Izvor: Glas javnosti, 07.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski turbo-folk pod šahovnicom
„La foaje“ je najpopularniji klubić u malom hrvatskom mestu Darda, smeštenom nadomak Osijeka, na pola puta do Belog Manastira. Tamo se toči, uglavnom, osječko pivo. Kad nestane osječkog svi prelaze na „beks“. Pomenuti klubić bije glas da ga je vlasnik pred otvaranje četiri puta preuređivao dok konačno nije zaključio da je baš to što on želi. Vlasnik naručuje sve moguće časopise koji se bave uređivanjem životnog i >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << poslovnog prostora, kako bi došao do novih ideja s ciljem da ovo mesto postane najbolje u čitavoj Osječko - baranjskoj županiji. „La Foaje“ je zaista lepo i interesantno mesto. Teške drvene, barske stolice, nasloni u duborezu, simpatičan šankÖJedina mana mu je što - ako neko nije uživalac narodne muzike neće se baš dugo zadržati ovde.
Ne znam da li sam ikad čula hrvatske narodnjake, ali pesma „Niška banja, topla vodaÖ“ zasigurno znam, nije komponovana na ovim prostorima. Prvo verujem da mi se učinilo. Ne, nije. Himni Niške banje, slede Ceca i kolona Zvezda Granda. Na kraju Riblja čorba, Bajaga, Van Gog i Balašević.
- Baš je tužno kad saznaš da su najbolji izvozni proizvod tvoje zemlje narodnjaci - komentarišemo.
Od drugih artikala koji se uvoze iz Srbije, iako, istina, nismo zagledali svaki proizvod i zemlju porekla zapazili smo „griski“ grisine koje proizvodi „Takovo“ i nedeljnik NIN u jednoj trafici u Vukovaru.
U Osijeku, centru ove županije, i četvrtom gradu po veličini u Hrvatskoj, ista situacija kao u obližnjoj Dardi. Osiječka tvrđava, koja je odnedavno pretvorena u univerzitetski centar, uveče postaje mesto za izlaske, jer se na njoj nalaze najpopularniji kafići, obojena je istim zvucima, koje petkom možete čuti na splavovima oko hotela „Jugoslavija“ na Novom Beogradu. Osijek podseća pomalo na Novi Sad, pod uslovom da izuzmemo da na zgradama i kućama ovde i dalje postoje rupe od projektila. Poneki objekti su sasvim obnovljeni, ali u svakoj ulici su ostale uspomene na devedesete.
Pred polazak iz Srbije dobili smo uputstva: „Pazi šta ćeš tamo da pričaš.“ „Molim te, ne iznosi svoje mišljenje na svakom koraku.“ „A zašto ti baš sad ideš u Osijek?“ Roditelji i neki prijatelji bili su mišljenja da jedanaest godina od završetka rata ne mogu da garantuju bezbednost, posebno ne u kraju kakav je Osječko-baranjska županija.
- Tamo ti je pre rata bilo izmešano stanovništvo, pa se u ratnim godinama dešavalo sve i svašta. Rasturali su se mešoviti brakovi, deca su se delila. Jedan sin bi se našao u srpskoj vojsci, drugi u hrvatskoj. Komšija je komšiji radio o glavi, ne možeš ni da zamisliš kakve su to bile grozote. Iako to sa tobom nema nikakve veze, takve stvari se ne zaboravljaju lako. Ko zna kako će neki ludak da reaguje kad sazna da si iz Srbije - poručivali su mi umesto „Srećan put“.
Ali problema nije bilo. Baš naprotiv!
- Ti si iz Srbije!? - ozarilo se lice vlasnika „La Foajea“ - pa to je divno. Stvarno, ovde ne dolaze često turisti, a i kad dođu to su mahom Hrvati koji žive preko. Dođu da vide zavičaj. Ko zna šta su ti sve napričali, ali veruj, meni je baš drago što stvari postaju konačno normalne. Rekla mi je jedna komšinica Srpkinja, da njeni iz Kikinde ne žele da dođu. Kažu, još nije vreme. Plaše se. Ja jednom godišnje odem u Beograd da obiđem klubove, uvek mi je stalo da vidim šta ima tamo novog - priča predani gostioničar.
Pre ulaska u Hrvatsku u jednoj trafici na autobuskoj stanici možete da zamenite dinare za kune, i po povratku da na istom mestu izvršite obrnutu transakciju. Hrvatska je skuplja od Srbije, ne značajno, ali ipak jeste. Na primer, kutija „ronhila“ u zemlji proizvođača košta 15 kuna (150 dinara) dok je kod nas kutija ovih cigareta skoro duplo jeftinija!
- Ma nije to usamljen slučaj. U Nemačkoj je naša „vegeta“ jeftinija nego kod nas. Sramota! Kažu da je navodno prosečna plata u Hrvatskoj četiri-pet hiljada kuna, ali to nije istina. Možda je to prosek u Zagrebu, ali ne svuda - priča Sandra iz Darde. Prema Sandrinoj priči, komšije muče slični problemi kao i nas. Sve lance prodavnica drže isti ljudi, popularni pod nazivom tajkuni.
Od „glavnog kolodvora“ primećuje se da si u Republici Hrvatskoj, tako što su motivi državne zastave svuda. Šankovi, suncobrani, svetleća reklama, kladionice, nalepnice na pivskim flašamaÖsve je na crveno-bele kockice, ali na zidovima nigde nema škrabotina, loše dizajnirnih plakata, grubih transparenata ispisanih na sveže okrečenoj fasadi kao u Srbiji. Čini se tamo je nacionalizam estetski mnogo bolje „odrađen“...
