Izvor: Press, 26.Okt.2012, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penušava bavarska noć
Uzdravlje - Već na početku novinarske karijere Aleksandar Crnomarković nazdravio je sa nemačkim ambasadorom i odbranio čast novinara na takmičenju u brzom ispijanju piva
Na trećem „Oktoberfestu" u Beogradu Srbi su pokazali da, makar u jelu i piću, mogu da stanu rame uz rame s Nemcima. Urnebesnu zabavu otvorio je nemački ambasador u Srbiji Hajnc Vilhelm, a nakon toga posetioci su uživali u pravoj bavarskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << atmosferi uz potoke piva, mirisne kobasice i zanosne konobarice.
Da je, bez obzira na nacionalnost, šator neophodan za svako dobro slavlje, uverili smo se odmah po dolasku u prostorije firme „Mešer-tehnogas" u Rakovici. Na ulazu su nas dočekale čuvene „bavarske" konobarice kojima je jedina mana što nisu sve plavuše, kako to obično biva u Minhenu. Ugodno smešteni za jedan od seoskih drvenih stolova, bavarskim pecivom „oblagali" smo želudac za „dolazak" piva.
Ambasador uspešan iz drugog puta
Pre nego što je Nemački ambasador Hajnc Vilhelm otvorio tradicionalnu pivsku bačvu, jedan od članova bavarskog muzičkog benda objasnio mu je koji su uslovi za to. Ambasador je morao da se preobuče u kožne pantalone i stavi bavarski šešir jer se „pivopijski" poslovi ne obavljaju u odelu sa kravatom. Otvaranje mu je pošlo za rukom iz drugog puta i to je bio znak, nalik pucnju na startu maratonske trke, da žurka može da počne. Lavine ljudi, čije su šake stezale kristalne krigle, izvršili su „desant" na točilice, a redovi na šankovima podsetili su na one za ulje devedesetih godina. Kao veliki poštovalac nemačkog „soka od ječma" nisam mogao da stojim skrštenih ruku. Odmah sam priskočio u pomoć jednoj točilici, po uzoru na čuvenog Batu Stojkovića u filmu „Balkanski špijun" - „ako me se sete za neku reportažu iz Minhena, neka se sete, ako ne, nema veze". Izmoreni od tradicionalnog „šunklovanja", navalili smo na bogatu gastronomsku ponudu kobasica i kiselog kupusa, jer valjalo se zagrejati za „naporna" takmičenja.
Zamalo pobeda Pressa
Organizatori su za kraj ostavili najbolje - nadmetanja u držanju krigli i brzom ispijanju piva. Odbrana časti novinarske profesije pala je na moja pleća. U prvom takmičenju pravila su bila jasna - što duže držati u rukama šest krigli punih do vrha. Kako sam prilično mlad teretanu zamenio redakcijom, treće mesto u konkurenciji atletski građenih protivnika bio je uspeh. Sledeće takmičenje, u brzom ispijanju piva, bilo je idealno da popravim plasman, međutim, između mene i pobednika bilo je kao u čuvenoj trci Čavića i Felpsa u Kini. U foto-finišu se ispostavilo da mi je pobeda izmakla „za gutljaj". Ovenčanoj titulom vicešampiona, ekipi Pressa utehu su pružili sunarodnici koji su, pijući do kasno u noć, osvetlali obraz Srbiji.
