Izvor: Večernje novosti, 14.Jul.2016, 16:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obrenovac: Svega ima, samo para nema

Tradicionalni Petrovdanski vašar odoleva nemaštini, brigama i vrućinama. Prži sunce, cvrči pečenje, a na 35 u hladu, pored piva, rakije i vina, vodu retko ko traži VAŠAR je sve. Magija i surova istina. San i java. Vaga koja odvajkada meri život, onakav kakav je. Lek koji traje do poslednje kinte. A posle... Posle, šta bude.- Da ti kažem: ovo nije ništa, kako je nekad bilo. Kako se nekad jelo, pilo i veselilo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << I kakve su se pesme pevale. Ja sam voleo onu: "Ko je, srce, u te dirno", pa i onu "Milovo sam garave i plave". Pesma je bila istina... Posle odem kući, duša ti puna i ne žališ što si zadnju paru Ciganima dao. Žena zvoca: Ne čuješ! Deca galame: Ne haješ! Kerovi laju; nek laju, tiho teče Kolubara i moj život s njom.- A ja da ti kažem - ovo danas je "Vidi Vendi, pa idi". Šta ima da se vidi, kad se sve vidi. Ja sam voleo žudnju, onu žudnju kad ništa ne vidiš, a zamišljaš šta li je ispod te haljine.Ovako nas u nekadašnju vašarsku sociologiju uvode Milorad Ristanović i Radisav Stojaković iz Barajeva. Prvi iz barajevskog Baćevca, drugi iz Velikog Borka, a obojica vremešne vašarlije, boemskog tipa, koji su, svojevremeno, čitav ciganski orkestar podizali na topole da im odozgo sviraju, a oni se, odozdo, podviruju.- Ovo danas: šta je to Radisave? Je l' bilo bolje kod Tite ili sada?Radisav je nakrivio šešir, nakrenuo pivo, zažmurio na jedno oko, spustio flašu i od zaglušujućeg turbo-folka nismo čuli odgovor. A on nije hteo da ga ponovi.Ovo je obrenovački tradicionalni, Petrovdanski vašar, započeo prekjuče, a trajaće i u četvrtak. Možda i u petak... i, sve dok se ne sklope kafane pod šatrama, ne ugasi žar ispod ražnjeva i roštilja, trgovci svakojakom robom ne spakuju tezge, a muzika sa ovovremenim pesmama i elektronskim ritmom basova - potpuno - ne utihne.Na okom neuhvatljivoj poljani koja se šareni od raznih ringišpila, automobila koji se sudaraju na platformama, tezgi sa raznom robom, šatri pod kojima se vašar zahuktava do noćnog vrhunca - i mi smo bili vašarlije od podneva do popodneva.Sve vri od povika i uzvika: "Priđi bliže, ovde se diže... Ko nabije, taj dobije.... Spusti ruku, leči muku..." i sve to ključa pod suncem koje je pržilo, kao da je s nama hodalo vašarištem.- Mi smo ti, bato, to jest sestro, danima bili žeteoci. Naša dva kombajna su ale, poželi smo hektare i hektare žita. Zaradili smo i zaslužili da se malo opustimo i provedemo, je l' tako - govori Aleksandar Ilić, podršku mu daju stric Goran i kolega Ivan Lazić. - Sad smo došli da se galatimo, to jest dokrajčimo. Da pečenje i koju pesmu naručimo. Je l' to pravo? Jeste! Ovaj neženjeni ima želju da čuje: "Doći će ti, majko, žena na kapiju"... A mi, oženjeni... da nam kod kuće žene novine ne pocepaju.- Pa, kako je ponelo žito - pitamo.- O, dobro, zrno kao dukat ove godine. Po hektaru, 150 džakova. Džakovi od po 50 kilograma. Pesma! Milina! Sreća domaćina, a i naša. Ako je neko mislio da ćemo da gladujemo... E, nećemo.Ovu trojku služi Draško Šljukić iz Prijepolja, pod šatorom kultnog vašarskog restorana iz Čačka, pod kojim "ljulja Gara i kad nema para". Pesma je, zapravo, ispevana davno: "Ljuljaj, Gara, sve dok ima para", jer dok ljulja ne žulja.A na vašaru nema šta nema, ali manje para, nepodeljeno je mišljenje vašarlija, nego protekle godine. Ne zvuči utešno poruka kazandžija i buradžija iz Užica da će ovaj vašar biti bolji od sledećeg.Prži sunce, cvrči pečenje, miris sa ražnjeva, roštilja uvlači se u nozdrve, kao lud. Ne možeš da mu se odupreš. Crevca u saftu i na žaru... Tavče, mućkalice, lepinje, prža...Više glasova stiže od Grbića, iz Lazarevca:- Dajte nam nešto od stomaka. Ovo, odavde, da ima rebarca...- Može li glava? - pokušava pečenjar da utrapi Grbićima.- Ne može. Imamo po jednu i ona nas boli...- Koliko od stomaka?- Svakom od nas po 300 grama.- Salata?- Ne treba, imamo 'leba.Na vašaru se, tako, i na vrućini dobro jede. Curi znoj, curi pečenje, prži zvezda, al' se brate jede. A tek što se pije?! Alkohol je atribut šatorskog, vašarskog veselja. Vinoljupci, pivopije, rakijaši, špriceraši... Malo ko vodu traži na ovoj, nepravednoj žegi. A tek pelinkovac? Šta će im, život je takav.- Ala su presolili lopovi pečenje ove godine - zaključuje Životije Živić iz Knjaževca. - Ušli u koaliciju sa trgovcima pića. Jedni sole, jedni drobe, nemaš kud nego da se napiješ. Razumeš?Provlačimo se između tezgi sa starim lusterima, đinđuvama, buradima, šerpama i loncima, tepisima, zavesama, televizorima "za na zid", ćelavim lutkama, bušilicama marke "boš", parfemima koje potencijalni kupci probaju nekoliko puta, ne kupe nijedan, ali odu namirisani. Čudesna je galerija likova koji probaju parfeme. Da je Rembrant živ, mili bože, kakvu bi tek danas inspiraciju imao.Malo dalje... nameštaj, stari, novi, stilski, moderni. Tu su i pečurke od gipsa za "vaše dvorište", pa porodice pečuraka od drveta, isto "za vaše dvorište". Više liče na otrovne muhare nego na jestive vrganje, a cena je ludilo.Živopisne su tezge sa gaćama "nenošenim". S prednje strane, na muškom intimnom rublju sve sami tigrovi i lavovi, pokazuju zube. Sa zadnje - napućene usne, u skladu sa ovovremenim silikonskim poljupcima, a nekadašnjom porukom: "Ljubi, ljubi, al' glavu ne gubi".NEĆE CURE LIZALICUNIJE da nije ponešto ostalo i od nekadašnjih vašara s dušom: tezge sa licitarskim srcima, potkovicama od peciva sa sve cvetićima, svilene bombone, ratluci sa orasima, šećerna vuna, ušpinovane jabuke na štapićima i lizalice.- Da ti kupim jednu? - darežljiv je novopečeni đuvegija.- Neću, a ti ako voliš, kupi, pa liži - stigao je odgovor mlade.POLOVNA ROBA I NEVESEO SVETREALIZAM svakodnevice najrečitije se ogleda pod šatrama polovne robe. Nošene cipele u paru i rasparene. Neopisiva je potraga za onom drugom, rasparenom, zaturenom duboko ispod gomile svakojake odeće. Bunde, tašne, posteljina, ćelave i musave lutke. Živopisne su crne torbe sa belim mrtvačkim glavama, neveseo svet ih okreće, prevrće. I to traje... traje sve dok trgovcu, gastarbajteru ne popuste živci: "Mrš, bre, narode. Idi pa se oblači kod Dolčeta i Gabaneta u Jaustriji".

Nastavak na Večernje novosti...