Izvor: Politika, 19.Jul.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stihovi iz lipovog dvorišta
Okrugli sto kritike, na književnoj manifestaciji u Plužinama, bio je posvećen stvaralaštvu Selimira Radulovića
Plužine – U Plužinama, gradu na obali Pivskog jezera, koji je potopljen zbog izgradnje hidroelektrane „Piva”, i izgrađen potpuno novi grad, održavaju se 44. književni susreti „Pjesnička riječ na izvoru Pive”. Okrugli sto kritike posvećen je književnom delu Selimira Radulovića (1953), pesnika, esejiste, književnog kritičara, antologičara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izdavača, autora šest pesničkih knjiga i više antologija (hrestomatija), dobitnika uglednih književnih nagrada. Srpska književna zadruga i „Pravoslavna reč” objavili su nedavno izabrana dela Selimira Radulovića, u pet knjiga: „U senku ulazim, oče”, „O tajni rizničara svih suza”, „Snovi svetog putnika”, „Pod kišom suza s Patmosa” i „Svetlo iz očeve kolibe”.
Miro Vuksanović je objasnio kako je pesnik Radulović, majstorski, polako, uzimao stihove kao male listove iz svog lipovog dvorišta i svega što se u njemu nekada dešavalo u dečijim pogledima i željama, da je skrojio pesmu koja sve više raste u nama što je više puta čitamo. I zato nije čudno što je Selimir Raduloviić svečano elegičan pesnik, što se pomaže senkama koje podrhtavaju, najčešće zagledan u oboženu vedrinu, u iščekivanje, što je napisao originalne pesme o sestri, roditeljima i nadi u Boga.
Uzbudio ga je, povremeno tronuo, kaže Milan Komnenić, smeo prodor Selimira Radulovića, u spiritualno, u veru i sakralno. Njegove četiri pesničke knjige, ispisane u mističnom zanosu jezika, najvredniji su prilog srpskom religijskom pesništvu posle „Molitve na jezeru”vladike Nikolaja. Isus je taj uspravni, do neba dignut plamen uz koji se privila pesnikova ustreptala svest. Ona je sasvim hristološki prožeta.
Selimir Radulović, primetio je Budimir Dubak, govoreći o njegovoj duhovnoj poeziji, varira i motiv jedenja knjige. Taj čudesni čin vidimo kod starozavetnog proroka Jezekilja, koji dobija reč Gospodnju, u vidu „savijene knjige”: „Sine čovečiji, nahrani trbuh svoj, i crijeva svoja napuni ovom knjigom, koju ti dajem. I pojedoh je, i bješe mi u ustima slatko kao med”. Ali, ovaj motiv knjigofagije doživljava inverziju u „Otkrivenju” Jovana Bogoslova, koji se Hristovom učeniku objavio na Patmosu.
Lirski subjekat, naglašava Boško Suvajdžić, peva o smrti slatkovodnoj, jezerskoj, što se mreška na nebeskoj vatri. O suncu, okačenom o kamenu kičmu podneva. Putuje tragom sunčevog vidika, očeve duše, u večeri davne, sa mirisom očevog smeha. Ima nečeg od prvobitnog, prapostalnog spokojstva sveta u ovim stihovima, koji predstavljaju putopis po crnogorskim brdima, izranjajućim iz kolektivnog nesvesnog.
Pesme, ciklusi, zbirke Selimira Radulovića, naglasio je Jovan Pejčić, tako su raspoređene da ostvaruju jedno više jedinstvo govora i značenja o življenju na zemlji, a služenju onom što je vekovečito u tom postojanju, zbog čega i nije pogrešno primiti ih i čitati kao modernu lirsku, štaviše metafizičku epopeju.
Selimir Radulović, primećuje Ilija Lakušić, potencira biblijske teme koje u raznim oblicima izbijaju po vertikali vremena i ne prestaju da budu aktuelne baš onoliko koliko su život i svet bitni za čoveka. Gordana Đilas govorila je o knjizi „Pod kišom suza s Patmosa”. Ova knjiga – knjiga je razrešenja, pročišćenja, i u najvišem smislu – oprosta. Reč je, ustvari, o podvižinstvu koje traje stalno, zauvek, za sve vreme zemaljskog života.
U Domu kulture, predstavljen je zbornik radova o književnom delu Rajka Petrova Noga, s prošlogodišnjih književnih susreta „Pjesnička riječ na izvoru Pive”. Govoreći o zborniku, Jovan Delić je podsetio na Njegošev stih: „Neka bude što biti ne može”, jedinstven u „poeziji sveta”, najstrašnija lozinka kojom se negira stvarnost i očevidnost. Ima i Rajko Petrov Nogo stih koji se pamti i citira: „Nije sve propalo, kad propalo sve je”. Ovaj stih iz „pjesne od užasa”, po duhu najbliži Njegoševom navedenom stihu, postao je ne samo zaštitni znak Nogove poezije, već i ovog naroda.
Na večeri stvaralaca iz Pive, nagrada „Spasoje Pajo Blagojević” uručena je Anđeli Pendić, mladoj pesnikinji iz Beograda, za rukopis „Streptopelija”, a nagradu „Radule Željko Damjanović” dobio je
Đuro Gutović, učenik Gimnazije u Plužinama.
U galeriji Doma kulture, izložbu slika Ratka Vulanovića, otvorio je Budimir Dubak. Izložene su 33 slike, kao simbol Isusovog stradanja. Manifestacija je završena u porti Pivskog manastira, iz XVI veka, posvećenog Uspenju Bogorodice, koji je osamdesetih godina prošlog veka, izmešten, zbog izgradnje hidroelektrane „Mratinje”. Na pesničkoj večeri učestvovalo je dvadesetak pesnika iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Pesnički portret bio je posvećen Zoranu Kostiću, o kojem je besedio Jovan Delić. Centralni deo večeri – s pesnikom u ponoć – pripao je Rajku Petrovu Nogu.
Zoran Radisavljević
---------------------------------------
Istinska dela žive
– Iako smo svi mi, koji plovimo morem savremenog sveta, manje-više, pokvašeni njegovim preopasnim talasima, vi dobro znate da sve što pripada samo sadašnjem vremenu umire zajedno s njim. Istinska dela žive u velikom vremenu, rušeći granicu svoga doba, intenzivnijim i punijim životom, nego u svojoj savremenosti. Svako je od nas talac svoje epohe, odnosno svoga vremena. Kasnija vremena nas oslobađaju tog ropstva, ili, pak, još više orobljuju, u zavisnosti od toga koliko će naše delo proklijati i dati zdravih zrna – rekao je na kraju okruglog stola Selimir Radulović.
objavljeno: 20.07.2014
Pogledaj vesti o: Pivo
.jpg)
