Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Apr.2021, 11:27

Odbor za ustavna pitanja doneo odluku o pokretanju aktivnosti za promenu Ustava

Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo doneo je danas Odluku o pokretanju aktivnosti za promenu Ustava, koje su u delokrugu rada tog Odbora.

Na kraju sednice na kojoj su predstavnici Vlade predstavili razloge za izmenu Ustava i tekst amandamana koje je izradilo Ministarstvo pravde, kao polaznu osnovu za izmene Ustava, Odbor je usvojio Odluku da pokrene aktivnosti o postupku za promenu Ustava koje su u delokrugu njegovog rada, a koja se, pre svega, tiču sprovođenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << različitih oblika rasprava o ustavnim promenama kako bi se pružila prilika da se čuju različita mišljenja i predlozi.

U narednim danima, prema rečima predsednice Odbora Jelene Žarić Kovačević, Odbor će u dogovoru sa predstavnicima Vlade definisati dinamiku rada i aktivnosti koje će se sprovoditi u cilju postizanja društvenog konsenzusa o ustavnim promenama, o kojima će Narodna skuština na kraju odlučivati.

Promenom Ustava se ne menja preambula 

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da Predlog promene ustava u oblasti pravosuđa predviđa da će sudstvo biti nezavisno i efikasno i dodala da je to jedan od osnovnih zahteva u oblasti vladavine prava u okviru evropskih integracija, dok je predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić odbacio spekulacije da će se promenom Ustava menjati preambula o Kosovu i Metohiji.

Brnabić je na sednici Odbora za ustavna pitanja rekla da je Vlada Srbije 3. decembra 2020. godine usvojila inicijativu za promenu Ustava u oblasti pravosuđa, navodeći da je to rezultat rada prethodne vlade koja je organizovala javnu raspravu po tom pitanju.

Ona je dodala da je javna rasprava išla u tom pravcu da pravosuđe bude nezavisno i efikasno po meri svih građana.

"Ovo ne radimo zbog evropskih integracija već zato što iskreno verujemo u reforme i promene na način da želimo da imamo i javnu upravu po meri građana, i dinamičan ekonomski rast, i rast plata i penzija, a kada je reč o vladavini prava nezavisno sudstvo, i da građani veruju da će pravda biti za sve ista", rekla je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je već napravila iskorake u oblasti vladavine prava, društvenog dijaloga i transparentnosti.

Premijerka je istakla da se promena radila u koordinaciji sa Venecijanskom komisijom koja je dala odobrenje na predložene amandmane Ministarstva pravde.

"Nakon 18 meseci javne rasprave i dva kruga konsultacija imamo postignut standard, a to je saglasnost Venecijanske komisije", rekla je Brnabić.

Ona je istakla da dalji proces treba da radi Narodna skupština i da se upućivanjem Predloga za promenu Ustava rad Vlade u vezi sa tim završava.

Predsednik skupštine Ivica Dačić o promenama

Dačić je podvukao da se preambula o Kosovu i Metohiji neće menjati, precizirajući da se promene odnose na oblast pravosuđa, a da će predloženi amandmani Ministarstva pravde biti predmet dogovora.

On je naveo da je Evropska unija zaintresovana da Srbija promeni Ustav u oblasti pravosuđa, ali je ukazao i da su neka strukovna udruženja protiv (advokati), kao i deo opozicije koja osporava parlamentu da uopšte menja Ustav.

"Veoma nam je važan stav Evropske komisije i Evropske unije i međunarodnih i evropskih institucija u smislu jasnog odgovora na pitanje - je l' to to? Nemojte da skupština radi posao za koji ćemo pred kraj posla da neko kaže da to ipak nije to. Zato je važno da se još jednom obave konsultacije", podvukao je predsednik parlamenta.

Dačić je naveo da je promena Ustava, odnosno čitav postupak jedan od najvažnijih nadležnosti Skupštine.

On je najavio da Odbora za ustavna pitanja čeka veliki posao s obzirom na to da treba da se obave konsultacije sa strukovnim i međunarodnim organizacijama.

Kada je reč o proceduri, Dačić kaže da Odbor za ustavna pitanja treba da utvrdi da li je Predlog za promenu Ustava podnet u propisanom obliku, da se nakon toga sazove posebna sednica koja razmatra predlog.

Promena Ustava, kaže Dačić, mora da se usvoji dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika i objasnio da poslanici mogu da se usvoje predlog ili ne usvoje, ali da tekst ovlašćenog predlagača ne može da se menja.

Ako se predlog usvoji onda se raspisuje referendum, rekao je Dačić.

"Imajući u vidu da ukoliko budu održani vanredni parlamentarni izbori skupština će u određenom trenutku morati da bude raspuštena, a to znači da referendum nije moguće održati na dan održavanja izbora", objasnio je Dačić.

Dačić je poručio da je Vlada Srbije ovlašćeni predlagač za promenu Ustava, da će Skupština biti veoma aktivan faktor, ne samo kada je reč o promenama Ustava već i po drugim pitanjima.

Popović predstavila predlog amandmana na Ustav

Ministarka pravde Maja Popović predstavila je danas najvažnija rešenja u amandmanima na Ustav Srbije koje je pripremilo Ministarstvo pravde, posle pribavljanja mišljenja Venecijanske komisije i koji čine sastavni deo predloga Vlade za izmenu Ustava.

Vrhovni kasacioni sud prema predlogu amandmana, menja naziv u nekadašnji naziv - Vrhovni sud Srbije i predstavlja najviši sud u zemlji, koji će biti zadužen da obezbedi jednaku primenu prava svih sudova, putem sudske prakse.

Prema rečima ministarke, naziv VKS je sam po sebi kontradiktoran, jer postoje dva modela u uporednom pravu Vrhovnog suda i Kasacionog suda.

Vrhovni sud odlučuje o suštini spora i pravoznažno ga rešava i ima reformatorska ovlašćenja, dok model VKS ima samo ovlašćenja da poništi odluku i vrati je nižem sudu. Promenom naziva u Vrhovni sud Srbije jasno se ukazuje na osnvnu funkciju d asuid povodom pravnog leka i odlučuje u meritumu – suštini spora.

Ovim amanamanima predviđeno je i da se promeni način izbora i sastava VS S - ubuduće će umesto 11 članova, imati 10 članova od kojih pet bira Narodna skupština nakon sprovedenog konkursa iz reda istaknutih pravnika 2/3 svih narodnih poslanika.

Pet sudija biraju njihove kolege, sudije, navela je Popović.

Ako, međutim, skupština ne izabere svih pet članova u roku, preostale članove, kako je predviđeno, posle isteka narednih 10 dana bira, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije, Vrhovni javni tužilac Srbije i Zaštitnik građana, većinom glasova.

Amandmanima je predviđeno da se promeni sastav i način izbora Državnog veća tužilaca koji će se ubuduće zvati Visoki savet tužilaca.

Ovo telo će, prema rečima Popović, činiti 10 članova od kojih četiri zamenika javnih tužilaca koje biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni državni tužilac Srbije i ministar nadležan za pravosuđe.

Republičko javno tužilaštvo, prema predlogu, menja naziv Vrhovno državno tužilaštvo Srbije, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac Srbije. Njega na mandat od šest godina, na predlog Visokog saveta tužilaca (koji sada novi naziv Državno veće tužilaca) posle javnog konkursa, glasovima 3/5 svih narodnih poslanika, u roku od 20 dana od dana prijema predloga.

Predviđena je stalnost sudijske funkcije od izbora do penzije, čime je ukinut takozvani "probni izbor" na mandat od tri godine za sudije i zamenike tužilaca koji se prvi put biraju.

Probni mandat je, kako je podsetila, kritikovala još Venecijanska komisija nakon usvajanja Ustava kao i stručna javnost.

Sudije će i zamenika će prema predlogu amandmana, ubuduće birati Visoki savet sudstva (VS S) i Visoki savet tužilaca, umesto Narodne skupštine.

U cilju veće profesionalizacije sudija i zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na te funkcije predviđeno je da budu birani samo ako su završili Pravosudnu akademiju, koja treba da postane ustavna kategorija.

Neophodno je precizirati i odredbe Ustava o podeli vlasti i druge, navela je Popović.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Danas: Brnabić: Ne treba da brzamo sa promenom Ustava ali ni da odugovlačimo