Izvor: Politika, 05.Sep.2010, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trk po pivo na velikom odmoru
Istraživanja pokazuju da redovno „cirka” sedam od deset maloletnika. – Mrtva trka kome se više „otvara dizna”, dečacima ili devojčicama. – Ekskurzije najplodnije tlo za opijanje školaraca
„Čim zazvoni za početak velikog odmora, odemo u obližnji diskont i na brzaka stučemo jedno-dva piva. Radnjicu u kojoj nabavljamo alkohol zovemo ,pit stop’. Sledeća veća pauza je deset minuta predaha između petog i šestog časa. Tada idemo na još jedno piće. Posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nastave, odlazimo u birtiju na rakijicu i još neko pivce. Fora je da se zapiješ u toku dana, pa da se oladiš do uveče da matorci ne provale, da ti ne pozli, a i da ujutru opet možeš u školu. Desi se i da noću neki nastave da piju, pa se dvaput nacirkaju za dan. Cugamo ko da nas plaćaju.”
Da ih ne izgovara srednjoškolac nego neki vremešni „ćoškaroš” koji od jutra do sutra „visi” po parkovima i bircuzima, navedene reči možda ne bi bile toliko zabrinjavajuće. Izjavu treba pripisati Vladimiru P. (17), učeniku ugledne prestoničke gimnazije. Da je jedini, bilo bi sjajno. Ali nije. Naprotiv. Slični „Vladimiri”, đaci koji „piju kao da su plaćeni”, sede u klupama srednjih, ali i osnovnih škola širom prestonice. Da vidimo šta ovaj „naš”, u neobaveznom razgovoru sa reporterima „Politike” na autobuskoj stanici na Zvezdari, ima da doda.
– Sa nama su u ekipi i devojke. Bar jedna ili dve. I uspešno „prate” muškarce. Pijemo i vikendom, kad nema škole pa izađemo u grad. Kad imamo više kinte, „zabodemo” se u kafanski ćošak i cirkamo „točeno”. Češće para nemamo na pretek, a društva ne manjka pa se družimo u parku u kraju, ili u nekom školskom dvorištu, naravno uz „dvolitre”. A i „sto posto pivo” jeftinije je od „sto posto” sokova, a gazirani nisu zdravi – šaljivo navodi on, ali bez šale kaže da su ga „već nekoliko puta nosili kući”.
Na vrhu neslavne liste đačkih alkoholnih razbibriga ubedljivo prvo mesto drži pivo. Trgne se i poneka žestina, najčešće iz „unučića” dostupnih na svim trafikama. A trafike postoje, naravno, kod svake škole – strateški neprocenjivo značajnog mesta za „male privrednike” koji trguju, između ostalog, pićem i cigaretama.
Vidno istaknuto obaveštenje „zabranjena prodaja alkoholnih pića maloletnicima” ima ulogu poput mirišljave jelke u taksiju – ne funkcioniše, ali ostavlja privid da je sve u redu. Nameće se pitanje: kome je od oko 900 000 posetilaca lična karta bila „ulaznica” za nedavno održan beogradski festival piva? Ili – koji konobar pita goste za godine služeći žestinu s ledom i popularne koktele egzotičnih naziva? A danas se pod slojevima šminke teško može razaznati da li gošća za šankom ima 15, ili 25 godina. Klincima sa 15 rastu brkovi pa nije teško da obmanu ugostitelje i neometano, „kao pravi”, loču.
Kelneri i prodavci pića ne bi smeli da smetnu sa uma podatke Instituta za mentalno zdravlje koji pokazuju da više od 45 odsto dece od 13 do 17 godina uživa u alkoholu. Ali i da je mrtva trka kome se više „otvara dizna” – dečacima ili devojčicama. Odnos je 52:48 „u korist” mlađarije muškog pola. Utvrđeno je da sedam od deset maloletnika redovno „cirka”. U proseku tri puta mesečno opija se deset odsto dečurlije mlađe od 18 godina.
Ko je za to kriv? Da zauzmu „optuženičku” klupu prvo će biti prozvani članovi porodice. Mnoga deca tvrde da su alkohol prvi put probala uz odobrenje roditelja, nazdravljajući na nekom familijarnom slavlju. Nema tu ničeg neobičnog ni zapanjujućeg ako se ne znaju rezultati studije Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” koja je obuhvatila 6553 učenika prvog razreda srednje škole. Stručnjaci su izračunali da je svaki peti dečak probao pivo (popio najmanje jednu kriglu, konzervu, flašu) sa devet ili manje godina. Do trinaeste, 8,4 odsto učenika uspelo je da se „oduzme” poput iskusnih ispičutura. Zabava uz čašu vina i žestokog pića školarcima nije strana od 14. rođendana, a tada još nisu završili osnovnu školu.
– U ovoj zemlji ne postoji roditelj koji svog „klinca” nije slao da mu kupi piće. Kako onda da u prodavnicama ne daju alkohol mlađima od 18 godina? Pa mi smo glavna klijentela. Neometano kupujem pivo, vinjak, „smederevku” i kiselu za špricer – priča Vladimir P.
U potpirivače alkoholizma među decom psiholozi ubrajaju roditelje, ali i filmske i televizijske junake koji čaše viskija, šampanjca, vina... ne ispuštaju iz ruku, a deca oponašaju odrasle. Deo odgovornosti pripisuju spotovima koji u pivopijama bude takmičarski duh, prave od njih lavove, „rogonje”, navijače – bez reči o štetnosti prekomernog konzumiranja. I ne poriču da zloupotreba alkohola više cveta u školskom i vršnjačkom nego u porodičnom okruženju. Pokazalo se da su ekskurzije najplodnije tlo za opijanje maloletnika, i da nastavnici to ne mogu da spreče.
Sadašnji osmaci jedne prestoničke škole dvodnevni boravak u hotelu na Tari lane pamte po pijanstvu vršnjakinje. Ona ga se uglavnom ne seća zbog „prekida filma”.
Razredna je proveravala da li su sedmaci uneli alkohol u sobe i konfiskovala je flaše. Da joj ne bi oduzela votku, devojčica je sa litarskom flašom pobegla u kupatilo. Nije joj palo na pamet da piće prospe. Iskapila ga je u cugu. Epilog „domišljatosti” sedmakinje: pozlilo joj je, počela je da se guši u sopstvenoj povraćki, izgubila je svest, završila na reanimaciji u bolnici u Bajinoj Bašti. Lekari su bdeli nad njom dok je satima, „mortus pijana”, ležala u besvesnom stanju. Sutradan, na zgražavanje nastavnika, „podvig” devojčice bio je hit, ugledan uzor za vršnjake.
Eto pokazatelja da će popis „osumnjičenih” uzroka alkoholizma među školarcima, koje umne glave najčešće navode, upotpuniti želja tinejdžera da postanu „važni” u društvu, znatiželja kojoj su adolescenti skloni, težnja da se zaleče emotivni slomovi i problemi, smanjenje napetosti i nervoze... I tako će nauka uvek iznova ponavljati ova otkrića.
A mladi će – nazdravljati.
Milenija Simić-Miladinović – Dimitrije Bukvić
objavljeno: 05/09/2010
.jpg)
