Izvor: Politika, 11.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Prokupac” se vraća u zavičaj
U topličkom vinogorju, posle niza godina kada su čokoti bili prepušteni propadanju, ponovo niču zasadi jedne od retkih naših autohtonih sorti grožđa
Prokuplje – U jednoj od povelja kneginje Milice iz 1395. godine stoji da ona manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori daruje vinograd „va grade, svjatago Prokopija". Osim što je to prvo pominjanje slovenskog imena Prokuplja, sadržaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povelje ukazuje da je reč o području bogatom vinovom lozom. I kasniji putopisci, koji su ovuda prolazili „carskim drumom" na putu od Carigrada ka Rimu, nisu propuštali da zabeleže tu odliku ovoga kraja. Iz te davne prošlosti potiče i sorta grožđa „prokupac", koja je, uz „smederevku", danas jedna od retkih naših autohtonih vrsta vinove loze, a koja je veoma rodna i daje crno vino visokog kvaliteta. U ovom vinogorju je šezdesetih godina prošloga veka utemeljeno preduzeće „Prokupac", koje je ubrzo postalo evropski gigant u proizvodnji vina.
Poslednjih dvadesetak godina, međutim, vinogradi u Toplici su zapusteli. Oko samog Prokuplja, gde su nekad bila čuvena vinogorja, nikle su kuće. Na Sokolici, Vršniku, Srpskoj strani, Crkvenom potoku, Stražavačkoj čuki, iznad Nove Božurne, Babinog Potoka, u Podini, Resincu, Beloljinu, Pločniku i drugim poznatim pobrežjima ispod Jastrepca i Kopaonika – vinogradi su sada prava retkost. U selima regiona su danas uglavnom staračka domaćinstva, što je, uz niske otkupne cene grožđa, glavni razlog da je u ovom kraju ostalo malo onih koji gaje lozu, tako da gotovo više nije moguće naći vina proizvedena od „prokupca", čak ni u prodavnicama preduzeća „Prokupac”.
Kako za naš list kaže savetnik za voćarstvo i vinogradarstvo u opštinskoj službi za poljoprivredu u Prokuplju Dragana Đurković, za svaku zasađenu sadnicu autohtone loze registrovano poljoprivredno domaćinstvo dobija po 130 dinara. U prošloj godini, međutim, ovu pogodnost iskoristila je samo Verka Mitrović iz Babinog Potoka i zasadila oko 30 ari, uglavnom „prokupca". Ohrabruje podatak da pripremu za korišćenje podsticajnih sredstava uveliko obavlja i Zemljoradnička zadruga u Maloj Plani, gde se planira sađenje vinove loze na čak 50 hektara.
Član Opštinskog veća zadužen za oblast poljoprivrede Milutin Radonjić kaže za naš list da je vinogradarstvo nepravedno bilo zanemareno, iako su njegove mogućnosti evidentno velike, kao što, ističe Radonjić, pokazuje primer novoformirane kompanije „Toplički vinogradi", koja se priprema da podigne velike zasade loze na pobrežju sa desne strane korita Toplice, oko Prekadina, Šišmanovca i Gojinovca.
Kakvi su planovi preduzeća „Prokupac", nažalost, i pored upornih pokušaja, nismo uspeli da saznamo. Nakon privatizacije, ovde niko, osim Slobodana Simića, novog vlasnika, nije ovlašćen da komunicira sa novinarima. Ono što smo mogli da vidimo svojim očima, to je da u prodavnici ovog preduzeća nema vina od „prokupca".
Od Dragoslava Cvetkovića, profesora prokupačke Visoke poljoprivredno-prehrambene škole, saznajemo da su svi uređaji za preradu grožđa i proizvodnju vina u „Prokupcu" sačuvani i da se, čim masovnija sadnja vinove loze počne da daje ploda, može očekivati da se na tržištu ponovo pojave poznata vina iz ovoga kraja, poput „topličkog crnog" i „Prokupčeve ružice".
-----------------------------------------------------------
Dominantni „klon”
Dragoslav Cvetković, profesor na prokupačkoj Visokoj poljoprivredno-prehrambenoj školi, problemom „prokupca" se bavi godinama, a nosilac je i projekta iz te oblasti koji finansira Ministarstvo poljoprivrede. On je, sa timom stručnjaka, od mnoštva varijeteta „prokupca" izolovao šest takozvanih klonova, a, kako ističe, na putu je da izdvoji jedan koji će, po svemu sudeći, biti vodeći: ima najveći sadržaj šećera, dospeva od sedam do 10 dana ranije od ostalih, otporan je na bolesti i veoma rodan. Prema rečima profesora Cvetkovića, u prokupačkom kraju se primećuje porast interesovanja za zanavljanje zasada vinove loze, tako da je u poslednjih pet-šest godina podignuto oko sto hektara novih vinograda.
D. Borisavljević
[objavljeno: 12/01/2009]
