Izvor: Vostok.rs, 16.Jul.2012, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kubanj: život posle poplave
16.07.2012. -
Tragični događaji na Kubanju su bili u centru pažnje protekle nedelje. 7. jula od poplave je povređeno više od 30 hiljada ljudi, 171 čovek je poginuo. Poplavljeno je bilo oko 200 socijalno značajnih objekata, više od 2 hiljada kuća. Posle završetka spasilačkih radova na Kubanju je počeo da se obnavlja normalan život. Vlada je postavila zadatak: do novembra ove godine obezbediti stanove za sve, ko je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << izgubio krov nad glavom.
U Novorosijsku i Gelendžiku skoro ništa ne podseća na nesreću. Ima struje, gasa, vode. Očišćene su od blata ulice. Na plažama ima mnogo ljudi, mada lekari ne preporučuju kupanje, jer sumnjaju u bezbednost morske vode i obalske zone. Najviše je postradao od poplave grad Krimsk. Tamo je srušeno stotine kuća, podrumi i prizemlja većine zgrada je pod vodom. Za likvidaciju posledica elementarne nepogode koristi se više od 10 hiljada ljudi i 2 hiljade jedinica tehnike. Uspelo je da se obnovi snabdevanje strujom, radi vodovod, završava se uključivanje gasa. Otvaraju se radnje i apoteke.
Svima, kome to treba, obezbeđuju toplu hranu, predmete higijene, odeću. Administracija i volonteri sastavljaju spiske postradalih, određuju razmere štete. U Krimsk stalno stiže humanitarna pomoć. Već je doneto skoro 2 hiljade tona humanitarne robe iz različitih regiona zemlje. Za likvidaciju posledica elementarne nepogode i isplate naknade iz federalnog budžeta je izdvojeno oko 4 milijarde rubalja (više od 133 miliona dolara). Ljudi već dobijaju novčane iznose.
U vreme ponovnog obilaska grada guverner Kubanja je saopštio da će za sve, ko je izgubio stan, u Krimsku sagraditi 800 kuća. To će biti učinjeno tokom tri do četiri meseca. Moraju da budu odabrana bezbedna mesta da bi se izbeglo ponavljanje tragedije, - smatra docent katedre hidraulike Moskovskog visoke škole za izgradnju cesti Igor Čistjakov.
"Savremena metodologija prognoziranja omogućuje ne samo prognozu dubine toka, već i brzine i vremena poplave: kakav će biti vodostaj u jednoj ili drugoj zoni. Zato postoji mogućnost prognoziranja, gde se konkretno može graditi, a gde se ne sme. Ili treba upozoravati stanovništvo da jednom, recimo, u toku 50 godina, ugroženi ste od poplave."
Poplava 7. jula je bila najjača tokom čitavog meteorološkog posmatranja u tom regionu. Pljuskovi su pali u planinskim rejonima, zatim su se burni tokovi preko rečnih korita i potoka ustremili u dolinu, gde su usredsređena naselja. To je bila situacija bez presedana, koja se desila u ograncima Kavkaza. I to u najsušijem njegovom delu, - objašnjava stručnjak katedre meteorologije i klimatologije geografskog fakulteta MDU Pavel Konstantinov.
"Obično su oluje sa kišom karakterističnije u istočnom delu, u Sočiju, Tuapseu, a Gelendžik i zapadniji rejoni spadaju u suhe suptropike. Za jedan dan je u Gelendžiku palo 300 milimetara padavina, to je praktično 6 mesečnih normi u julu. Da se shvati šta znači 300 mm padavina, zamislite da na svaki kvadratni metar sipate 30 kanti vode od 10 litara. Razumljivo je da u uslovima složenog reljefa toliko intenzivne padavine nisu mogle a da ne izazovu takve posledice."
Pored toga žrtve bi mogle da se izbegnu da su na Kubanju dodeljivali odgovarajuću pažnju meteorološkim prognozama. Meteorolozi su unapred upozorili na pljuskeove.
Postoji i još jedan uzrok kubanske nesreće, povezan s antropogenskim činiocem. Kobnu ulogu su mogle da igraju dva inženjerska objekta – železnički most i cesta, koji su postali prepreka za slobodno slivanje kišnice. Upravo su ti objekti prouzrokovali ogroman talas od 7 metara, koji se srušio na Krimsk. Do takvog je zaključka došao rukovodilac laboratorije daljinskog sondiranja Zemlje iz kosmosa Instituta geografije RAN Lav Desinov, kada je analizirao snimke sa orbite u periodu poplave.
"Kada se prvi tok od strane sela Nižnekamsko ustremio dole, on se zadržao kod prve prepreke – železničkog nasipa. On ga je savladao i prošao kroz cestu, dalje je niz talasa stvorio nešto slično veštačkom jezeru, koje se brzo popunjavalo. Tamo je visina 7 metara – između donjeg dela reke i ceste. Tamo se gomilala voda. To ne može da traje beskrajno, kada je voda prodrla, nastao je talas visok 7 metara."
Potrebna je detaljna analiza svega, što se desilo. Posle poplave Kubanj dolazi sebi. Ako se dođe do pravilnih zaključaka, može da se izbegne ponavljanje takvih nesreća. To se odnosi ne samo na Kubanj, već i druge ruske regione, gde postoji opasnost od poplava.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
