Izvor: Politika, 11.Apr.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lenjinove muke sa legalizacijom
Jedan od nekada vodećih urbanista u Prokuplju ne može da legalizuje stan koji je kupio na tržištu za gotov novac
Prokuplje – Prošle su gužve u Odeljenju za urbanizam prokupačke opštine, ali nisu i muke vlasnika stanova i kuća. Više od dve hiljade stanovnika ovog grada na Toplici, po rečima Vesne Živković, načelnika Odeljenja, podnelo je zahteve za legalizaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o roku. Mnogi imaju sreću da brzo dođu do rešenja kojima se proglašavaju vlasnicima stambenih i drugih objekata. Naravno, ako imaju potrebnu dokumentaciju.
Međutim, bar polovina onih koji su te zahteve podneli našla se u situaciji iz koje ne zna izlaz. Jedan od njih je i Lenjin Milosavljević. Ovaj Prokupčanin neobičan je po svemu, pa i po tome što ne zna kako da legalizuje svoj stan, koji je kupio od građevinskog preduzeća za gotov novac. Lenjin je jedini čovek u ovom delu Srbije koji zvanično nosi ime velikog ruskog revolucionara, a da nikada u životu nije učio ruski i ne zna ni dve reči ovog jezika. Godinama je bio vodeći arhitekta ovog grada: najpre u „Brilju”, najvećem građevinskom preduzeću u Toplici, a zatim u Direkciji za urbanizam, gde je svojevremeno bio i direktor, a i sada je jedan od glavnih arhitekata.
Njegov slučaj je sličan mnogima koji ovih dana tragaju za dokumentima kako bi legalizovali svoje kuće, stanove ili druge građevinske objekte, pošto su prijavom „zauzeli mesto”.
Milutin Jovanović, načelnik Službe za katastar nepokretnosti, kaže da sve počinje ovde i sve se tu završava. Prvi korak da bi neko bio upisan kao vlasnik jeste da se građevinski objekat katastarski snimi. Najveći broj je, kako tvrdi, u ovom gradu i snimljen, ali ima i onih koji nisu. Radica Milenković, pravnik u ovoj službi, kaže da problemi nastaju kod stambenih zgrada koje nemaju sve dozvole, od građevinske do upotrebne. Vlasnici stanova u tim zgradama treba da se slože i zajednički traže potrebne dozvole. Međutim, to je veoma teško postići. Jer, oni koji su otkupili stan od svog preduzeća, na osnovu tog ugovora su već upisani kao vlasnici. Oni, pak, koji su stan kupili na slobodnom tržištu moraju da traže legalizaciju ili cele zgrade ili samo svog stana.
U ove druge spada i Lenjin Milosavljević. On nije čekao da mu preduzeće dodeli stan, pa da ga otkupi za male pare. Kupio ga je od građevinskog preduzeća za gotove pare, o čemu ima i ugovor. Ali sada za zgradu u kojoj je njegov stan, u samom centru grada, ne može da nađe odgovarajuće dozvole. Mogao bi, kaže, da ih pribavi ako bi se svi stanari složili da zajedno pozovu odgovarajuće komisije, pa da se sve radi ispočetka. Međutim, u celoj zgradi, samo su njegova i još jedna porodica oni koji su stan kupili. A nije mala cena naknadnih dozvola.
– I po starim zakonskim propisima bilo je određeno, kako za stanove tako i za kuće, da, pored građevinske dozvole, čime počinju radovi, nema useljenja dok se ne izda i upotrebna dozvola. O tome niko nije vodio računa, pa su se ljudi useljavali čim se objekat završi. O privatnim kućama da se i ne priča: niko nikada nije tražio upotrebnu dozvolu, a sad se bez nje ništa ne može. Nijedna stambena zgrada nije građena bez dozvole i za svaku je na kraju vršen tehnički prijem, na osnovu kojeg je trebalo da se izda upotrebna dozvola, odgovorno tvrdim. Što danas dokumenta ne mogu da se nađu bar za polovinu, to je slika naše nemarnosti – kaže Milosavljević, čudeći se i sam kako da dokaže da je vlasnik stana koji je ne samo kupio za gotov novac, već i za koji godinama plaća porez kao na svoju imovinu.
U Odeljenju za urbanizam su nam naveli da podaci, ne samo za neke stambene zgrade građene i pre 30–40 godina, već i one nedavno, ne mogu da se nađu nigde, jer su preduzeća koja su ih gradila odavno nestala. A posebno je teško uspostaviti i kontinuitet vlasništva. Ljudi su kupovali na reč ili sa ugovorima bez overe kod suda, tako da se često ne zna prvi vlasnik objekta, bez čega nema legalizacije.
Sudeći po onome što se događa ovih dana u Prokuplju, a naši sagovornici tvrde da je tako i u mnogim mestima Srbije, posao oko legalizacije, dakle, neće biti ni lak ni jeftin. Pogotovo što su građani prepušteni da sami pronalaze dokumenta, kojih, eto, često nigde nema.
D. Borisavljević
[objavljeno: 12/04/2010]
