Izvor: B92, 26.Nov.2010, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrada osnivaču "Plejboja"
London -- Kada vam neko kaže "Plejboj" - šta vam prvo padne na pamet? Sigurno ne nagrada američkog PEN kluba za promociju kreativnosti i odbranu slobode govora.
Ipak, osnivač i urednik "Plejboja" Hju Hefner upravo je dobio to priznanje, za tekstove koji već decenijama prate ono što vam je svakako palo na pamet... Sa Hjuom Hefnerom u njegovom domu na Beverli Hilsu razgovarao je BBC-jev novinar Radžeš Merčandani, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a razgovor je za "Svet u dva" priredila Jelena Bogavac.
Dugački prilaz vili Hjua Hefnera na Beverli Hilsu je više nego impresivan. Sama vila nalazi se u negovanoj bašti, punoj drveća. Na travnjaku je natpis "igralište za zečice". I vila je impresivna – ulazni hol je prekriven mermerom. U dnevnoj sobi, u koju se ulazi kroz plišane zavese, nalaze se kožni nameštaj, brojni antikviteti i fotografije Hjua Hefnera, članova njegove porodice i nekih njegovih zečica. Osnivač i urednik časopisa "Plejboj” na razgovor dolazi u svilenoj pižami i kućnom ogrtaču. U 84. godini i dalje je zavodnik, ali i dalje tvrdi da nije pornograf:
"’Plejboj’ je od samog početka nastojao da seks predstavi kao nešto lepo i da ga učini normalnim sadržajem jednog časopisa za muškarce.”
A šta je "Plejboj” učinio za žene?
"Mislim da je doprineo njihovoj emancipaciji.”
Čim je 1953. godine počeo da prodaje golotinju seksualno neemacipovanoj Americi stvorio je izdavački hit. Početkom 70-ih godina prošlog veka, "Plejboj” je imao 7 miliona redovnih čitalaca i to samo u Americi. I danas je najprodavaniji časopis za muškarce u SAD, iako je tiraž pao na oko 2 i po miliona primeraka. Imperija se proširila i na ostatak sveta, sa ukupno 27 međunarodnih izdanja. Ali "Plejboj” je mnogo više od slika obnaženih žena, tvrdi Hefner.
"Ovo je Martin Luter King napisao neposredno pre smrti. Štaviše tekst je redigovala njegova udovica.”
Za Hefnera su tekstovi objavljeni u Plejboju jednako važni kao fotografije njegovih zečica. Tu ima vrlo oštrih komentara, i kontroverznih pripovetki, koje su redovno izlazile u "Plejboju”.
"Bez slobode govora i slobodne štampe nema demokratije.”
Zar ljudi zaista kupuju "Plejboj” da bi ga čitali?
"Naravno, apsolutno. Da su ga kupovali samo radi slika, 'Penthaus’, 'Hasler’ i tvrda pornografija bi bili popularniji.”
Mnogi se slažu sa Hefnerom. Pre nekoliko dana, dodeljena mu je nagrada američkog PEN kluba, za promociju kreativnosti i odbranu slobode govora. Dženi Vulf je potpredsednik te organizacije:
"Objavljivao je dela Sola Beloa, Gabrijela Garsije Markesa, Džona Apdajka... Hju Hefner je u 'Plejboju’ objavio dela najrazličitijih pisaca, koje je pri tom odlično plaćao. Neki od tih ljudi su bili na kojekakvim crnim listama i niko drugi nije želeo ni da čuje za njih, a on ih je štampao.”
"Plejboj” je bio trn u oku američkog establišmenta - svoj glas protiv Hefnerovog časopisa digli su, između ostalih, predsednici Niskon i Regan, te direktor FBI-ja Džej Edgar Huver.
"Ono što morate da shvatite o Ameirici je da su Amerikanci, budimo iskreni, pravi puritanci. Šizofreni su kada je reč o seksu i to je posve jasno kada gledate čak i današnje političare."
Iako "Plejboj” više nije uticajan kao nekada, Hju Hefner je i dalje kulturološki fenomen. A što se vile tiče, iz nje nema nameru da se seli dok je živ.
Pogledaj vesti o: London
