Izvor: Politika, 18.Nov.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ar zemlje – džak đubriva
Mnogi koji su izgubili posao u gradovima ne vraćaju se u selo jer su potrebna velika ulaganja. – Nekad velika i uspešna zemljoradnička zadruga sasvim propala. – Kako se snalaze četiri generacije Prokića
Donja Rečica kod Prokuplja – Sa obe strane druma, koji vodi od Prokuplja prema Jastrepcu, pored reke i po bregovima nanizale se kuće sela Donja Rečica. Ima ih oko 200, ali onih u kojima ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tu stalno žive jedva stotinak. Još dvadesetak oživi vikendom, a toliko i preko leta. Jesen je i ovo nekada veliko selo i sedište opštine deluje pusto. Obnovljena je i dekorisana jedino fasada osnovne škole u centru, ali je u njoj tek oko 150 đaka u osam razreda iz ovog i okolnih sela.
Nestala je i zemljoradnička zadruga. Stoji još samo oronuli Zadružni dom, nekada stecište omladine, kulturnih i zabavnih događanja. Propala je i zadružna imovina: većinu njiva izuzeli su raniji vlasnici, ostalo je zapušteno.
– Dok je bio upravnik Staniša Milutinović, dobar čovek, stručnjak i organizator, naša je zadruga bila među prvima u ovom kraju – kazuje Ilija Prokić, koga zatičemo pred novom kućom u centru sela. Njemu je 81. godina, ali, veli da je još uvek on domaćin kuće. U njoj žive četiri generacije, kroz koje se oslikavaju sva događanja u ovim krajevima, protekla i sadašnja.
Sin Zoran bio je zaposlen u Prokuplju u „Žitoprometu“, koji je preuzeo niški „Žitopek“, a privatizacijom više od 350 radnika ostalo je bez posla. Silosi i zgrada na četiri sprata ostali su prazni. Zoran reče da su ga zvali u Niš na dogovor o naknadi neisplaćenih zarada. – Ali svi su izgledi da od toga nema ništa – razočarano kazuje taj stanovnik ovog sela. On i supruga Radica, uz pomoć oca Ilije, rade sada svoje imanje. Otvorili su i otkupnu stanicu. Tek su ove godine, kažu, uspeli da povrate deo uloženog novca, jer je prvi put u poslednjih 15 godina cena voća, pre svega višanja koje su otkupljivane po 100 dinara za kilogram, bila zadovoljavajuća.
– Ovo je čudno doba. Niko nikome ne odgovara. Pretprošle godine sam veletrgovcu predao pet vagona svojih višanja i još 10,5 koje sam otkupio od seljaka, po ceni od 13 dinara za kilogram. Ni do danas mi nije dao pare! A kada će, sam bog zna. Onda se ljudi razočaraju i krče voćnjake. Potom dođe cena i preko 100 dinara, ali nema višanja. Ove godine je bila izuzetno niska cena šljiva, pa je skoro sve otišlo u rakiju. Ništa bolje nije ni sa pšenicom i kukuruzom. Eto, to ti je sudbina poljoprivrednika – rezignirano slika situaciju Zoran Prokić.
Pitamo ga da li ima još onih koji se vraćaju u selo. On kaže da je malo takvih. – Najpre, da bi se danas neko bavio poljoprivredom treba da ima mehanizaciju, a za to su potrebne velike pare. Potom, najčešće su kuće, salaši, ambari i kačare – zapušteni. Znači – nova ulaganja. A šta se dobija od proizvoda? Ni troškove da podmiriš. Jer, za džak đubriva treba da platiš 25 evra. Za to možeš da kupiš ar najbolje zemlje. Toliko sam ja platio za njivu pored samog asfalta. Niko neće, brate, da se bavi poljoprivredom – kaže Prokić.
Treću generaciju ove kuće čine Zoranov sin Janko i njegova supruga Gordana. Janko je upravnik pošte u susednom selu. – Ja sam ti u toj pošti sve: upravnik, čistač, ključar, raznosač... Do podne sam u pošti, od podne raznosim pošiljke. Tako do mraka. Jedva uspevam subotom i nedeljom da pomognem dedi i ocu na poljoprivredi. Tešim se da je dobro što uopšte imam službu. Mnogo mladih je bez posla. Više od 50 je ovde neženja, jer ne vide mogućnost kako da izdržavaju porodicu – kaže Janko.
– Radila sam na određeno vreme u bolnici kao medicinska sestra. Čim sam zatrudnela, dobila sam otkaz – jada se Jankova supruga Gordana. I dodaje:– Srećom, imam lepog i zdravog sinčića i njemu sam se posvetila“.
– Ja imam ime svog dede Ilije, a ovaj momak u četvrtoj generaciji naše kuće zove se Zoran, kao i njegov deda. On nam je ponos. Sve teškoće zaboravimo kad gledamo kako raste i napreduje – ponosno veli, na rastanku, Ilija Prokić.
Duž puta, u mnogim dvorištima dimili su se kazani. Jesen i lepo vreme, uz novu šljivovicu, pomažu i da se sive slike našeg sela pomalo pozlate.
Dragan Borisavljević
objavljeno: 19.11.2011.
