Izvor: Vostok.rs, 05.Dec.2014, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prirodne kataklizme - delo ljudskih ruku?
05.12.2014. -
Moćni uragani, razorna snaga poplava, suše i druge prirodne katastrofe. Naravno, naučnike ne može da ne zabrine ovakvo ponašanje prirode koje ostavlja ogromne štete i odnosi brojne ljudske žrtve. Jedni smatraju da je za sve to kriv čovek i njegov uticaj na promene klime. Drugi pak pokušavaju da ustanove određene zakonitosti i cikličnost ektremnih pojava.
U novembru 2013.godine na Filipine >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << se obrušio najrazorniji tajfun do tada- „Hajan“. On je uništio sve što mu se našlo na putu: čupao je drveće sa korenjem, nosio je krovove. Udari vetra su dostizali 100 metara u sekundi. Gotovo 6 hiljada ljudi je poginulo. 12 miliona stanovnika Filipina je na neki drugi način stradalo od užasne snage ovog tajfuna, koji je imao oznaku najviše- pete kategorije.
Klimatolozi govore da se tokom poslednjih godina značajno povećao broj prirodnih katastrofa u čitavom svetu. To je povezano sa promenom klime na Zemlji, govori rukovodilac programa „Klima i energija“ Svetskog Fonda divlje prirode Rusije Aleksej Kokorin:
- Statistika govori da ukupan broj opasnih hidrometeoroloških pojava raste. To je povezano sa antropogenim delovanjem na klimatski sistem, pre svega sa jačanjem efekta staklene bašte. Recimo da je za 15-20 godina porastao duplo. Što se tiče upravo tajfuna, to je složeniji proces i ne bi trebalo reći da je i njihov broj porastao dva puta. Postoji tendencija ka povećanju učestalosti i tendencija ka jačanju.
Ipak, mnogi se prema teoriji antropogenog delovanja odnose skeptično. Jer, upravo na Filipine se inače obruši godišnje oko 20 tajfuna. Mnogi od njih izazivaju velike štete. Sa tim u vezi ne bi trebalo govoriti da su oni postali aktivniji i jači tokom poslednjih godina. Tokom čitave istorije praćenja meteoroloških pojava, jačina je bila različita, ona varira. Zato još uvek ne bi trebalo donositi neke ozbiljne zaključke o tome koliko se zaista promenila klima- govori stručnjak Meteorološkog centra „Fobos“ Alina Kotilevska:
- Kao prvo trebalo bi shvatiti koliko je globalna promena klime. Proces je dosta složen, obuhvata čitavu zemaljsku kuglu. Radi se o tome da su podaci kojima raspolažemo stari svega nekoliko desetina godina, koliko se beleže meteorološke prilike. Ipak, za donošenje nekih zaključaka, to je kratak period. Zato ne bih rekla da se beleži neki drastični rast broja tajfuna.
Prognoze klimatologa nisu utešne. Ekstremi će se i dalje beležiti - vreli talasi smanjivaće se ledenim talasima. Uz to, učestalost i intenzitet padavina će porasti u čitavom svetu. Klimatolozima veruju i ekonomisti i potvrđuju njihove reči. Prema rezultatima istraživanja Svetske banke, štete svetske ekonomije od prirodnih katastrofa za poslednjih 30 godina, dostigle su gotovo 4 biliona dolara.
Svetlana Kalmikova,
Izvor: Glas Rusije
.jpg)
