Izvor: Politika, 14.Maj.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Jastrepca do Trsta pešice
Vukašin Ristić Kale kao mladić otišao u partizane, prošao velike bitke i još je čio u desetoj deceniji
Prokuplje – Pri kraju grada, pored puta što od Prokuplja vodi ka Jastrepcu i njegovom Gornjem Kordincu, zatičemo u dvorištu lepe kuće Vukašina Ristića kako testerom struže drva. Njemu je, veli, 95. godina, ali se ne predaje starosti. Jer, kaže, u odnosu na ono šta je preživeo tokom Drugog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetskog rata, starost je sitnica koja se lako pobeđuje.
Poznato je da se rat na prostoru bivše Jugoslavije produžio sve do 15. juna 1945. godine, iako je mir u celom svetu zaključen nedelju dana ranije. Do tog poslednjeg dana Vukašin je bio u prvim borbenim redovima. I pamti sve pojedinosti velikih bitaka i pogibija saboraca iz Pete srpske udarne brigade, sastavljene uglavnom od Topličana, gotovo sve mladića.
Bilo mu je, priča starina, tek 18 godina kad se iz svog sela priključio partizanima na Jastrepcu, čiji je komandant bio Obrad Lazović Živko, narodni heroj. Dobio je i partizansko ime – Kale. Sa svojim komandantom od te 1943. godine pa sve do oslobođenja nije se odvajao. A posle se i oženio njegovom rođakom Milicom, takođe aktivistkinjom. U borbama se Kale pokazao, pa je postao komandir čete.
– Odavde sa Jastrepca krenuli smo ka Šiljegovcu, pa oslobađali Kruševac, Kraljevo, Kragujevac... Tu smo se sreli sa Rusima i zajedno nastavili bitku za Beograd. To su bile teške borbe. Teško mi je bilo kad sam tu ostavio mrtva 32 svoja vojnika. Međutim, još teže sam se osećao kad smo došli na Sremski front, gde smo izgubili 252 borca. I danas pamtim bitku za Šarengrad. Nemci su uporno branili neki magacin, i tu su mi iz čete poginula 72 vojnika. U Zagreb smo ušli dosta lako, jer svi su pobegli – Nemci, ustaše, domobrani... – kazuje deda Kale.
Peta brigada je, prema njegovim rečima, nastavila „čišćenje terena” sve do Celja. Na tom prostoru, kaže, zarobili su mnogo Nemaca i ustaša, ali i četnika. A onda je nastala borba za Trst...
– Sećam se, na jednoj livadi, na oko pet kilometara od Trsta, prikupili smo na hiljade zarobljenika. Tu je bilo oružja na gomile, na stotine kamiona. Tim kamionima smo se, kad je došla sloboda, prevezli nazad u Beograd. Sve do tada, od Jastrepca do granice sa Italijom, išli smo pešice i gotovo stalno pod borbama – kaže naš sagovornik i sa ponosom pokazuje ordenje i medalje koje je u tim borbama zaslužio.
Posle rata Kale se aktivirao i u činu kapetana prve klase dobio Niš za mesto službovanja. Radni vek je proveo na obuci vojnika, najviše, veli, na Čemerniku kod Crne Trave.
Sada on i njegova Milica, uz pomoć mlađih, provode lepu starost. Stalno u nekom poslu: uređuje dvoriše, orezuje ruže, sadi mlade trešnje... Ode i do sela.
.jpg)
