Izvor: Glas javnosti, 09.Avg.2009, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve se treslo uz „Marš na Drinu“
GUČA - Trojica majstora na jednom koncertu! Redom - Dejan Petrović, Sanja Ilić, na kraju Boban Marković preksinoć su na glavnoj saborskoj bini za više od tri sata žestoke svirke postavljali nove standarde Guče. Više od 20.000 ljudi na stadionu u Guči tri sata je ludovalo, radovalo se, uživalo, padalo u trans od piva i truba...
I sam Sanja Ilić, umoran, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << oznojen, pošto je na dušak ispio ceo litar vode, priznao je posle svog nastupa da je znao da je u Guči dobro, ali da je ovako - nije ni sanjao...
Od budilice do pozdrava
Finalni, pet dan Sabora u Guči počinje danas trubačkom budilicom u sedam ujutru. Sledi defile svih učesnika ulicama Guče, a zatim i improvizacija stare dragačevske svadbe. U 15 sati na stadionu kraj Belice počinje finalno takmičenje 16 najboljih duvačkih orkestara iz Srbije. Proglašenje pobednika je oko 19 sati, a veselje najboljih trubača i saboraša biće nastavljeno do zore, na ulicama i pod šatrama Guče. Dogodine, 50. Sabor u Guči trajaće čitavih - 10 dana.
Još šest finalista
Na polufinalnom takmičenju seniorskih trubačkih orkestara, prolaz za finalno takmičenje koje je danas na glavnoj bini, obezbedili su orkestri Božidara Nikolića iz Grdelice, Branka Ostojića iz Karana, Novice Anđelkovića iz Grdelice, Bojana Ristića iz Vladičinog Hana, Srđana Azirovića iz Bojnika i Veljka Ostojića iz Zlakuse. Sinoć su se u Guči za titule najboljih takmičili mladi trubači iz Srbije.
To dosad nije viđeno
- Bilo je super, pravo ludilo... Odlično smo se spremili, imali smo večeras repertoar kakav dolikuje Guči, svirali smo dobro... Ma, ovde je sve dobro, dobra muzika, dobar kupus, dobro pečenje... - rekao nam je Sanja okružen sa svih strana obožavateljima, praćen povicima - bravo, fantastično, dođite i dogodine...
Dejana Petrovića Guča voli, to nije tajna! Dizao je on i ranijih godina saboraše na noge, palio stadion kraj Belice, ali ono što je Dejan preksinoć uradio sa svojim trubačima i big bend orkestrom - Guča do sada nije videla... Dejan i njegovi - iskusni, uigrani, nadahnuti...
- Nikad se nisam štedeo u Guči, ali ovo večeras bilo je posebno... Zna ovde publika da prepozna kada trubač daje sve od sebe, zato me valjda i vole ovoliko... Trudim se da svake godine nađem prave pesme, da ove ljude dirnem u dušu, važno je da njima bude dobro, a za moje dokazivanje je nedelja po podne, takmičenje na glavnoj bini - kaže Dejan.
Boban Marković, ambasador Guče i trube po belom svetu, preksinoć je ponovo u srcu Dragačeva svirao baš - ambasadorski. Kada su on, Marko i momci iz orkestra, posle glasnog poziva saborašima - „rokaj“ iz prve grunuli - „Marš na Drinu“, kada su iz zvučnika grunuli milioni vati snage, čitava Guča umalo nije eksplodirala...
- Uh, kako je Guči teško vratiti ono što ona nama trubačima godinama, decenijama daje... Kako je teško odužiti se ovim ljudima iz publike... Nigde nije bolje no u Guči - ponela je i Bobana atmosfera sa koncerta.
Posle domaćih majstora svirali su - američki marinci. U srcu Srbije - „Svilen konac“... Istina je da su na glavnoj bini dočekani povicima oduševljenja, ali i zvižducima onih koji još pamte 1999. godinu... Posle prvih taktova stare srpske pesme, atmosferu su donekle preokrenuli u svoju korist, pali su aplauzi... Kasnije je neko iz publike praznom konzervom piva pogodio američkog pevača Gilisa u grudi, između marinaca i publike postavljen je i manji kordon policije...
Pivo teklo potocima
Ispraćeni su ipak aplauzima... Uz vidno obezbeđenje, ali opušteni, marinci su ipak stigli da sa nekim od učesnika programa na kratko - razmene kape...
Za to vreme, oko ponoći, centar Guče jedva da je imao dovoljno vazduha u opštoj gužvi, gunguli, dok su žestoki ritmovi truba izvirali i sa zemlje i sa neba i iz zemlje... Grmelo je i treslo pod šatrama, saboraši su se na ulici kupali pivom koje samo što nije teklo potocima... Krcati su bili svi parkinzi okolo, kampovi...
Danas je u Guči finalno takmičenje trubača Srbije... Pobednici će, dogodine, na 50. Saboru, imati priliku da učestvuju na prvom svetskom prvenstvu trubača...
- Ako mi se ukaže šansa, učestvovaću, što da ne, i - pobediću! U stvari, ja sam već proglašen za najboljeg trubača sveta, učinio je to pre neku godinu jedan poznati engleski list... Pobedio sam ih na njihovom terenu - iz prve kaže Boban Marković.
Trubački as iz Zlakuse kod Užica, školovan na trubačkoj akademiji, Veljko Ostojić u jedno je oko tog prvenstva siguran:
- Ako dođu Makedonci, Bugari i Rumuni biće gusto, imaju više nego dobre, odlične trubače. Ali, dobri smo i mi - kaže Veljko.
- Meni je oko tog svetskog prvenstva mnogo toga još u magli. Mora se na primer, reći šta ćemo svirati, u čemu ćemo se takmičiti, u džez muzici, folku... Ali, šta god da bude, srpski trubači su dobri, najbolji - kaže Dejan Petrović.
Bugarin sa gajdama
Sa Sanju Ilića koji je preksinoć u Guči žario i palio sa svojim trubačima, izveo na binu i jednog Bugarina sa gajdama, Guča je Guča, jedna jedina, neponovljiva...
- Ima tu nekih poređenja Guče i Egzita... Egzit ide u jednu stranu, Guča u drugu, ali svako za sebe - najjači su na svetu... Egzit kao centar dobrih vibracija, Guča kao centar trube - kaže Sanja.
- Ja jedno znam, menjaće se ovde trubači, orkestri, menjaće se publika, saboraši, ali, Guča će zauvek ostati Guča - reči su majstora Bobana Markovića.
