Izvor: Danas, 28.Mar.2016, 21:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sinhronizacija foliranja
Nismo mi baš uvek izvan svetskih trendova. U nekima smo čak i "lider". U administraciji straha i sinhronizaciji emocija, na primer. A opet - čak i kada se uključimo u trendove i postanemo "svetski" - ostajemo nekako naši. Kao ono pivo - prećutaću koje, da ga i ja ne bih reklamirao - koje nas je, je li, othranilo. Kad nam je bilo najteže.
Nakon terorističkog napada na STC, poznatijeg kao 11.9, ovde često pominjani >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << fenomenolog, Pol Virilio razvio je interesantnu teoriju koja otprilike kaže da su moderne države umesto da se bave administracijom interesa - što im je vekovima bilo u opisu radnog mesta - u jednom trenutku posrnule i počele da se bave administracijom straha od terorističke pretnje, a to administriranje su zasnovale na sinhronizaciji emocija. Nije to - kaže Virilio, a davno je rekao i Propovednik - ništa novo pod Suncem, stara je to pojava - da sad ne navodimo primere - jedina novost je da se poslednjih decenija sve ubrzalo.
Da ne bismo zalazili u sitna crevca fenomenologije brzine i ubrzanja - nema se karaktera za to - pozabavimo se sinhronizacijom emocija. Šta bi to moglo biti? Polako, prepričaću. Kad se, recimo, avion zabije u soliter ili kad pukne teroristička bomba - tako to otprilike postavlja Virilio - sinhrono sa njom eksplodira i jedna mnogo opasnija "naprava" - informatička bomba koja ne razara samo mesto napada, nego se - zahvaljujući globalnoj umreženosti - širi na ceo svet. I šta? Istog trenutka svet je sinhronizovan u strahu od terorizma koji je u praktično strah od svega, svakoga i svačega. Jer to i jeste oružje terorizma. Terorista može biti svako. I svugde.
E, upravo taj strah posrnule države koriste da bi uvaljivale svakojake dubare svojim sluđenim građanima jer - pazite, u borbi protiv svega i svačega logično je da se koristi sve i svašta. Ne trčite sad pred rudu, neće biti teorija zavera, druga je stvar u pitanju, a ni za nju neće biti karaktera, a nije ni od značaja za našu današnju temu.
A naša tema je - veza između izricanja presude Radovanu Karadžiću, administracije straha i sinhronizacije emocija? Kako se dan P(resude) bližio, zemljom Srbijom se širio nekakav nejasan strah kome je, kako smo videli, podlegao i Oco, pa je srpski narod i senat blagovremeno upozorio na mogućnost da "ekstremisti" pohase i "destabilizuju" Srbiju. Da bi izbegao tu opasnost - na koju je upravo upozorenjem (doduše nenamerno) huškao, Oco je - u sadejstvu sa naklonjenim mu medijima i medijskim ličnostima svih boja - poradio na sinhronizaciji emocija. Ovako je to išlo: dobro, de, jeste Radovan brljao po Bosni, ali i drugi su brljali, pa nisu osuđeni, a osim toga - Republiku Srpska (čitaj - Dodikova guzica) presudom Karadžiću je ugrožena, a to mi ...pogađajte šta... kako šta, jest li zaboravili jučerašnje gradivo - pa NIKADA NEĆEMO dozvoliti. Sinhronizacija je, kako vidimo, uspela, a da li će uspeti išta drugo - mrka kapa.
Pogledaj vesti o: Pivo
