Izvor: RTS, 07.Jun.2014, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani (ne)osigurani od nepogoda
Standardni paket osiguranja obuhvata nadoknadu štete samo od požara, grada i oluje. U slučaju drugih nepogoda osiguranje se dodatno ugovara i plaća. Kada bi se obavezno osiguranje proširilo, polise bi pojeftinile, a ponuda za pokriće šteta bila bi bolja.
Katastrofalne poplave pokazale su da je osiguranje od prirodnih nepogoda itekako potrebno, pre svega poljoprivrednicima. Sneg usred maja, kiša i poplave pojedine ratare ostavili su bez ičega.
Oni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koji su osigurani, najčešće nisu osigurani od ovakvih nepogoda.
"Imam osiguranje od grada ali od ovih nepogoda ne, osiguranje neće to da prizna", kaže poljoprivrednik iz Kosjerića.
Doplata rizika od poplava skuplja je što je područje plavnije. Međutim, poslednjih godina voda se izlivala i na zavidnim nadmorskim visinama, ali uplata te vrste osiguranja nije rasla.
"Od tih osam odsto osiguranih useva, broj zaključenih useva sa uključenim rizikom poplave možemo meriti u promilima", rekao je Nebojša Burgić iz "Dunav osiguranja".
Država i lokalne samouprave, koliko mogu, poljoprivrednicima dotiraju troškove osiguravanja. Međutim, stručnjaci smatraju da je to nedovoljno. Kako kažu, jedino bi obavezno osiguranje, zbog velikog broja uplata, moglo da snizi cenu polise za poljoprivredu.
"Zašto to ne bi bila jedna od mera Vade, koja bi bila jako racionalna. Rusija je recimo proglasila bezbednost hrane kao jedan od nacionalnih prioriteta. Isto tako mi bi trebalo na problem osiguranja poljoprivrednih kultura da gledamo kao na jedan od nacionalnih protiteta", kaže Jelena Kočović, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Među prvim zemljama u regionu Srbija je uzela pet miliona dolara kredita Svetske banke, kako bi postala akcionar nove reosiguravajuće kuću "Evropa RE", koja će isplaćivati štete od zemljotresa, suša, poplava i ostalih katastrofa u zemljama Jugoistočne Evrope i Kavkaza.
"Za sad su se u taj proces uključile Srbija i Makedonija, zainteresovana je i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. I Srbija ima obavezu da prilagodi zakonsku regulativu da bi došlo do realizacije tog projekta", kaže Jelena Kočović.
Do tada, kad nas osiguranje od katastrofalnih rizika gotovo da i ne postoji. Oko šest odsto domaćinstava osigurava kuće i stanove, ali je rizik od poplave pokriven samo ako ona dolazi iz vodovodnih cevi.
O našoj svesti o potrebi osiguranja najbolje govori podatak da obavezno auto-osiguranje čini trećinu svih uplata osiguranja.
Međutim, od dva miliona vlasnika automobila, pravo na naknadu štete od elementarnih nepogoda ima svaki sedmi, jer je uplatio i kasko polisu, koja nije obavezna, i delom je, baš zbog toga, bar duplo skuplja.
Pogledaj vesti o: Poplave
