Izvor: Politika, 19.Sep.2015, 15:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podvizi braće Božić

Čedomir, kao žandarmerijski narednik, uspešno sačuvao državnu kasu od Niša sve do Krfa i Marselja, a Arsenije, kao borac topličkog Gvozdenog puka, teško ranjen na Ceru izdržao je i ropstvo

Prokuplje – Selo Pločnik je na dvadesetak kilometara od Prokuplja. Tu, oko sredine sela kuće su Božića. U jednu od njih povremeno dođu potomci Čedomira Božića, druga, Arsenijeva, davno je zatvorena.

Božići su stara porodica poreklom od Studenice, kazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Radoje Kostić, čija je majka Ratka, kći Arsenijeva. Jedna grana je u Beogradu imala naučnika koji je izmislio vazdušne kočnice za železnicu. Oko njegove kuće u Krunskoj ulici sad se naslednici spore sa Demokratskom strankom. Drugi Božić bio je iguman Žiče.

Porodica Jevrema Božića doselila se krajem 19. veka u Pločnik. Jevrem je imao troje dece: ćerku Jevrosimu i sinove Arsenija i Čedomira. Čim su stasali, sinovi su otišli u ratove. Posle balkanskih, Arsenije se vratio kući na imanje, a Čedomir je otišao u žandarme. Bio je narednik i u obezbeđenju kraljevskog dvora, kazuje Čedomir, unuk koji nosi dedino ime. Kad je izbio Veliki rat, oba brata su se našla u tom vrtlogu.

Stariji Arsenije služio je u čuvenom Gvozdenom puku, koji je i na Kolubari i na Ceru odnosio odlučujuće pobede. U jednoj od tih bitaka bio je teško ranjen. Spasio ga je komšija Tanasko Milojević, kome je on, posle rata, dao ćerku Janiku za sina Branislava. Okupatorska vojska našla je Arsenija u bolnici i zarobila. Kad se iz logora u Mađarskoj vratio bio je, kažu, samo kost i koža. Za junaštvo u ratu, u miru je dobio službu finansa, to jest finansijske policije.

Mlađi brat Čedomir, uživajući poverenje kralja, dobio je zadatak da čuva državnu kasu. Na osnovu kazivanja starih ratnika, a i dnevnika dr Milana Stojadinovića, Radoje Kostić, koji je magistar istorije i bavi se Topličanima u Velikom ratu, istraživao je put srpske državne blagajne u to teško vreme.

U časopisu „Toplički venac” mr Kostić piše da je državna blagajna, kao i vlada, po izbijanju rata premeštena u Niš, gde je bila u zgradi Okružnog načelstva sve do jeseni 1915. godine. O obezbeđenju blagajne brinuo je narednik Čedomir Božić sa svojim žandarmima. Pred novom najezdom okupatorskih sila, vlada je donela odluku o povlačenju vojske preko Albanije, a sa njom i državne kase. U najvećoj tajnosti jedne noći blagajna je u specijalnim, nepromočivim sanducima prebačena na nišku železničku stanicu i utovarena u voz. Preko Stalaća i Kruševca prevezena je u Kraljevo. Odatle do Kosovske Mitrovice sanduci sa novcem natovareni su u pet kamiona koje je dala Vrhovna komanda. Za sve to vreme transport blagajne čuvaju Čeda i njegovi žandarmi.

Kad je trebalo dalje nastaviti put ka Peći, kuda kamioni više nisu mogli, kupljeno je 20 konja, i kola i sanduci su smešteni u njih. Pošto je taj put bio pun opasnosti, u pomoć Čedinim žandarmima stigla je jedna četa Topličkog puka koju je predvodio Dimitrije Barbulović, rezervni kapetan, inače prokupački advokat. Njegovi vojnici bili su oni koji su se proslavili u Kolubarskoj bici, kada su na čelu Moravske divizije prvi krenuli u proboj. A sve su to bili Čedini zemljaci iz Pločnika i okolnih sela.

Od Peći uz Rugovsku klisuru više ni konjska kola nisu mogla da idu. Tu im je Živko Rajević, ugledni domaćin, pomogao da nabave dovoljan broj brdskih konjića, na koje su natovarili sve sanduke. Dogodilo se i to da je negde u klisuri jedan konj pao u ambis sa dva sanduka. Srećom, nije povukao i vojnika koji ga je vodio, a u sanducima nije bio novac, nego rezervne puške. Posle, preko Podgorice do Skadra sve je išlo lakše.

Od Skadra transport je došao do luke San Đovani i utovario sanduke u brod. Pri tome, Albanci koji su pomagali, jedan sanduk su negde sklonili. Pod pretnjom streljanja, Barbulović ih je primorao da ga vrate. Tako je državna blagajna, posle velikih muka, u celosti stigla na Krf. Narednik Božić je smešten sa svojim žandarmima u hotel „Angleter”, gde i kralj i Vrhovna komanda.

Ubrzo zatim Čedomir Božić se našao u Marselju, sa zadatkom da čuva zlato Narodne banke Srbije. Odatle je kući doneo i lepu fotografiju, koju čuva njegov potomak Čedomir. On, reče, čuva i dedin drveni sanduk sa odlikovanjima i sa pločicom na kojoj je natpis „Čedomir Božić, narednik”. Posle rata Čedomir je nastavio žandarmerijsku službu kao komandir stanice u Blacu. Izmolio je kralja Aleksandra da mu da neko mesto bliže Pločniku da bi nadgledao stare roditelje. Umro je pred Drugi svetski rat i sahranjen u svom selu.

Njegov stariji brat Arsenije dočekao je i Drugi svetski rat. U ona smutna vremena, on već u dubokoj starosti, zakopao je svoju sablju i karabin ispod jednog oraha. Nikada ih niko nije pronašao, kaže njegov unuk Radoje Kostić. Ali, eto, njemu se kao istoričaru, posrećilo da pronađe podatke o junaštvu svojih predaka.
Pogledaj vesti o: Prokuplje

Nastavak na Politika...