Izvor: B92, 07.Sep.2014, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne piva sestre Doris
Poznata je činjenica da Bavarci obožavaju pivo i ono je, jednostavno, sastavni deo njihovog života, ali malo ljudi zna da posebnu pažnju pridaju retkim vrstama piva koje se ne mogu naći u običnim prodavnicama i pivnicama.
Foto: Didriks/Flickr.com
Takav slučaj je i sa pivom koje časna sestra Doris već 40 godina pravi u samostanu Malersdorf, koji datira iz 12. veka. Ova časna sestra, koja je takođe sertifikovani proizvođač piva, predstavlja živi dokaz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da su žene predodređene za složenije pozive nego što je obično usluživanje piva.
Industrija piva i njegovo ispijanje u Nemačkoj uglavnom se vrti oko muškaraca, naročito u Bavarskoj. U ovoj nemačkoj regiji samo nekolicina žena uključena je u proizvodnju piva i floskula da "žene ne vole pivo" još je čvrsto uvrežena među njenim stanovnicima. Ipak, sestra Doris dokazuje upravno suprotno. Ona je deo male grupe "žena koje piju pivo"- ženskih pivara koji razbijaju stereotipe o ženama i pivu.
Kao i mnogi samostani, tako je i Malersdorf vekovima bio magnet za hodočasnike koji traže blagoslov od relikvija svetaca koje se nalaze u njemu. Kako su mnogi dolazili u manastir, tako je bilo važno da utole žeđ u piću koje u sebi nije imalo patogena. Izbor je pao na pivo.
To je bio jedan od razloga zašto su manastiri u Evropi, uporedo sa uobičajenim aktivnostima, vodili i pivare. Isto se desilo u Malersdorfu kada je 1881. godine napravljena sadašnja pivara. Ono što ovaj samostan odvaja od ostalih je činjenica da je Doris jedina časna sestra u Evropi koja proizvodi pivo.
Kada radi u pivari, ona ne ide na redovne službe i tada posao započinje u pola četiri ujutro. Zavisno od sezone, ona pravi svetlo pivo "folbir", crno pivo "zoigl" ili penušavi "majbok". Njoj se, inače, ne sviđa omiljeno pivo u Bavarskoj "vejzen" i uopšte ne pokušava da ga pravi. U Bavarskoj ovakav stav je gotovo ravan otpadništvu, ali sestra Doris se ne osvrće na te stvari, ipak je ona žena prefinjenog ukusa i čvrstih stavova.
Časne sestre su predodređene za život proveden u molitvi i crkvenim službama od kada uđu u samostan. Kada je sestra Doris odlučila da krene ovim putem, desila se neuobičajena stvar da je postala pivar. Naime, ona je nasledila stariju sestru koja je vodila pivaru još od tridesetih godina.
- Gledala me je i procenjivala isto kao što seljak proučava bika za kupovinu - priseća se Doris procesa selekcije.
Kada je završila obuku i stekla sertifikat pivara, preuzela je pivaru 1975. godine.
- Proizvodnja piva je ženski posao - kaže ona dodajući da su žene pivari bile uobičajena pojava u srednjem veku. Za razliku od modernih pivara, Doris svoju vodi na potpuno tradicionalan način.
Ona godišnje proizvede 3.000 hektolitara "božanskog pića", što je zanemarljivo u odnosu na velike svetske pivare koje tu količinu proizvodu za desetak minuta. Njeno pivo dostupno je samo u nekoliko kafana u istočnoj Bavarskoj. Sestra Doris i samostan nemaju nameru da povećaju proizvodnju piva, što znači da ga ljudi u drugim zemljama teško mogu probati.
Oni koji to žele, moraju otputovati u Nemačku, ali i tada im neće biti lako da dođu do njenog piva jer područje gde se nalazi samostan nije turistički razvijeno.
