Izvor: Politika, 31.Avg.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pločnik je prva evropska juvelirnica
Predmeti od pre 7.000 godina svedoče o visokoj civilizaciji ljudi neolita. – Kako je Prokupčanka okupila evropske arheologe i zašto su Englezi došli u jedno malo selo na jugu Srbije
Pločnik kod Prokuplja – Ovih danaponovo su arheolozi uzbudili svetsku akademsku javnost otkrićem na nalazištu u selu Pločniku kod Prokuplja. Prsten od bakra, pronađen ovde, star je više od 7.000 godina. Ovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je, koliko se zna, mesto gde je čovek, najranije u Evropi, uspeo da načini predmete od metala, pa se Pločnik smatra kolevkom metalurgije na starom kontinentu.
– Prsten nađen ove godine i minđuša i perle prošle kao da nagoveštavaju da je ovde bila najstarija juvelirnica u Evropi – objašnjava mlada naučnica dr Miljana Radivojević, koja je glavni krivac što se u Pločniku već drugu godinu zaredom okupljaju vrhunski evropski stručnjaci da bi detaljno istražili kako je i zašto je baš ovde čovek uspeo da topi bakar. Ona, naime, sa grupom naših i stranih stručnjaka ostvaruje projekat koji je odobrila vlada Velike Britanije, koja je i finansijer.
Miljana je, naime, bila đak generacije prokupačke gimnazije, pa student generacije Filozofskog fakulteta, zatim student prodekan, pa student prorektor Beogradskog univerziteta... Tako osvajajući znanja osvojila je i stipendije, koje su joj omogućile da nastavi postdiplomske studije u Londonu na Institutu za arheologiju, najprestižnijem u svetu. Tu je prošle godine i doktorirala. Njen doktorski rad, koji je za temu imao izučavanje arheometalurgije u jugoistočnoj Evropi, odjeknuo je u naučnim krugovima, tako da je postao osnova velikog međunarodnog projekta. On predviđa istraživanja nalazišta u Pločniku, Belovodama i Jarmovcu. U njegov tim ušli su naučnici iz Velike Britanije, Nemačke i Srbije. Za direktora projekta postavljen je Tilo Reren, profesor sa londonskog arheološkog centra –UCL.
Miljanu, kao jednog od autora projekta, pa Bendžamina Robertsa, predavača na Univerziteta u Duranu, mr Dušana Šljivara iz Narodnog muzeja u Beogradu, Miroslava Marića sa Balkaneološkog instituta SANU, Mariju Savić, doktoranda iz Leposavića, Julku Kuzmanović-Cvetković, direktora Narodnog muzeja u Prokuplju, koji je i nosilac ostvarivanja projekta, zatekli smo dok su sa radnicima iz ovog sela iskopavali novu sondu.
– Upravo smo otkrili dve peći, jednu do druge. To je nagoveštaj da smo, možda, u samom centru topljenja rude bakra ili pečenja keramike – izjavio je za „Politiku” Bendžamin Ben Roberts, a njegove reči prevodio nam je Marić. Ben nam je objasnio da je ovamo došao zahvaljujući radovima Miljane Radivojević, koji su ga naveli da učestvuje u pisanju programa za ovaj projekat, koji je obezbedio trenutno najveće investicije u arheološka istraživanja u Evropi. Po njegovom mišljenju, treba istražiti da li je visoko razvijena proizvodnja keramike, kakva je bila ovde u neolitu i koja je zahtevala poznavanje materijala i mogućnosti vatre, bila preduslov da se savlada proces zagrevanja kamena kako bi se on pretvorio u metal, to jest bakar, čija je tačka topljenja najniža od svih metala. Prema Bendžaminu Benu Robertsu, razlog tome što je baš Pločnik kolevka metalurgije treba tražiti u obilju rude bakra u okolini.
Pitali smo Bena kako se snašao u ovom selu, među kolegama i radnicima, sa kojima radi. Odgovorio je da se nije nadao da će steći toliko iskrenih prijatelja i među jednima i drugima.
– Oduševljavaju me ovdašnji seljaci. Oni iznenađujuće mnogo znaju o samom nalazištu, a pošteni su, iskreni, imaju smisao za humor, slično nama Englezima. Naučio sam i neke šale, koje ipak nisu za štampu. Od hrane posebno mi se dopadaju ajvar i ćevapčići. Neverovatno je kakav je ovde kult vina i rakije. Nisam mogao ni da pretpostavim da je rakija piće o kojem svaki seljak govori sa ushićenjem, svaki ume da je pravi i takmiči se čija je bolja – otkrio nam je Bendžamin Roberts, dodajući da su i devojke ovde izuzetno lepe, ali da je oženjen i uskoro očekuje prvu bebu.
Julka Kuzmanović-Cvetković kaže da je u toku izrada programa uređenja celog kompleksa Pločnika, koji će, veruje, postati važno odredište naučnika i turista iz celoga sveta. Pored već izgrađenog naselja nalik na ono iz neolita, priprema se i replika topionice bakra od pre sedam milenijuma.
Dragan Borisavljević
objavljeno: 01.09.2013.
