Izvor: Večernje novosti, 02.Apr.2018, 20:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

O deci odlučuje srce, a ne novčanik

Šta su razlozi za mali natalitet - siromaštvo ili životni stil. Mnogo više mališana u siromašnim sredinama nego u bogatim ZA poslednjih gotovo šest decenija u topličkim opštinama Prokuplje, Kuršumlija, Žitorađa i Blace, broj stanovnika smanjio se za čak 54.814 ljudi! Prema popisu iz 1961. godine, Topličana je bilo 141.141, a sada ih je tek nešto više od 86.000. Susedna opština Podujevo na Kosmetu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na 3,5 puta manjoj površini u istom periodu i sa sličnim ekonomskim uslovima, “uvećala” se za više od 30.000 ljudi. Pročitajte još: Za rađanje novac nije dovoljan ali je važan Da li razlozi za odumiranje stanovništva leže u siromaštvu, životnom stilu ili je u pitanju nešto treće? Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika republike, kaže da se dete ne rađa u novčaniku, već u glavi i srcu i kao primer navodi jednu od najsiromašnijih zemalja Azije, Jemen, u kojoj se broj stanovnika u poslednjih šest decenija povećao 540 procenata, dok je u istom periodu Srba više za svega 18 odsto! Da životni standard nema uvek veze sa natalitetom, govori podatak da istu stopu fertiliteta kao i naša zemlja imaju Nemačka, Austrija, Estonija, Italija, Španija, a blizu su nam i Japan, Grčka i Slovenija. Prosečne plate u ovim zemljama kreću se od 1.100 do 3.400 evra, a BDP po stanovniku ide i do 50.000 dolara! S druge strane, Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku, smatra da su razlozi za pad nataliteta siromaštvo i nedostatak mogućnosti za poslovni i lični razvoj stanovnika Srbije. Od ukupno 150 gradova i opština, u 73 ne postoji nijedno aktivno srednje ili veliko preduzeće u privatnom vlasništvu, već je najveći broj zaposlenih u opštinama i opštinskim javnim preduzećima. Pročitajte još: Čedomir Antić: Rađanje dece nije stvar novca - Svaki drugi stanovnik Srbije mlađi od 35 godina želi da dođe da živi u najbliži veći grad, Novi Sad ili Beograd - kaže on. - Da bi bilo posla koji je plaćen da se od njega može živeti, Srbija mora da ima još 60.000-80.000 aktivnih malih i srednjih preduzeća koja imaju više od jedne ili dve zaposlene osobe, pritom se svako treće od tih preduzeća mora baviti proizvodnjom. Jedino na taj način mogu se obezbediti zarade koje će biti iznad 700 evra, što je minumum da dve zaposlene osobe imaju najmanje dvoje ili troje dece i da mogu da obezbede osnovne potrepštine za život.Nikola Selaković / Foto N. Fifić Naš sagovornik smatra da se to može postići poreskim rasterećenjem i privrede i zaposlenih. Privrednici mesečno osim poreza i doprinosa koje plaćaju na zarade imaju između 45 i 65 mesečnih nameta od strane države, lokalnih samouprava ili raznih oblika administracije. - Zaposlenima se zarade realno oporezuju sa 64,5 odsto u proseku, pri čemu je ova stopa najveća u istočnoj Evropi, gde se plaća između 20 i 53,5 odsto - kaže Rajić. - Poseban problem je što godišnje između 26.000 i 35.000 ljudi emigrira u svet u potrazi za poslom i što su dve trećine od tog broja visokoobrazovani ljudi ili obučena radna snaga za rad u industriji i sektoru usluga. NEDOSTATAK KADROVA RAJIĆ smatra da, ako se ovaj trend nastavi, u narednih deset godina ne samo da će Srbija morati da uvozi radnu snagu, nego će i mnoge kompanije u nedostatku kadrova morati da napuste našu zemlju. U poslednjih pet godina, ističe on, sve je više domaćih kompanija koje uvoze radnu snagu, iako je to nepovoljno za njih.

Nastavak na Večernje novosti...