Izvor: BKTV News, 09.Sep.2018, 08:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vučić srpskom narodu na KiM: Hvala vam što čuvate i branite srpsko postojanje! (FOTO)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavlja danas posetu Kosovu i Metohiji obilaskom Kliničko-bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici, lokacije za projekat naselja Sunčana dolina, a posetiće i Srbe u enklavi, u selu Banje, naselje Srbica, južno od Ibra.

13.13 Napadnute novinarke Dojče vele

Dve reporterke Dojče velea (DW) od kojih je jedna Srpkinja, a druga Albanka napadnute su danas tokom izveštavanja o blokadama puteva ka selu Banje.

Navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << se da su reporterke DW Sanja Kljajić i Elona Elezi napadnute nakon što su parkirale automobil srpskih registarskih oznaka kod sela Prekaz gde su se u tom trenutku nalazile jedinice KFOR-a.

DW navodi da je nakon povlačenja međunarodnih snaga, grupa od desetak albanskih demonstranata sa barikada preteći okružila reporterke, govoreći da ih „provociraju“ tablicama.

Oni su tražili od Kljajićeve da pokaže lične dokumente pošto ne govori albanski, kako bi videli da li je Srpkinja, navodi DW.

12.13 Vučić: Hvala vam što čuvate i branite srpsko postojanje na Kosovu i Metohiji

"Hvala vam što ste, uprkos brojnim kampanjama protiv, u ovolikom broju došli ovde u Kosovsku Mitrovicu. Ali, mnogo više od toga, hvala vam što čuvate i branite srpsko postojanje na Kosovu i Metohiji, hvala vam što ne odustajete, hvala vam što gledate u budućnost. Našu, srpsku i Srbije. Ali i neophodnost našeg zajedničkog života sa Albancima, jer bez toga ne bi bilo ni tog našeg sutra.  Mnogo puta sam dolazio na Kosovo i Metohiju. Gotovo uvek, birao sam trenutke kada vama, koji ovde živite, nije bilo lako, ili, bilo vam je mnogo teže od nas u Beogradu, Kragujevcu, Nišu. I ne znam da li je bilo teže 98, 99, 2000, 2004, 2008 ili danas, ali sam uvek svojom dužnošću smatrao da, onoliko malo, koliko mogu, pokažem da sam sa vama i da razumem kroz kakvu muku i čemer, svakoga dana prolazite. Danas, kao predsednik Srbije imam veću odgovornost nego ranije. Kao predsednik Republike dobio sam najveće poverenje našeg naroda baš ovde na Kosovu i Metohiji. To me i više od svih drugih ljudi obavezuje da se borim za sve vas, za celu Srbiju, svakog Srbina koji ovde živi.

Foto: TANJUG / ZORAN ŽESTIĆ

Došao sam na Kosovo i u prethodna dva dana slušao sam naše ljude. Istinu o njihovom teškom životu, neizvesnosti koja ih ubija i veru da će im njihova, naša Srbija pomoći. Obaveza je moja da kazem da cemo, dragi prijatelju, i u dobru i u zlu, uvek biti uz vas. Ali, došao sam i da vam kažem istinu o našoj teskoj poziciji. I to na jedini način na koji se istina saopštava. Oči u oči, licem u lice. I ne znam koliko ćete da me slušate, ne znam koliko će Srbija da me sluša, ali da ćutim niti mogu, niti smem, a još manje smem da lažem, da izbegavam odgovornost, i da se pravim nevešt, neobavešten ili lud, kao što smo to bezbroj puta činili u prošlosti.

Narod mi je pružio poverenje, a mandat mi je da uradim tačno ono što je propisao još vladika Nikolaj Velimirović. Ako treba da branim sebe, ima da ćutim. Ako treba da branim istinu, ima da govorim. Zato ću i početi od onog najtežeg dela. Od svega u šta smo verovali, svega o čemu smo sanjali, od velike iluzije koju smo imali i o sebi i o drugima, iluzije da smo nadmoćni, mnogobrojni i gotovo večni. Da su drugi slabiji, gluplji i nesposobniji od nas. I pre skoro trideset godina, nedaleko odavde, stotine hiljada ljudi, a Slobodan Milošević je tada bio dovoljno velik da ih u tom broju okupi, na Gazimestanu, dočekalo je kraj njegovog govora, čuvenog ili nečuvenog, zavisi od toga ko ga i zašto tumači, sećate li se kako?

Pevali su. I to su pevali, horski, sve te stotine hiljada, pevali su sa verom i ubeđenjem, pevali su zaneseni i ponosni, onu poznatu - “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala”.

Tri rata se pominju u toj pesmi. A onda smo ih imali još. Ne svojom, ali ne isključivo i tuđom krivicom. Zvanično i nezvanično, pomagali smo braći, Srbi su ginuli, za Knin, za Sarajevo, za Prištinu. U Kninu se, danas, vijori šahovnica koje tamo nikada nije bilo, u Sarajevu je broj Srba pedeset puta manji od onoga koji je bio, u Prištini živi svega nekoliko Srba. Ne nekoliko hiljada, već nekoliko ljudi. Nema nas više ni u Kosovu Polju gde je mnogo toga počelo.

I to ne zato što su Hrvati, Muslimani ili Albanci bili jači i hrabriji od nas, već zbog toga što nismo razumeli poziciju Srbije i sveta, zbog toga što nismo shvatili da nismo sami u svetu i da se bez sveta ne može. Zbog toga što smo potcenjivali sve druge i što nismo uspeli da računamo. Zbog toga što smo uvek videli i slušali sebe, drugi nas nisu zanimali. Nismo bili sa realnošću ni u dosluhu.

Milošević je bio veliki srpski lider, namere su mu svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili mnogo lošiji. Ne zato što je on to želeo, već zato što želje nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i potcenili. I zbog toga smo platili najvišu I najtežu cenu.

Nismo postali veći. Ili, bolje reći, nismo postali veći na onaj način na koji su neki to zamišljali. Danas, bez kapi krvi, bilo čije, jesmo. Zato što danas, posle mnogo godina, Srbija radi, a ne bije se ni sa kim. Zato što ulaže, u život, a ne razbacuje ga okolo. Zato što nam deca rastu, ne sahranjujemo ih posle bombardovanja. Zato što smo se oslonili na znanje, rad, a ne na puške.

Zato što nemamo više oči na leđima, kako je govorio veliki Bora Pekić, i ljubimo zemlju svoje dece, a ne svojih predaka, i čast nam se nalazi ne tamo odakle dolazimo, nego tamo gde idemo i gde ćemo da stignemo.  Zato što danas imamo svoje mesto u svetu. Svakoga dana smo ugledniji i uvaženiji. I u Briselu, i u Pekingu, i Berlinu i Parizu i Vašingtonu. I naravno, Moskvi. I hvala našim prijateljima iz Rusije koji su bili poolitički uz Srbiju i kada niko drugi nije.

I baš zato, zbog naše odgovornije politike, možemo jasno da biramo svoj put u budućnost, u Evropu, ali , smemo i možemo, jasno i glasno da kažemo da ne želimo u Nato, jer zelimo ljubomorno da čuvamo svoju nezavisnost, vojnu neutralnost, ali i uspomenu na stradanje našeg naroda u 1999. godini.

Na kraju i zato, i to najviše zato, što govorimo istinu, i o onome što hoćemo, ali isto tako i o onome što nikako i nikada nećemo. Nije ta istina uvek ni zgodna ni slatka za uši. Valjda zbog toga i toliko dugo nismo hteli da je čujemo. Oni koji bi je samo pomenuli, plaćali su ozbiljnu cenu za to.

Proglašen je, od mnogih, za izdajnika i pokojni Aleksandar Tijanić, kada nas je podsetio, još 2003. godine, da pričamo kako živimo za Kosovo, ali da na Kosovu niko, pri tom neće da živi. I podsetio je da se, tokom desetogodišnje Miloševićeve vladavine, samo nešto više od hiljadu porodica vratilo na Kosovo. A stotine hiljada je otišlo.

To je istina. Kao što je istina da oni, koji danas viču kako bi Albance proterali preko Prokletija, koji, po kafićima beogradskim trube u novi boj, ali bez njihove dece, pošto su ih odavno poslali dovoljno daleko, koji prete anatemom na svaku pomisao dogovora, e pa ti, neće ovde da vam dođu. Primetićete, ćute glasno i kada treba da govore o današnjim granicama Srbije, baš zato što rade u interesu nekih drugih zemalja, a ne svoje. Živeće bogato, zavaljeni u svoje udobne fotelje, pljuckaće po svima koji bi nešto ozbiljno da kažu i urade, ali svoju budućnost za Kosovo neće da vezu. Vi, dragi prijatelji, jeste i vi hoćete.

Neće da stanu pred vas, neće da vas pogledaju u oči, i neće da vam priznaju da, tu, blizu, u Prištini, nisu Srbi na vlasti.

Hašim Tači se zove taj čovek, tamo. Da, da, Albanac je. I ne voli me, ne volim ni ja njega, ali ako je Stefan Nemanja, osnivač države srpske, mogao pred Manojla Komnina sa omčom oko vrata, goloruk, zbog Srbije, pa mogu valjda i ja, bez omče, zbog iste te Srbije i pred Tačija, i pred svakog drugog na ovom svetu. I pred Mogerini i Merkel i Makrona i Putina. I kao što vidite i smem i mogu.  Mogu, valjda, za ovu zemlju, svima bar da kažem da nas neće ponižavati i da je kompromis kada svi dobiju, makar po malo i niiko ne dobije sve.

I mogu, i radim to, i hoću, i hiladu puta ako treba, po bilo koju cenu, pa i po cenu sveopšte mržnje, ka meni, i sve da me nazovu, bilo izdajnikom,bilo velikosrpskim sovinistom, i da me sutra i streljaju, zato što, za razliku od njih, znam razliku između salonskog i pravog patriotizma. I da je pravi samo onaj u kojem si spreman da žrtvuješ sve, pa i sopstvenu sadašnjost, zarad budućnosti svoje zemlje i njene dece.

Foto: TANJUG / DIMITRIJE GOLL

I to je cena koju hoću da platim. Uvek, i svugde, pa i ovde pred vama. Zato što, za mene, postoje samo dve stvari koje, sigurno, nikada neću.

Neću da radim protiv svoje zemlje, i neću da lažem, svoju zemlju.

Nisu moj posao ni mitovi, ni snovi, ni priviđenja, niti sumanute vizije Kosova bez Albanaca, ili Kosova bez Srba.

Moj posao je realnost. Ono što jeste, sada i ovde, na ovom Kosovu, u ovoj Srbiji, a nekoj nebeskoj. Pali smo mi sa tog neba. Pali i ozbiljno se razbili. Glave su nam krvave, ruke polomljene, i nemam ja više koga da šaljem gore,na nebo, pogotovo što je i pad, za sve nas, bio čista sreća. Sa neba se, uglavnom, ljudi ne vraćaju.

Ostaju gore, da ih više nikada ne vidimo i da ih, u Srbiji, nikada više nema.

Svih tih, koji su nam danas toliko potrebni. Da rastemo, gradimo, razvijamo se. Da nas bude, u dovoljnoj meri da preživimo.

A nema nas, prijatelji, i to je realnost. Nema nas, ne rađamo se dovoljno, umiremo previše, napuštamo gradove, sela, na isti način na koji su toliki, napustili i Kosovo.

Ostali ste vi, najjači i najhrabriji. Ne zaboravite da nas je 1991.god. bilo, procentualno govoreći, tri puta više nego danas na K I M.

Zato ja govorim o realnosti. Zato neću borbene pesme, neću da vas huškam, neću vam obećavati oružje i municiju, iako je jasno da nikome nećemo dozvoliti da oružje i municiju koristi protiv vas.

Zato što vas hoćemo žive. Hoćemo srpsku decu, škole za njih, udžbenike, obdaništa. Hoću da imate dovoljno posla da poželite tu decu. Hoću porodilišta, igrališta, puteve, fabrike, hoću, na kraju, da imate zašto ovde da ostanete.

Ne na nebu, nego ovde. A nebo, pa hajde da se dovoljno razvijemo, napredujemo, pa tamo, gore, da šaljemo satelite, a ne ljude, ne vas.

Vi ste ljudi, a ljudi su za to da budu na svojoj zemlji. Da hodaju po njoj. Da rade na njoj. Da se rađaju na njoj. Da budu bezbedni, zaštićeni, uposleni. I nemam ja veći zadatak, nemam jaču obavezu, ni svetiju dužnost, nego da vam baš to i obezbedim.

Život na vašoj zemlji. Posao na vašoj zemlji. Sigurnost, na vašoj zemlji.

I sve što radim, radim to. Sve što tražim, tražim to. Zato što je to upravo ona mera koja sprečava poniženje. Ljudi i naroda. Države i svakog čoveka u njoj.

Ali, opet, nemamo mi gde, i moramo, u svemu tome da nađemo baš tu meru, mira, dostojanstva i sigurnosti, bez kojih čovek, jednostavno, ne može da bude čovek.

Zato, kada vam pričaju kako ja hoću da menjam granice, lažu, jer granice danas, gde su? Mi mislimo jedno, Albanci, mnogobrojniji I jači na Kosovu, misle drugačije. Jedan deo sveta misli jedno, drugi misli drugo. U stvari, ja hoću da menjam vaša prava. Situacija nije ista kao pre 30 i 50 godina. Da osvojim, za vas, sva ona prava koja vam pripadaju, i koja su deo onoga što se zove civilizovan svet.

I hoću vaše pravo na život. I vaše pravo na rad. I vaše pravo na slobodu. Na sigurnost. Kretanje, učenje, lečenje.

Foto: TANJUG / DIMITRIJE GOLL

I ako zbog tih prava, moramo da učinimo kompromise, I mi I Albanci, jer bez toga mira nema, uvek ću to da uradim. Samo nemojte to da zovete pogrešnim imenom.

Nemojte da slušate kuknjavu o razbijanju srpskog jedinstva, jer je ono razbijeno pre više od šest vekova. Nemojte vi u Beogradu da plašite ljude ratovima, jer niko neće da ratuje. Vi svakako nećete. Svoju decu smestili ste od Londona do Njujorka, daleko od Srbije, daleko I od Gračanice I od Mitrovice.

Nemojte da kukate za gubitkom Kosova, jer ne samo da ga niste imali, nego ni mnogi od vas, na njemu nikada nisu ni bili. Nemojte da pričate da ga ne date, kada ste ga odavno dali, čak i kada vam ga niko nije tražio. Nemojte da nas sprečavate da uzmemo nešto, vi koji otvoreno nudite, ili ste već dali sve.

O, odmah da vam kažem, zbog onih nedeljama i mesecima ponavljanih laži kako se neko spremio i kako neko mora do Nove godine da prizna nezaviusnost Kosova, ja ovde pred svima vama kažem da je to noitorna laž i da to nikome od nas ne pada na pamet.

Mi Srbi kada pobeđujemo činimo to, nekada, ponosito I poštujući pobeđene, ali kada gubimo I kada smo poraženi, mi I naša politika, to ne umemo ni da priznamo, niti da razumemo šta se promenilo.

Borila se Srbija 99. protiv NATO časno I hrabro. I izgubila, kao I 610 godina ranije. Ostali smo bez značajnih teritorija, Srbi su napustili mnoga od svojih ognjišta ne želeći da žive pod albanskom vlašću. Kad izgubite rat, za to se plaća cena. Visoka, najviša.

A, mi, mi Srbi I danas se pravimo kao da se ništa nije dogodilo. Pravimo se da nismo sami, sopstvenim glupostima I pod pritiskom zapadnog sveta, učestvovali u dokazivanju sopstvene krivice I za sukob na KiM.

Jesmo li mi ili neko drugi isporučili bivseg predsednika Srbije, između ostalog, I zbog naše,tobož zločinačke politike na KiM, jesmo li mi isporučili I naše vojne I policijske generale Haškom tribunal, I Ojdanićai Vladimira Lazarevića I Nebojšu Pavkovića I Sretena Lukića.

Jesmo li ili nismo?

Najgore od svega je to što svi oni koji su to činili I danas bi da nam drže patriotske pridike I lekcije.

Foto: AP Photo/Visar Kryeziu

Pravimo se da se ništa nije desilo ni kada je 2008, doduše, zahvaljujući I našoj nesposobnosti, proglašena nezavisnost Kosova koju je priznalo oko stotinu zemalja.

Dogodilo se I 2009. da smo sebe izbacili iz jedinog formata u kojem smo imali šansu, iz Ujedinjenih nacija I to samo zato što su neki mislili da će sebi, na takav način, obezbediti ostanak I opstanak na vlasti. Mislite li Srbi da se ne plaća cena I da danas možemo da kažemo puj pike ne važi, za sramni zahtev koji smo uputili

Međunarodnom sudu pravde o ocenu legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti?

Dobili smo najgori mogući odgovor za Srbiju I za vas ovde na Ki M, jer smo imali najbahatije I najneodgovornije minister I vlast u savremenoj istoriji. Za to se Plaća visoka cena.

Mislite li da granica koju smo sami postavili sa carinskim punktovima nedaleko odavde na Jarinju I Brnjaku može lako da se skloni? Nema lakog sklanjanja prelaza. Nigde I nikada. U takvim uslovima, možemo li da dobijemo rešenje koje za nas nijer ponižavajuće I šta I koji su to naši ciljevi I smernice u delovanju narednih meseci I godina.

Hocemo li dogovor sa Albancima ili produzetak agonije u kojoj svakako gubimo sve?

Pitanje je samo vremena, za godinu, pet ili deset. A, imamo li bilo kakvu sansu ovde na Kosovu bez kakvog takvog dogovora sa Albancima? Imaju li je Srbi juzno od Ibra, cak I ako je Srbi na severu, kako tako imaju?

Koliko ste vi dragi moji Srbi iz Metohije, Lipljana, Strpca I danas strepeli prolazeci kroz brojna albanska mesta na putu ka Mitrovici? Koliko puta dnevno se zapitate jesu li vam deca sigurna na putu do skole ili pijace? Hoce li vase stare neko negde da napadne zato stu su rec izgovorili na pogresnom jeziku? Upravo zato, kao predsednik Srbije, nisam zeleo da zabijam kao noj glavu u pesak, vec sam zeleo I zelim da se borim za vas I buducnost vase I nase dece.

Imamo li nekakav nacrt resenja u Briselu?

Nemamo, nismo ni blizu njega. Ali, po prvi put, cini mi se da dobro znamo da moramo I da razgovaramo I bar da pokusamo nase odnose da uredimo. I ja znam da postoji hiljade njih koji samo cekaju da kazu, aha, otisao je dole, a to dole je za njih Kosovo, a nista novo nije rekao.

Kao da je reci nesto novo o Kosovu uopste moguce. Kao da sve price odavno nisu ispricane. Ali, novo je I to sto necu ovde da psujem Albance, necu cak ni one koji su tukuci Srbe stvarali im drzavu, vec zelim da vidim kako delima mozemo da stvorimo bolje sutra za Srbe na KiM.

Pre svega, moramo sebe da menjamo. Da cuvamo svoj jezik I kulturu svuda gde Srbi zive. Nemci su I u najtezim trenucima, kada su gubili sve, opstajali na Geteu, Sileru, Braci Grim, na snazi njihove culture I duhovnosti. Mi Srbi imamo I jezik I pismo, I Teslu I Pupina, I Andrica, I Selimovica, I Pekica I Cosica. Imamo I Vladetu Jerotica koji se jos 1987. Pitao , a pomislimo li mi Srbi ima li u bar necemu I nase krivice I naseg nerazumevanja. Pitamo li sebe kako to da su Albanci nekada, gotovo svi, govorili srpski, a mi smo mogucnost znanja albanskog jezika odbacivali s prezirom? Albanci danas ponasaju se kao Srbi nekada, jer im danasnja osionost dozvoljava da ih srpski jezik sve manje zanima. Zato su, u mnogim sferama, sve manje uspesni. Mi ni tu lekciju jos nismo savladali.

I sta je u stvari moja I nasa ideja za sutra? Za sutra Srbije I Srba?

Ideja je da sacuvamo nas narod. Ideja je da cuvamo mir I pokusamo, bar pokusamo da uspostavljamo mostove poverenja prema Albancima, da tezimo dogovoru cak I kada znamo da je gotovo nemoguc, jer sve drugo vodi nas u ambis I u katastrofu.

Hocu I zelim da verujem da posle vekova ratovanja I sukobljavanja mozemo da imamo vekove pristojnih, racionalnih, a za pedesetak godina, zasto da ne I prijajateljskih odnosa sa Albancima.

Zato sam zahvalan I svima u Evropi I svetu koji razumeju tezinu nasih odnosa I koji shvataju vaznost nasih razgovora. Mi danas zelimo da budemo deo Evrope, Albanci zele da dobiju viznu liberalizaciju, I jedni I drugi zelimo bolji zivot za svoje građane.

Do takvog, boljeg zivota nema precice, ni za nas ni za njih, preko grobova onih drugih. Moramo I moracemo da zivimo I zajedno I jedni pored drugih.

I zato cemo da razgovaramo I pregovaramo, do iznemoglosti, ako je potrebno. I upravo zato, na Kosovo sam dosao da vam kazem da ce neko, nekada u buducnosti, morati da postigne kompromis sa Albancima.

Price o tome kako cemo u nekim drugacijim svetskim okolnostima mi da im vratimo milo za drago, a taj trenutak samo sto nije dosao, su price za malu decu. Ispricane I sa tragicnim krajem.

Foto: AP Photo/Darko Vojinović

Bas kao I njihove price kako ce dokusuriti Srbe, ili ce Srbi sami nestati. I nece tu biti ni lakih ni jednostavnih resenja. Ni za njih, ni za nas. Ali, bice zivota, bice dece. I nase I njihove, koja ce zeleti da ostanu ovde, a ne da u praskozorje punoletstva hvataju prvi voz za Svajcarsku, Austriju ili Nemacku.

Dakle, resenje nije na vidiku, ali Bogu se molim, da ga makar u narednih deset ili dvadeset godina bude. Sve drugo, znacilo bi kraj naseg postojanja na KiM.

Dosao sam da vam kazem sta je to sto cemo da radimo I uradimo I sta je to sto sam doneo nasem narodu na Kosovu. Dosli smo sa sveobuhvatnim investicionim planom za deset srpskih opstina na KiM, da unapredimo ekonomiju I zivotni standard naseg naroda. To niko ne moze da nam zabrani, a posle decenija propadanja, Srbija je pocela ekonomski da jaca, srpska privreda je najbrze rastuca privreda na Balkanu u ovoj godini, stranih investicija imamo ubedljivo vise od svih ostalih zajedno, javni dug Srbije dramaticno pada.

Trecu godinu za redom imamo suficit u budzetu. Spremni smo da vama koji zivite na KiM pomognemo vise nego ikada. Srbija, ne za plate, vec samo za kosovski dodatak, za zaposlene u javnom sektoru na KiM, zdravstvu, obrazovanju, socijalnim ustanovama, izdvaja godisnje cak 71 milion evra. Spremni smo I to da uvecamo, ulaganja u bolnice, vrtice, skole, ali I da najznacajnije podsticemo ulaganja u privredu. U Trepcu, Lola fot, Gazivode, ali, pre svega, spremni smo da subvencionisemo dolazak kompanija iz centralne Srbije spremnih da uloze u posao I juzno I severno od Ibra. To ce znaciti vise posla I vecu sigurnost za vas I vasu decu.

I tu nema nikakvih mitskih granica. Hoću one, u kojima žive ljudi koji imaju sva prava koja im pripadaju. Hoću one zbog kojih niko neće biti ponižen, a pogotovo ne Srbija.

Hoćemo kompromis, nećemo diktat. Hoćemo da sve čujemo, ali i da se mi čujemo. Hoću, na kraju, a pre svega, da vi živite ovde, i da to bude vaše.

Ali, prijatelji, u svemu tome, još jednom vam kažem, neću da vas lažem.

Nije ni lak i brz put do toga. I mnogo toga ćemo morati da se odreknemo, mnogo toga da žrtvujemo, mnogo ćemo morati da radimo, da bismo došli do tog cilja.

I hoću da znate, da ja znam šta tražim od vas. Vi ste, ovde, sve već podneli, sve izgubili, i sve žrtvovali. Za Srbiju, i za nas.

A potrebni ste nam još. Svima. Srbiji. Za još jedan napor, za još jedno putovanje. Putovanje u buducnost I opstanak na svojim ognjistima.

Samo jedan put je pred nama. Onaj napred, onaj ka budućnosti, ne mojoj, nego budućnosti vaše dece.

Tome sam ja podredio svoju sadašnjost. Tome ću podrediti svaki svoj sledeći dan.

I ubeđen sam, kada prođe sve ovo, ako me osude, prokunu, kada se ugase lomače, da ćete bar vi znati i šta i za šta sam radio.

Za Srbiju, za otadžbinu, za vas, i za život.

I svako dete, koje se ovde sutra rodi, svaki čovek koji dobije posao, svaka nova škola, bolnica, biće dokaz da smo radili jedinu pravu stvar.

To mi je sasvim dovoljno. Spomenike neka dižu onima koji su izgubili, časno i uz svoju i tolike tuđe žrtve.

Ja imam nameru, da pobedimo. I da Srbija pobedi, po prvi put u ne znam koliko godina. Bez krvi, bez mrtvih, bez užasa i grobova.

I imam nameru da ova zemlja bude velika ne po tome što će da osvoji Balkan, ili svet, nego po tome što će da osvoji budućnost.

Radom, znanjem, decom, tako se ta budućnost osvaja.

I takve bitke su pred nama. Ne one u kojima se na budućnost puca, pa je onda, uz počasti sahranjujemo.

Nemojte to da tražite od mene. Nemojte od sebe to da tražite. Isključite to, kao opciju, kao rešenje, izlaz.

Malo nam je, jako malo života ostalo u Srbiji, malo ovde, i moramo da ga čuvamo. Moramo da mu damo šansu, da se razvije, ojača, da se nastavi, raširi.

Moramo, zato što smo, biološki, kao narod, pred ambisom. Stojimo na njegovoj ivici, gledamo dole, i nešto kao da nas vuče da napravimo taj besmisleni korak.

Nestaćemo, ako ponovo to uradimo. Nećemo biti ništa, i nećemo imati ništa. Živećemo, jedan te isti rezultat, onaj u kojem gubimo. Svakoga dana, bukvalno sve, dok, na kraju, ne izgubimo i sebe, i Srbiju. Ubio nas je dvadeseti vek. Izgubili smo ljude koje ni u narednom veku nećemo moći da nadoknadimo. Nemamo vise ljudi na bacanje.

Dajte, da, konačno, nešto dobijemo. Da dobijemo ono što će nam omogućiti normalnu zemlju, i normalan život u njoj.

Da povratimo dostojanstvo, da imamo prava. Da naša crkva bude naša, na svojoj zemlji, sa svojom imovinom, a ne da nam sutra i novu crkvu izmisle.

Da znamo gde smo, šta hoćemo i gde idemo.

To je, prijatelji, ono što sam hteo da vam kažem. I ne znam, možda je malo, možda vam se nije svidelo, ali ja drugčije ne mogu.

Ne zelim da znam ja za tu veliku Srbiju u koju se ide u čizmama i s puškom u ruci. Znam onu koja je moguća s knjigom, olovkom, laptopom. Radom i znanjem.

Ne znam za dostojanstvo u strahu od bombi. Znam za ono koje se gradi školama, obdaništima, fabrikama. Sugurnošću i mirom. I to vam nudim danas, to je i moja ponuda i za sutra.

A šta ćete da odgovorite, na vama je. Na Srbiji je, na svakom čoveku u njoj koji mora da otvori oči, da vidi sve što treba da vidi, i da odluči da li mu je budućnost prošlost, ili mu je prošlost razlog za budućnost.

Toliko, pa šta bude. Mogu samo da ponovim, poslednju rečenicu iz posvete Stefana Lazarevića, tu blizu je bio taj mramorni stub: Ne znam, Bog zna.

I nadam se da vi znate. I da Srbija zna.

Nikada nećemo nikoga da napadnemo i milion puta ćemo ponavljati da želimo mir i pružati ruku.

UIica Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici biće najlepša i o njoj neće odličivati nikakvi forumi, jer su narod i srpska država odlučili. Molim vas da budete zajedno, i da jedinstvo bude veće nego ikada. Sigurnim koracima da idemo dalje u sigurniju i bolju budućnost. Kada budemo imali bilo šta da kažemo oko bilo čega, to nećemo saopštavati u Beogradu, ni u Briselu već vama ovde u Kosovskoj MItrovic, Gračanici. Nemojte da strepite nijednog dana zbog toga. Jer, kako na ovom zidu u Kosovskoj Mitrovici piše, Odavde nema nazad, a najjaci nikada ne uzmicu.

Hvala vama, svima, i molim vas, znajuci koliko nas je malo na KiM, da budemo zajedno, da nase jedinstvo bude vece nego ikada, da sacuvamo sto se sačuvati može i da polako, sigurnim koracima idemo napred. Kasnije, sve brzim i većim koracima. Vama i vašim porodicama, našem srpskom narodu želim život, dobar i bolji, i istu takvu budućnost. Živela Srbija!".

12:14 - Vučić stigao na skup u Kosovskoj Mitrovici

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je danas u podne na skup u Kosovskoj Mitrovici. Vučić je dočekan uz bubnjeve, koje su svirali građani u majicama "Kosovsko pomoravlje.

Foto: TANJUG / DIMITRIJE GOLL/

KUD Kopaonik iz Leposavić je u narodnoj nošnji izveo himnu "Bože pravde".

12:09- KFOR: Bezbednost predsednika Vučića garantovana

Povodom aktuelne situacije na Kosovu, KFOR radi u koordinaciji sa institucijama na Kosovu i kosovskom policijom da osigura bezbednost predsednika Srbije, saopštila je ova misija.

"Niko ne preti Vučiću i njegova bezbednost je garantovana", tvrdi KFOR u saopštenju.

Kada je reč o protestu duž puta prema Banjama, KFOR navodi da je je u bliskom kontaktu sa kosovskom policijom kako bi se uklonile blokade i ponovo uspostavila sloboda kretanja.

"KFOR radi na tome da to učini mirno, ali je spreman da interveniše u skladu sa svojim mandatom, kao onaj koji treći odgovara, ukoliko to bude potrebno", dodaje se u saopštenju.

11: 52- Svetske agencije o blokadi puta: Čuli se rafali, ali Vučić nije napadnut

Svetske agencije izvestile su danas da su kosovski Albanci blokirali puteve i zapalili gume na planiranoj ruti predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u poseti Kosovu.

AP prenosi da nisu potvrđeni navodi da su se čuli rafali i ističe da Vučić nije napadnut.

11:50- Vučić: Neki vole puške, ja ne, neću da ugrožavam naše ljude!

Foto: TANJUG / DIMITRIJE GOLL

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da neki vole puške da spremaju, ukazujući na današnje blokade koje su postavili Albanci, kako bi ga sprečili da ode u mesto Banje, gde su se, inače, tokom noći u tri navrata čuli i pucnji.

11:20- Počeo program na centralnom trgu Kosovske Mitrovice

Foto: TANJUG / DIMITRIJE GOLL

Na centralnom trgu u Kosovskoj Mitrovici počeo je program, tokom kojeg će se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiti građanima.

Na trgu, kod spomenika caru Lazaru, gde je postavljena bina, okupio se veliki broj građana sa srpskim zastavama.

Pre desetak minuta predsednik Vučić položio je cveće na spomen ploču ispred koje je ubijen Oliver Ivanović.

11:16- Hoti: Sve mirno, nemamo informacija da neko hoće da omete skup

U KPS za sever Kosova i Metohije kažu da nemaju nikakvih informacija koje bi ukazivale na to da će neko pokušati da omete ili spreči miting u Kosovskoj Mitrovici, na kojem će se obratiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kako za Tanjug kaže zamenik regionalnog komandira kosovske policije Besim Hoti, na severu Kosova je sve mirno, jedinice su na terenu.

Građanima poručuje da nemaju razloga za brigu i da je sve pod kontrolom i stanje normalno.

Na pitanje da li imaju nekih naznaka ili informacija, koje se mogu naći u pojedinim medijima, da će neko pokušati da spreči ili omete skup u severnoj Kosovskoj Mitrovici Hoti kaže da nikakvih informacija koje bi vodila takvom sledu dogadaja nemaju.

11:12- Vučić položio venac na mesto gde je ubijen Oliver Ivanović

Foto: TANJUG / ZORAN ŽESTIĆ

Predsednik Srbije Aleksadnar Vučić položio je danas venac na mesto gde je u Kosovskoj Mitrovici ubijen Oliver Ivanović.

Sa njim je bila i supruga ubijenog Ivanovića , Milena.

11:05- Obratio se meštanima telefonom

Predsednik Aleksandar Vučić obratio se danas telefonom meštanima Banja, srpske enklave u opštini Srbica, u koju danas nije mogao da stigne nakon što su veterani OVK postavili barikade na putevima južno od Ibra.

Foto: TANJUG / SLUŽBA ZA SARADNJU S MEDIJIMA PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE

Vučić je govorio telefonom, sa puta gde ga je zaustavila patrola KPS i onemogućila prolaz ka Banjama, a meštani su ga slušali preko razglasa.

Rekao je da mu je žao što su ga prištinske vlasti sprečile da dođe u njihovo selo.

Pojedini među okupljenima, uznemireni, inače, celom situacijom i rafalima koje su tokom noći čuli oko svog sela, nisu krili suze.

"Molimo da se držite, pomoći ćemo koliko možemo", rekao je Vučić.

"Nadam se da ćemo se videti u boljim prilima. Želim zdravlje i sve najbolje vašim porodicama", rekao je predsednik Vučić.

10:24- Kosovska policija zaustavila Vučića

Kosovska policija zaustavila je, nešto posle 10.00 sati, vozilo u kojem je predsednik Aleksandar Vučić na putu ka selu Banje, saznaje Tanjug.

U toku je rasprava između albanskih policajaca i predsednika.

Foto: TANJUG / DIMITRIJE GOLL

Vučić pokušava da pregovara, ali pripadnici KPS uporno ponavljaju da imaju "naredbu svoje vlade da ga ne puste".

Obavestili su ga da su blokade na dva kilometra ispred njih i da nije bezbedno da nastavi put.

Foto: TANJUG / DIMITRIJE GOLL 

10:20- Kod Vojteša Tanjugova ekipa gađana flašama

Albanci u mestu Vojteš, na pravcu iz južne Kosovske Mitrovice ka mestu Banje, na barikadi od zapaljenih guma, gađali su flašama ekipu Tanjuga.

Oko 200 ljudi blokiralo je put vozilima, zapalili su automobilske gume, a preko celog puta postavili su transparente na albanskom jeziku na kojima se srpski narod i predsednik Vučić optužuju za genocid, a na parolama se nalazi transparent sa slikama nestalih i ubijenih iz tog kraja.

Iako je bilo prisutno 4 - 5 policajaca, izveštačima Tanjuga je rečeno da ne mogu da garantuju za njihovu bezbednost.

Policija pred barikadom savetovala je izveštačima Tanjuga da se okrenu i odu sa tog mesta, jer je mnogo mladih i nervoznih, kako je rečeno, pa bi mogla da poleti kamenica.

Foto: TANJUG / RADE PRELIĆ

Pojedini okupljeni provocirali su Tanjugovu ekipu dobacivanjem, a pred odlazak su novinare gađali flašama.

Foto: TANJUG / RADE PRELIĆ

KPS je prisutna duž čitave magistrale, a Albanci na barikadi nose albanske zastave.

10:06- Vulin: Sve što Vučić naredi, biće sprovedeno

Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je danas da će Vojska Srbije poštovati odluke predsednika Srbije i vrhovnog komandanta Aleksandra Vučića i da će sve što on bude naredio biti sprovedeno.

"Predsednik je vrhovni komandant Vojske Srbije i sve što on bude rekao biće sprovedeno. On može da naredi upotrebu vojske i sve što on bude rekao biće sprovedeno. On je taj koji će o tome odlučiti. Ako on kaže da treba obezbediti njegovu bezbednost ili da prođe do mesta gde hoće, to će biti obezbeđeno", kazao je Vulin.

Foto: TANJUG / RADE PRELIĆ

Upitan kako će Srbija reagovati ako napadnu predsednika, Vulin je kazao da ga to ne pitaju.

"Nemojte me ni pitati. Nemojte molim vas to da me pitate. Znate šta bih o tome rekao. Neću to da kažem, ali znate kako bismo reagovali", kazao je Vulin za TV Pink.

Reagujući na vest da je predsednik Srbije krenuo ka Banjama, nakon što su privremene kosovske vlasti odlučile da otkažu taj deo posete, kazao je da Vučić pokazuje hrabrost, ne ugrožavajući nikoga, te da rizikuje sopstvenu glavu.

Dodao je da Aleksandar Vučić pokazuje izuzetnu ličnu hrabrost kao što je pokazao u Srebrenici, kao što je pokazao na svakom mestu.

"Sada pokazuje ponovo ne ugrožavajući nikoga, ni Srbe ni Albance, ne praveći nikoga taocima svoje politike. On rizikuje sopstvenu glavu. Rizikuje sopstvenu bezbednost", naveo je ministar odbrane.

10:03- Vučić: U mitrovački KBC biće uloženo 10 miliona evra

Tokom posete Kosovu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić jutros je obišao Kliničko bolnički centar u Kosovskoj Mitrovici, kao i povratničko naselje u izgradnji "Sunčane doline".

Tokom posete bolnici, Vučić je najavio da će u građevinsku obnovu i rekonstrukciju objekata biti uloženo 10 miliona evra i da će radovi vrlo brzo početi.

10:00- Haradinaj:Odluka o zabrani odmah na snazi

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj sopšstio je danas da odluka o zabrani posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića području Drenice stupa na snagu odmah i da je ispred svega sigurnost građana.

"Sigurnost građana je pre svega. Povukao sam dozvolu Ministarstva spoljnih poslova o poseti predsednika Srbije na području Drenice. Ova odluka stupa na snagu odmah”, napisao je Haradinaj na društvenoj mreži.

9:36- Uprkos odluci kosovske vlade da otkaže posetu Banjama, predsednik Srbije je krenuo ka srpskom selu.

9.30- Kosovska vlada donela odluku da se poseta selu Banje otkazuje

Kosovska vlada donela je jutros odluku da se poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića selu Banje otkazuje iz bezbednosnih razloga, navodi se u saopštenju.

Bilo je planirano da predsednik u okviru posete Kosovu i Metohiji danas poseti Srbe u enklavi, u selu Banje, u naselju Srbica, južno od Ibra.

Jutros su međutim veterena tzv OVK blokirali put ka tom mestu.

8.56- Vučić o blokadi puta: Stvari rešavati rečima, pameću, ne oružjem

Foto: TANJUG / DIMITRIJE GOLL

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je jutros, povodom informacija o blokadi veterana OVK na putu kojim danas treba da prođe ka selu Banje, južno od Ibra, da stvari treba da se rešavaju rečima i pameću, a ne oruđem i oružjem.

8:00- Blokiran put kojim treba da prođe Vučić

Nekoliko stotina Albanaca, među kojima su i veterani OVK, blokirali su jutros bagerima i šleperima put kod sela Trnava prema selu Banje, u opštini Srbica, a u Trnavi su se čuli i rafali, javlja RTS.

U pitanju je put kojim bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo da prođe danas.

Vlada Kosova donela je odluku da se poseta predsednika Vučića selu Banje otkazuje iz bezbednosnih razloga.

Kod sela Trnava, veterani OVK blokirali su put kojim bi predsednik Vučić trebalo da prođe kroz opštinu Srbica do mesta Banje. Kako javljaju naši reporteri sa lica mesta, u toku jutra čuli su se i rafali. @RTS_Predstavlja pic.twitter.com/19r1SGtn8t

Na snimcima koje je RTS emitovao vidi se veća grupa demonstranata na putu, među kojima su bili i oni koji su pokazivali rukama znak albanskog dvoglavog orla i nosili transparente protiv posete Vučića Kosovu i Metohiji.

RTS podseća da je Srbica u potpunosti naseljena Albancima, a da se u selu Banje nalazi oko 300 srpskih kuća.

Foto: TANJUG / TELEGRAFI.COM

Svi putevi ka selu Banje, u opštini Srbica, na trasi kojom danas treba da prođe predsednik Aleksandar Vučić, blokirali su veterani OVK iz Glogovca i Srbice, a prema poslednjim informacijama, Kfor i kosovska policija tvrde, kako Tanjug saznaje, da ne mogu da osiguraju i da garantuju bezbednost srpskog predsednika na tom delu puta.

Na putevima ka Banjama, u okolini Drenice, prisutan je sve veći naoružanih ljudi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je jutros, povodom informacija o blokadi veterana OVK na putu kojim danas treba da prođe ka selu Banje, južno od Ibra, da stvari treba da se rešavaju rečima i pameću, a ne oruđem i oružjem.

"Još sam snažnije opredeljen za očuvanje mira i srpskih institucija i naroda na Kosovu i Metohiji", rekao je Vučić u Kosovskoj Mitrovici, povodom vesti da je nekoliko stotina veterana blokiralo put na trasi njegove današnje posete KiM.

Vučić je izrazio i uverenje da Srbi na KiM shvataju koliko se bori za sve njih.

Direktor Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović rekao je da je to drenički kraj, poznat po ekstremisitma i najvećim zločinima koje su Albanci počinili, prenosi rts.rs.

"Očigledno je da su Albanci nervozni. Ovo nije spontan, već organizovan protest od strane njihovih saboraca i političkog vrha sa ciljem da se poremeti poseta i da se Srbi prestraše", rekao je Ivanović.

Foto:  TANJUG / DIMITRIJE GOLL

Planom posete bilo je predviđeno da predsednik Vučić obiđe predškolsku ustanovu "Maja" i da razgovara sa meštanima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić započeo je juče dvodnevnu posetu Kosovu i Metohiji obilaskom Zubinog Potoka, da bi zatim otišao do jezera Gazivode. Vučić je, u izjavi novinarima prilikom obilaska brane na jezeru Gazivode, izgrađene 1981.godine, rekao da je ona od ogromnog zančaja za Srbe i Albance. Vučić je rekao i je da je Vlada Srbije obezbedila sredstva za realizaciju izgradnje vodovoda za Kosovsku Mitrovicu, Zvečan i Zubin Potok.  Predsednik je obišao i porodicu Kovačević, koja je na poklon dobila traktor.

Foto: TANJUG / DIMITRIJE GOLL

Takođe, Vučić je juče prilikom posete porodici Kovačević, telefonon direktorku Prve petoletke iz Trstenika, Anđelku Atanasković, jer su mu prethodno stanovnici Ibarskog Postenja rekli da im nedostaje posao, a da je Petoletka nekada imala pogon na KiM.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavlja danas posetu Kosovu i Metohiji obilaskom Kliničko-bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici, lokacije za projekat naselja Sunčana dolina, a posetiće i Srbe u enklavi, u selu Banje, naselje Srbica, južno od Ibra.

Potom će se, u podne, obratiti Srbima sa Kosova i Metohije, na skupu u Kosovskoj Mitrovici, govorom u kojem će izneti okolnosti, realno stanje stvari, kapacitete i mogućnosti Srbije da se dođe do kompromisnog rešenja, kojim bi bili uvaženi i interesi Srba i Srbije na KiM.

Biće to centralni događaj njegove dvodnevne posete južnoj srpskoj pokrajini, tokom koje je u subotu već naznačio šta Srbija namerava da učini za ekonomsko jačanje opština na severu, u kojima su Srbi većina.

Nastavak na BKTV News...