Izvor: Politika, 28.Mar.2010, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pivo u opanku i druge novotarije
Prvi srpski patent, kazan za rakiju, registrovan je 1921. godine i do danas broj ovdašnjih izuma premašio je pedeset hiljada. Tako su nastale i džepna pisaća mašina, nalivno pero, vakuumirani kovčeg za pokojnika, podmetač za jastuk i zvučni uređaj koji tera kera…
Aparati za tuširanje, naprave za onduliranje kose, nalivno pero, materije za suzbijanje gamadi, džepna pisaća mašina, samo su neki od brojnih izuma među kojima je jedan od najnovijih – bezvazdušni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kovčeg za pokojnika. Verovali ili ne (nemojte proveravati!) „večni ležaj” se vakuumira pomoću naročitog ventila kojim se isisa vazduh iz unutrašnjosti kovčega, pa se tako usporava proces raspada tela počivšeg. Korisno, priznaćete, ako se sahrana produžila zbog potrage za grobnim mestom ili kad zavladaju velike vrućine, a ožalošćena rodbina pristiže izdaleka.
Potrebe živih ipak prevladavaju, sve je više brendova iz elektrokompjuterskih tehnologija, gde se i naši stručnjaci imaju čime pohvaliti.
S obzirom na to da je Arhiva Zavoda za intelektualnu svojinu kompjuterizovana uz pomoć miša, lako se može putovati kroz vreme i inovacije u Srbiji – sve tamo do 1921. godine kada je registrovan prvi srpski pronalazak, kazan za pečenje rakije Novosađanina Milana T. Jovanovića. Ovaj vremeplov za laike je, uz sve dužno poštovanje prema pronalazačima, ipak pomalo dosadan, jer malo ko bi šta razumeo od siline tehničkih pojmova, turbina, zupčanika, oscilatornih signala, konvektora, ekstraktora i cilindričnih izbočina. Takvi i slični pojmovi dominiraju u opisivanju raznih uređaja, preparata i mašina čiji je broj za ovih 89 godina narastao na više od pedeset hiljada.
Skupa zaštita
Danijela Zlatić-Šutić, savetnik u Odeljenju za dokumentaciju, kaže da Zavod za intelektualnu svojinu nema povratnu informaciju o sudbini zaštićenih patenata na tržištu. Ali, pronalazači se, objašnjava, štite tamo gde očekuju profit jer patentna zaštita košta prilično, za dobijanje evropskog patenta za tri države treba platiti taksu od deset do dvanaest hiljada evra u prvih deset godina.
– Ako se taksa ne plati, patent mogu i drugi da koriste. Maksimalno trajanje zaštite je 20 godina, posle toga sve postaje javno dobro. Postoje i kompanije koje su se specijalizovale za patente kojima je istekao rok, naročito u farmaceutskoj industriji, pa su i cene njihovih lekova znatno niže – objašnjava naša sagovornica.
Spajalica za sva vremena
U Srbiji je od sredine devedesetih godina uvedena i mogućnost registrovanja takozvanih malih patenata za manja tehnička dostignuća sa periodom zaštite od deset godina. Koriste ga oni koji žele brzu zaštitu, bez komisijskog proveravanja da li je zaista reč o nečem novom. Malim patentima se ne mogu štititi hemijski proizvodi, naročito lekovi ili čajevi, već samo tehnički uređaji. Ipak, ako se otkrije da je mali patent lažan, može postati predmet sudskog spora, tako da kopiranje nije preporučljivo. Interesantno je da na našem tržištu status malog patenta ima i kosmodisk, poznat iz Top šop serijala, kao i ambalaža za pivsku bocu u obliku opanka šiljkana.
U registru smo, između ostalih, pronašli i podmetač za jastuk, uzglavlje koje služi za udoban položaj dok gledate televiziju ili čitate knjigu, jer, kako je objašnjeno, omogućava da držite glavu uzdignutijom nego kad spavate. Na poslednjem „Teslafestu”, koji se tradicionalno održava u Novom Sadu, najzastupljeniji izumi bili su iz oblasti modernih tehnologija, ali i neka jednostavna i maštovita rešenja kao, na primer, džepni uređaj koji pritiskom na taster proizvodi zvučni signal za rasterivanje pasa i krtica.
Danijela Zlatić Šutić kaže da se ponekad na malim stvarima zgrne veliki novac i pominje čuvene spajalice, izum koji je decenijama vladao svetskim kancelarijama u papirnato doba koje ni sveopšta kompjuterizacija još nije poslala u istoriju.
-----------------------------------------------------------
Pobedili su morske pirate, klizišta, dizajnirali kajak"
Kada su krajem osamdesetih pirati napali grčki brod bacajući „molotovljeve koktele” nastala je panika među putnicima koji su padali u more. Gledajući te dramatične scene, Miloš Lopar se zapitao, zašto jadnim turistima bacaju kolutove da bi se održali na površini, vazdušni pojasevi bili bi mnogo korisniji.
Danas je Lopar uspešan biznismen, sa mnogobrojnim nagradama za pronalazaštvo, vlasnik preduzeća koje proizvodi pojaseve za spasavanje u vodenom saobraćaju sa sertifikatom Evropske unije.
Pojasevi koje nose ribari, radnici na mostu, putnici na brodu, splavu, mogu se aktivirati povlačenjem ručice prilikom pada u vodu, ili automatski ako ih nose invalidi, deca i neplivači, a proizvode se i kombinovani.
Naravno, vazdušni prsluci su postojali i ranije, ali ono što je Lopar izumeo jeste uređaj za aktiviranje ručice. Pre nekoliko godina, „Mostogradnja” je javno zahvalila Loparu jer su tri njihova radnika posle pada sa visećeg mosta u reku Lim ostali živi i zdravi baš zahvaljujući činjenici da su na sebi prilikom izvođenja radova na konstrukciji nosili ove prsluke.
Boško Bojović, Petar Belićev i Ljupčo Hadžievski izumeli su bežični prenos EKG snimka na daljinu, i patentirali ga za tržište SAD. Njihov pronalazak omogućava da kod nas uradite EKG a da snimak mogu da vide i lekari na nekoj američkoj kardiološkoj klinici.
Dr Nenad Sušić „suprotstavio” se jednom klizištu na Karaburmi, iznad stadiona OFK Beograda uz pomoć betonske konstrukcije od šipova i potpornog zida. On je iskusni pronalazač, a uža specijalnost su mu manja klizišta u gradskim sredinama, gde zbog vodovodnih cevi i instalacija nema mnogo prostora za velike i teatralne intervencije. Kao naučnik u Institutu za ispitivanje materijala, dobio je zadatak da uradi projekat, a ispalo je i više od toga, inovacija za koju je dobio Zlatnu medalju na Sajmu u Nirnbergu.
On kaže da se kod nas pronalazači nedovoljno poštuju, i da kao narod još nemamo dovoljno razvijenu kulturu da zaštitimo svoje brendove.
– Dizajn je najslabija tačka zaštite autorskih prava u Srbiji. U Velikoj Britaniji postoji Ministarstvo za dizajn, a kod nas je to pitanje gurnuto na periferiju – ističe Nikola Hadžić koji je osmislio novi tip kajaka, teškog svega 20 kilograma, pa je verovatno najlakši na svetu, a uz to, kako kaže autor, izdržljiv kao mazga – i nepotopiv..
Inženjer Momčilo Kokanović razmišljao je kako da pomogne proizvođačima da brže oberu svoje zasade maline, kupine i borovnice. Tako je nastao vazdušni berač jagodastog voća „Kokan 1000” koji za dan može da obere deset hektara zasada. Za sada su izrađena dva prototipa berača, jedan je u Vojvodini, a drugi u Čileu, a svaki zamenjuje po 70 radnika.
Živoslav Milovanović iz Krnjeva kod Velike Plane izumeo je novi tip klipne turbine kojoj mnogi stručnjaci proriču veliku primenu u mašinskoj industriji.
Dok je bio u Italiji, radeći na održavanju liftova, razmišljao je o svom velikom voćnjaku u rodnom kraju.
– Hteo sam da napravim kompresor za rezidbu voćnjaka, a sticajem okolnosti pronašao sam turbinu sa rotacionim klipovima, kaže Živoslav.
Kad je shvatio da je pronalazak veoma vredan, vratio se kući, zaštitio patent i time stekao pravo da proda licencu ili, što bi više želeo, započne sopstvenu proizvodnju.
Dragoljub Stevanović
[objavljeno: 28/03/2010]
Pogledaj vesti o: Pivo
