Izvor: Svet, 19.Avg.2014, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plejboj, avanturista ili nešto treće…
Upoznala ga je kad se najmanje nadala. Bio je to put u prelepu zemlju koji će joj zauvek ostati u sećanju. Deca su joj prva rekla da se sviđa vozaču autobusa. Odmahnula je rukom i ne sluteći da će on na mala vrata ući u njen život i srce i uskomešati sve. Plejboj, avanturista ili nešto treće, ali ostaviće trajni otisak u sećanju i srcu žene.
Bila je u ranim 40tim i nije verovala u veze van braka. Kako je pogrešila.
Prvi dan u Španiji potrčao je za njom i ćerkom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << velika greška. Šetali su zajedno, pričali o nevažnim stvarima ne sluteći da će im se životi promeniti. Ona ništa nije osećala prema njemu, nije joj se čak ni sviđao, ali bila je ljubazna. Novo lice, nova osoba, neko sa kim može da priča o svim glupim i nebitnim stvarima.
Sledećeg dana na plaži bio je svuda gde bi se okrenula ali nije prilazio, samo je posmatrao iz daljine. Uživala je sa ćerkom i iz prikrajka bacala poglede ka njemu, čak mu ni ime nije zapamtila prethodne večeri. Nije ni važno mislila je, pa ko je on da mu zna ime. Ni slutila nije da će ta bezimena osoba okupirati sve njene misli kao niko nikada pre.
I svemir je izgleda osećao munje i gromove koji se spremaju da ušetaju u njen život, tamni oblaci prekrili su nebo i krupne kapi kiše su se zaustavljale na njenom licu na putu do hotela. Smejala se i bila je tako bezbrižna i srećna čak i skroz pokisla osećala se lepom.
Kada su je sin i ćerka poveli na kapućino u kafić preko puta hotela bila je srećna i puna života. Širila je energiju oko sebe i jednostavno uživala u životu.
Ali taj isti život je napisao novi scenario ne pitajući za dozvolu.
U kafiću svi vozači, turistički vodiči i ON. On koji nije imao ni ime odjednom je postao neko u njenom do tog trenutka mirnom životu. I sve je krenulo u nepovrat odlukom dece da odu u šetnju a da se ona vrati u sobu sama….Koračajuci brzo kroz lavirinte hotela ka liftu čula je kao kroz san kako je neko zove. Polako se okrenula unapred znajući koga ce videti iza sebe…..NJEGA. Prilazio je brzo govoreći joj kako je ona veoma teška osoba da se uhvati. Nasmejala se i rekla mu – pa stigao si me zar ne? Oh kako sad želi da nije stala, da se nije nasmejala, da ga nikada u životu nije upoznala. Pružio joj je ruku, pogledao u oči i pitao može li sa njom do lifta. Naravno rekla mu je da i istog trenutka izrekla sebi smrtnu kaznu. “Mogu li nesto da ti kažem?”, pitao je polako. Znala je šta će joj reći, ali želela je to da čuje od njega. Negde duboko u sebi osećala je da će on postati na neki način deo njenog života. Plejboj, avanturista ili nešto treće…. “Znas”, rekao je, “Ti se meni mnogo sviđaš. Jednostavno ne mogu da dišem kad te vidim”. Plajboj, avanturista ili nešto treće… “Tvojoj deci sam već rekao ovo i možda sam glup zbog toga ali jednostavno ne mogu to da krijem”, nastavio je. Plejboj, avanturista ili nešto treće…. Podigla je pogled ka njemu i pitala: “I šta sad, to je tvoj problem. Ti ćeš to morati sam sa sobom da rešiš. Ja sam udata i ne ulazim u avanture sa muškarcima.” “Greška. Ne pričaj sa njim, okreni se i idi… Požuri, beši što dalje… ” – tihi glas u njenoj glavi je govorio ali….. ne, nije ga poslušala. Pa on je divan, tako dečački zbunjen stoji pored nje gledajući je u oči i tražeći i najmanji znak odobravanja u nasmejanim očima ispred sebe. Strepela je od ulaska u lift, zamišljajući njegove usne na svojima… “Ne, prestani, ne radi to, ne muči sebe čak ga i ne znaš…” Plejboj, avanturista ili nešto treće… Lift i zagrljaj, ne ništa više od malog slatkog poljupca… drugi sprat. “Mogu li sa tobom gore?”, pitao je. “Ne”, odgovorila je brzo ubeđujući sebe da je tako najbolje pa ga izgurala iz lifta. Srce je divljački kucalo u njenim grudima dok je pokušavala da shvati šta se upravo desilo. I pored svega bila je srećna. Slatki snovi su ušetali u njene misli i zajedno sa njima on….
Čovek bez imena postao je jedina imenica u njenim mislima.
“Mi moramo da pričamo”, rekao je sledećeg dana dok su sedeli na stepenicama zgrade i pili kafu. “Ne”, rekla mu je, “Mi nemamo budućnost. Ti si osam godina mlađi, imaš ženu i dvojicu sinova kojima trebaš, a ja sam udata 19 godina. Ne odobravam prevare u braku, živim na kraju sveta.. Ne, mi ne možemo biti zajedno.” I dan danas joj nije jasno koga je u stvari pokušavala da uveri u sve to – sebe ili njega… Toplina iz njegovih očiju je milovala njeno lice, reči pune nežnosti su polako otvarale njeno srce i svet je počeo da se vrti oko nje. “Bože, pa on je divan…”Plejboj, avanturista ili nešto treće… Prazna šolja kafe i kraj susreta. Okrenula se i otišla od njega sa uzdahom koji joj je parao grudi i suzama koje su polako klizile niz obraze. “Mi nemamo budućnost, ja ne mogu da prevarim svog muža… To nije fer, ni prema kome nije u redu…” mislila je… Ali srce se cepalo od bola i želje za njim. Šta joj je to uradio, šta je to u njemu što je uspelo toliko da je oživi. Oduvek je mrzela neverstva a sada čak i razmišlja o tome. Posle 19 godina braka opet se osećala kao žena koja voli i koja je željena. Možda posle toliko godina ljubav i zanos prerastu u poštovanje i prijateljstvo, možda….
“Mama mi idemo večeras kod njega na picć a ti kada se spremiš dođi po nas i idemo sa tobom u grad”, rekoše joj deca te večeri. Bilo je to ono što nije želela da čuje, ali nije mogla da kaže ne. Srce je lupalo kao ludo i od same pomisli da će ga uskoro ponovo videti. Složila se. Ponovo sama u sobi počela je da se sprema, a onda je usledilo kucanje na vratima i sa druge strane ON. “Šta ćeš ti ovde, moja deca su otišla kod tebe?”, upitala ga je kao da se brani od bujice osećanja. A bila je tako srećna što ga vidi… “Morao sam da dođem i ukradem bar jedan poljubac. Nisam mogao da čekam”, reče on. Ukradeni poljupci… pa ona ih je tako želela. I dobila je tih nekoliko prvih ukradenih poljubaca dobila je i više nego što je želela. Grižu savest, uzbuđenje, ljubav i bol… Zamolila ga je da ode i on je teška srca poslušao. “Šta to radiš?”, upitala je sebe dok je izlazila iz sobe i hitrim korakom silazila stepenicama da se sretne sa svojom decom. Ništa nije moglo da smiri leptiriće koje je osećala u stomaku i sakrije osmeh na njenom licu. Sve je bilo isto kao kad je imala 18 godina, ironija života. I dok se šetala sa decom i dalje je mislila na njega. Opet je samo ON bio u njenim mislima. I kasnije dok je potpuno obučena ležala sama u sobi znala je da će ga uskoro ponovo videti. Bio je to neki neobjašnjiv osećaj, predosećaj ili samo prevelika želja da oseti to jako vitko telo uz svoje ruke koje je grle i usne koje utiskuju tako uzbudljive poljupce. Iz tog sna trglo ju je kucanje na vratima. 1:30 pokazuju kazaljke na satu – znala je da će iza zatvorenih vrata biti ON. Moć njenih želja ga je dovela nazad. Želeo je da uđe ali ne, ona nije mogla da pregazi svoje principe. Zajedno zagrljeni su napustili hotel i izašli na ulicu u potrazi za mestom koje će moći da zovu svojim. Bilo je to najlepše veče u njenom životu. Nosio ju je na rukama, trčao sa njom, smejao se, ljubio je i nagovarao da pobegnu zajedno. Hahaha plejboj, avanturista ili nešto treće…
Bio je tako mlad, pun života i snova. Ostali su zajedno do 5 sati ujutru sedeći u lobiju hotela, držeći se za ruke, dok su samo povremeno progovorili neku reč. Tišina im je prijala i samo to što su zajedno bilo im je dovoljno.
Sutradan na plaži, došao je kod njih i doneo hladan sok za nju. Ta pažnja je razoružavala. Mislila je na njega a znala je da ne treba. Znala je da će na kraju ostati sama i povređena. Dao joj je svoj lanac da ga navodno čuva i ona ga je stavila u džep. Plejboj, avanturista ili nešto treće…
Ponovo kucanje na vratima i ponovo ON. Sama u sobi širom je otvorila vrata i pustila ga unutra. Najlepše jutro u njenom životu… Tako ga je želela a znala je da ne bi smela. Uzbuđivao ju je do besvesti, ali principi su bili jači. Nikada neće zaboraviti to prepodne puno ljubavi, rasplamsalih a neugašenih strasti i dodira koji oduzimaju dah. Oh Bože, kako ga je želela… Zašto je život tako surov… I kada joj je bilo najlepše, kada je bila na rubu predaje zamolila ga je da ode. Poslednji poljubac, zagrljaj i zatvorena vrata. Otišao je…
Možda ga je to i razbesnelo jer posle toga ništa više nije bilo kao pre. Izbegavao ju je i kucanje na vratima je prestalo, čak ni njene neme molbe nisu ga prizvale nazad. Plejboj, avanturista ili nešto treće… Poslednje jutro u predivnom mestu, još jedna zajednička kafa i razgovor. Rekao joj je da je zaljubljen u nju, da hoće da negde odu zajedno i ostave sve iza sebe, da je voli, da njegovo telo želi njeno pored sebe, ali ona je bila dovoljno jaka, uplašena ili nepoverljiva da bi rekla “da”. Rekla mu je da to nije moguće jer su daljine u pitanju, deca, bračni partneri i životi koje već imaju. Obećao je da će je cekati dve godine dok ponovo ne dođe u Srbiju. Poslednji poljubac, stisak ruke i kraj.
Zadnje kucanje na vratima njene sobe. ON… “Mogu li da se istuširam u vašem kupatilu jer smo mi morali da izađemo iz sobe?”, upitao je. “Naravno”, rekla je, pustila ga unutra i pobegla na terasu. Pokušavala je da izbaci sliku njegovog nagog tela u tuš kabini iz glave i ostala da sedi na stolici. Ali glas koji je zvao njeno ime je pokrenuo i ona ušeta u kupatilo. Velika greška i slika koja će je pratiti celog života. Oh Boze, kako je lep, kako bih volela da je moj… Alarm je zazvonio u njenoj glavi poljubila ga je, okrenula se i tiho napustila kupatilo. Sve je bolelo, ali je osećala da ta veza nema budućnost. Bila je zaljubljena kao šiparica i bila je svesna toga da će na kraju ostati sama i povređena. Plejboj, avanturista ili nešto treće… “Zvacu te”, rekao je na kraju… “Da, ali kada?”, plakalo je njeno srce.
Vratila se u svoju daleku zemlju sa dva broja telefona i nadom da će se opet čuti. Imao je i on njen broj, ali ga nikada nije okrenuo. Pokušavala je da održi kontakt sa njim, slala poruke, slike i pesme samo da bi dobila poruku nazad… “Nemoj da mi praviš probleme, smanji pisanje…” Bol, bol i samo bol. Poslednja poruka koju joj je poslao bila je: “Ja tebe i da se nikad više ne javiš nikada neću zaboraviti.” Laž, laž, pusta laž…
I sada mesec dana kasnije izbrisala je njegove brojeve iz telefona, ali njegov lik iz srca nikako. Ostaće zauvek zaključan negde duboko u njoj i biće uvek njen, pa makar samo u snovima. Volela ga je, tako kratko a tako snažno.
To je kraj, idemo dalje.
Plejboj, avanturista ili nešto treće…
Autor: A.M.
Foto: freedigitalphotos.net
Pogledaj vesti o: Playboy
