa.
– S obzirom na veliki pad broja zaposlenih u centralnim opštinama Beograda, bilo bi korisno proučiti uticaj visine firmarina i drugih lokalnih taksa na odluku preduzetnika gde će registrovati firmu – predlaže Zdravković.
A. Mikavica
objavljeno: 06.08.2011
.jpg)
