Izvor: Politika, 06.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraljeva bista netragom nestala
U junu 1937. godine u Prokuplju je otkrivena bista kralja Aleksandra, o čijoj sudbini ne znaju ništa ni istoričari koji su proučavali posleratnu istoriju grada pod Hisarom
Prokuplje – Članak koji je objavila „Politika" i u kojem se govori o pronalaženju biste kralja Aleksandra u jednoj livnici u Beču, koja je tamo s mnoštvom sličnih dopremljena u vreme okupacije s namerom da bude pretopljena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za potrebe nemačke vojske, izazvao je veliko interesovanje Prokupčana. Naime, kako su zabeležili hroničari, a još pamte i stariji žitelji grada na Toplici, kraljeva bista bila je ovde postavljena u holu na ulazu u novoizgrađeni Sokolski dom, a u danima nakon aprilskog sloma nestala je bez traga.
Prokupčanin Slobodan Nestorović, dugogodišnji urednik u „Politici" i svedok događaja, u svojoj knjizi „Pod Hisarom" detaljno je opisao otkrivanje spomenika kralju Aleksandru u Prokuplju. Bilo je to 13. juna 1937. godine. Toga dana okupilo se ovde mnoštvo sveta iz cele Toplice. Gosti, među kojima su bili i Dobrivoje Stošović, ministar prosvete, i Marko Novaković, ban Moravske banovine, dočekivani su u sali Sokolskog doma. Onda je svečana povorka prošla krozgrad i do hrama Svetog Prokopija gde je službu poginulima u prethodnim ratovima obavio episkop niški Jovan.
Povorka se zatim vratila u Sokolanu gde je potpukovnik Milenko Jovanović, kao kraljev izaslanik, otkrio bistu kralja Aleksandra. A onda su se svi uputili pred zgradu Sreskog načelstva gde je Kosta Pećanac otkrio bistu Koste Vojinovića, svog saborca u Topličkom ustanku. „Politika" je sutradan donela opširan izveštaj u kojem se, između ostalog, navodi da je izvršeno „osvećenje dve spomen biste, blagopokojnom kralju Aleksandru i vojvodi Topličkog ustanka Kosti Vojinoviću”.
Potonja bista sačuvana je za vreme rata, zatim je nekoliko puta menjano mesto na kome je bila, da bi devedesetih godina bila vraćena u centar. Kraljeva bista je, međutim, nestala u toku rata i o njenoj sudbini ništa se ne zna do danas.
Dragoljub Popović, koji je već na početku rata kao napredni omladinac bio interniran u zloglasni logor Mauthauzen, posle rata bio je direktor muzeja u Prokuplju. I on je tragao za nestalom bistom. Za naš list kaže:
– Načuo sam bio da u podrumu zgrade opštine postoji bista kralja Aleksandra i pokušao da je uzmem i premestim u muzej. Nisam u tome uspeo. Govorili su mi: „Videćemo”, pa je na tome i ostalo. Da li je to bila bista iz Sokolskog doma, ili ona koja je stajala kraj železničke stanice u parku koji se zvao Park kralja Aleksandra, ne mogu pouzdano da kažem. Ni od tadašnjih ljudi u vlasti nisam mogao da saznam šta se dogodilo sa kraljevom bistom. Nemci jesu odnosili šta su stigli, ali, kako sam čuo od brojnih Prokupčana, mnogo šta je sačuvao Hans Vajcer, nemački komandant grada.
Istoričar Petko Marjanović kaže da je, takođe, tragao za sudbinom biste kralja Aleksandra, ali da nije došao čak ni do nagoveštaja gde je ona završila. Slično tvrdi i Radoje Kostić, koji je pretraživao mnoge arhive i dokumenta, ali nije naišao na ona koja bi ukazala pod kojim okolnostima je nestala kraljeva bista.
Branko Branković, stari Prokupčanin, kaže da su u Sokolani za vreme rata bili bugarski okupatorski vojnici i, ako je neko odneo bistu, to bi mogli da budu oni. I on tvrdi da posle rata niko o toj bisti nije ništa pričao, iako je ovaj grad prema kralju Aleksandru gajio poseban pijetet: naime, kralj Aleksandar je 9. septembra 1934. godine posetio Prokuplje i otkrio spomenik svojim saborcima iz Prvog svetskog rata. Bio je to poslednji grad koji je posetio. Tačno mesec dana kasnije ubijen je u Marselju.
D. Borisavljević
[objavljeno: 06/11/2008]
