Izvor: Blic, 04.Maj.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasne materije na 70 mesta u gradu
Poslednji ekološki akcident (30. januara), kad je u pogonu hale „Beogradske industrije piva” kod Mostarske petlje iscurelo 20 tona hlorovodonične kiseline, pokazao je da živimo u gradu prepunom opasnih materija. Pored pančevačke „Petrohemije", „Rafinerije" i „Azotare" u centru i nadomak Beograda postoji čak 70 postrojenja koja proizvode, koriste ili skladište opasne hemikalije.
Najčešći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uzroci nezgoda, poput ove u „BIP”-u, nisu samo postojanje opasnih materija u fabrikama, već tehnološka zastarelost postrojenja i nepravilan tretman otpada. Rizici su najveći pri transportu ili neodgovarajućem skladištenju. Zato je Gradski zavod za javno zdravlje počeo proveru podataka o količini opasnih hemikalija na teritoriji Beograda. Na primer, u srcu Beograda na Dorćolu radi fabrika boja i lakova „Duga", na Čukarici se nalazi skladište „Jugopetrola", u Zemunu je „Fitofarmacija" koja proizvodi preparate za zaštitu bilja, a u Knez Danilovoj ulici Pogon sirćeta fabrike „Dunavgrad” od čijih isparenja smrdi ceo gradski deo Palilule. Na listi opasnih objekata su i postrojenja Vodovoda i kanalizacije u Makišu i Belim vodama, „Meser tehnogas” na Banjičkom putu, kao i skladište NIS-a u Ovči.
Prema rečima Milana Milutinovića iz Ekotoksikološke jedinice Gradskog zavoda za javno zdravlje, teško je pretpostaviti gde sve postoji rizik i opasnost. Problem je i što se u okviru fabričkih kompleksa često nalaze manja skladišta relativno nepoznatih preduzeća koja u manjim količinama skladište opasne materije.
- Većina tih fabrika, poput „Prve iskre" iz Bariča više ne rade, jer je u Beogradu veliki deo industrije zamro. Nekada je Beograd bio manji i ono što se činilo kao periferija sada je gradsko jezgro. Sva ta skladišta i postrojenja treba izmestiti, ali to treba planirati na vreme da bi se obezbedili adekvatni uslovi. Usuđujem se da konstatujem da ipak ne živimo u mnogo rizičnom gradu kada je reč o ugroženosti od opasnih materija - rekao je Milan Milutinović.
Sva preduzeća koja, u obavljanju svoje delatnosti, koriste određene opasne materije i na jednoj lokaciji imaju skladišne kapacitete za količine veće od propisanih, podležu obavezi izrade elaborata Procene opasnosti od hemijskog udesa i Plan zaštite od hemijskog udesa, za koje treba da pribave saglasnost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.
U navedenom elaboratu se identifikuju sva kritična mesta u preduzeću, uradi se procena verovatnoće nastanka udesa, razrada mogućih scenarija udesa i modelovanje efekata udesa, procene se moguće posledice i odredi da li se i pod kojim uslovima ovim rizikom može upravljati. To podrazumeva sve mere prevencije, pripravnosti i odgovor na udes.
Dragana Bosiljčić, načelnica Odeljenja za postupanje u hemijskom udesu Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, kaže za „Blic” da trenutnog rešenja za ovaj problem nema.
- Za sada je rešenje u tome da se operateri pridržavaju obaveza određenih zakonskim propisima i merama. Izmeštanje fabrika i skladišta predstavlja pitanje za donosioce odluka u Gradu Beogradu, kao i za poslovodstva fabrika - rekla je ona.
Dok se to ne desi opasne materije će i dalje biti prevožene centrom grada do skladišta i fabrika. Prema Zakonu o zaštiti životne sredine, kazne za privredni prestup, u koji spada i neadekvatno korišćenje i čuvanje opasnih materija, kreću se od 150.000 dinara do tri miliona dinara.
Most i ovde najbolje rešenje
Opasne materije najčešće se prevoze prugom oko Kalemegdana ili cisternama kroz centar grada. To predstavlja veliku opasnost i zbog toga bi najbolje rešenje bilo izgradnja Vinčanskog mosta preko Dunava, koja je najavljvana, ali nikad nije počela.
Kakva je vaša vizija budućnosti Beograda do 2020. godine? Javite se sa predlozima, idejama i razmišljanjima. Vaše ideje mogu biti deo našeg serijala. Pišite nam na adresu - beogradska@blic.rs sa naznakom „ za Beograd grad budućnosti". Čekamo vas.
