Izvor: S media, 09.Okt.2010, 00:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Većim izvozom do 8.000 evra po stanovniku
Više investicija, podrške privredi i ulaganja u infrastrukturu do 2020. godine doneli bi još 430.000 radnih mesta. – Uslov: članstvo u EU i sporiji rast plata i penzija od proizvodnje.
Povećanje investicija, podrška privredi, posebno onom delu koji proizvodi za izvoz, kao i ulaganja u infrastrukturu – tri su stuba novog modela privrednog rasta u narednoj deceniji, istakao je premijer Mirko Cvetković na >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << jučerašnjem predstavljanju postkriznog modela privrednog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine. Prema tom modelu, koji su pripremili vodeći domaći stručnjaci okupljeni u Fondu za razvoj ekonomske nauke (FREN) i publikaciji Ekonomskog instituta „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), privatne i javne investicije bi godišnje trebalo da rastu za 9,7 odsto. Uslov je atraktivni privredni ambijent i zadatak vlade je da to ostvari kroz sprovođenje reformi, rekao je premijer.
Premijer je najavio da će Vlada Srbije pripremiti dugoročnu strategiju ekonomskog razvoja u koju će uključiti i predloge iz postkriznog modela.
– Vlada će se truditi da odgovarajućim reformama stvori ambijent koji će biti privlačan za strane investitore i obezbediti da u narednih 10 godina bruto domaći proizvod dostigne 8.000 evra po stanovniku – rekao je Cvetković.
Za stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta i otvaranje novih radnih mesta država mora da nastavi ulaganja u infrastrukturu, rekao je Cvetković, uz napomenu da pod infrastrukturom ne podrazumeva samo saobraćajnu, već i informatičku infrastrukturu.
Ključ novog modela rasta je odustajanje od dosadašnjeg povećavanja potrošnje bez pokrića u rastu bruto domaćeg proizvoda. Zato bi rast ulaganja i učešće investicija u BDP trebalo da se poveća na 25 odsto u 2015. i 28 odsto u 2020. godini, dok bi učešće potrošnje u BDP bilo smanjeno sa 92,5 odsto u 2011. godini na 81 odsto u 2020. godini. Učešće izvoza roba i usluga u BDP bilo bi povećano sa 27,6 odsto u 2009. na 65 odsto u 2020. godini, dok bi platnobilansni deficit bio smanjen sa 7,1 odsto BDP u ovoj, na 3,3 odsto u 2020. godini.
To je uslov da se postigne prosečan godišnji rast BDP od 5,8 odsto. Njegova vrednost bi 2020. dostigla 52,7 milijardi evra, ili blizu 8.000 evra po stanovniku.
Tako bi do kraja naredne decenije bilo otvoreno oko 430.000 novih radnih mesta, a zaposlenost bi porasla za 16,9 odsto. Prema pretpostavkama novog modela rasta, prosečan godišnji rast industrijske proizvodnje u periodu od 2011. do 2020. godine projektovan je na 6,9 odsto. Ali pod uslovom da se ostvari povećanje investicija sa 4,9 milijarde evra u 2009 na oko 15 milijardi evra 2020. i da direktne strane investicije dostignu prosečnih 2,3 milijarde evra godišnje.
Savetnik premijera dr Jurij Bajec ukazao je da novi model privrednog rasta Srbije predstavlja varijantu evropskog modela razvoja do 2020. godine, koji su već formulisale zemlje Evropske unije, uz uvažavanje specifičnosti srpske privrede. On je rekao da su postavljeni ciljevi i rezultati „realno ostvarivi” u narednom periodu.
– U javnosti su učestale kritike novog modela rasta, a kao argument često je naznačen prethodni model koji je od 2001. do 2008. godine obezbeđivao pristojnu godišnju stopu ekonomske ekspanzije od 5,4 odsto – dodao je Bajec. – Novi model predviđa u narednih 10 godina stopu privrednog rasta od 5,8 odsto, ali on se ne donosi zbog tih tričavih 0,4 odsto, već zbog novih poluga rasta, odnosno izvozne orijentacije privrede, rasta investicija, ulaganja u infrastrukturu. Bez toga nećebitini 5,4 ni 5,8 odsto, već postoji opasnost da Srbija uđe u narednim godinama u privrednu stagnaciju i pad životnog standarda.
Za Stojana Stamenkovića, jednog od autora novog modela održivog razvoja, osnovna pretpostavka je da Srbija postane članica Evropske unije u narednoj deceniji.
– Ovaj model rasta i razvoja Srbije nije prognoza, već projekcija zasnovana na određenim ulaznim parametrima i ako se oni ne ostvare, ni rezultat modela se neće ostvariti – naglasio je Stamenković. – On zahteva da potrošački scenario bude zamenjen investicionim scenariom, a proizvodnja pomerena ka razmenjivim dobrima.
Visoke stope privrednog rasta, povećanje investicija, zaposlenosti, uz veći kvalitet obrazovanja i izvozno orijentisanu privredu, sa modernizovanom industrijom i poljoprivredom, ostvarive su, ukazuje Stamenković. Ali uz celovitu reformu javnog sektora, stabilnost cena i održivi spoljnotrgovinski i platnobilansni deficit. Osnovni zaokret u novom modelu u odnosu na privredna kretanja do 2008. godine jeste da ukupna tražnja raste sporije od povećanja BDP. Tako bi pri rastu BDP od 5,8 odsto, unutrašnja tražnja rasla najviše 4,7 odsto.
Moguća alternativa ovom modelu je „populistički scenario”, napomenuo je Stamenković.
– Ali on bi bio veoma opasan – ukazao je urednik mesečnika Ekonomskog instituta „Mesečne analize i trendovi”. – Takav prosocijalni scenario bi podrazumevao godišnji privredni rast od tri odsto sa opadajućom dinamikom. To bi vodilo ka inflaciji i slabljenju dinara. Već u 2013. godini devizne rezerve bi bile značajno smanjene, a servisiranje spoljnog duga odnelo bi gotovo petinu ostvarenog BDP.
Izborne godine – izazov
U pisanju studije o modelu razvoja Srbije do 2020. profesor Ekonomskog fakulteta dr Pavle Petrović bio je „zadužen” za predlog modela makroekonomske politike do kraja ove decenije. Prema njegovim rečima, najveći izazov za primenu tog modela biće politika, „jer dolaze izborne godine”.
– Ugovor sa MMF aprila 2011. godine, a izbori su 2012 – podsetio je Petrović. – Iskustvo govori da je svake godine pred izbore javna potrošnja naglo rasla. Zato bi vlada trebalo da ostavi u stranu neke kratkoročne fiskalne stimulanse u 2011, već da se odmah okrene predloženom smanjenju fiskalnog deficita. Povećanje plata penzija i subvencija ima mali uticaj na povećanje proizvodnje u zemljama kakva je Srbija. Taj efekat je mali u malim zemljama koje imaju otvorenu privredu sa velikim uvozom, javnim i velikim spoljnim dugom i fleksibilan kurs. Porast investicija u infrastrukturu imao bi znatno veći efekat.
On je naglasio da fiskalni deficit treba smanjiti sa pet na jedan odsto učešća u ukupnom BDP u narednih pet godina, restrukturirati javnu potrošnju ka javnim investicijama i sprečiti nekontrolisani porast javnog duga.
Petrović je naveo i da je, zahvaljujući tome što je Srbija imala fleksibilni kurs, amortizovan pad proizvodnje i obezbeđen brži izlaz naše zelje iz krize u odnosu na druge države u okruženju, poput Bugarske i Hrvatske, koje su imale fiksni kurs. Petrović je, međutim, naglasio da domaću valutu treba održati i sprečiti njenu dalju depresijaciju.
Podrška SAD
Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik kazala je da je uspešno završen projekat Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Podrška ekonomskom razvoju Srbije (SEGA projekat), ali da će SAD nastaviti da pružaju pomoć privrednom razvoju Srbije kako bi srpska preduzeća uspešnije poslovala i postala konkurentnija.
Novi model ekonomskog razvoja, prema rečima Vorlikove, može da posluži kao osnova politike o ekonomskoj budućnosti Srbije i priključenju Evropskoj uniji.
A. Mikavica
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
