Izvor: Vostok.rs, 29.Maj.2013, 13:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemački pivari protiv gasa iz škriljaca
29.05.2013. -
Na putu eksploatacije gasa iz škriljaca u Evropi pojavila se neočekivana prepreka. Zvanično obraćanje vlastima Nemačke uputila je lokalna Asocijacija pivara. Predstavnici industrije piva plaše se da će se tehnologije koje se koriste u eksploataciji goriva negativno odraziti na kvalitet podzemnih voda, znači i na produkciju.
Sada se Nemačka >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << tek priprema da usvoji zakon koji će dozvoliti eksploataciju gasa iz škriljaca. Smatra se da će razvoj ovog pravca omogućiti zemlji da osigura do 15% svojih potreba za gasom. Neodvojivi deo razrade netradicionalnih gasnih nalazišta je tehnologija hidrorazdvajanja stena, kada se u zemljište zajedno sa vodom pumpaju toksične supstance. Posledice nisu do kraja proučene. Na primer, postoji realna opasnost od zemljotresa. Ali najvažnije čega se plaše nemački pivari jeste zagađenje vode, koje će neminovno uticati na kvalitet njihovih proizvoda. Proizođači traže da se odustane čak od razmatranja nacrta zakona o gasu iz škriljaca. Kako smatra direktor Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin.
- Korišćenjem raznih hemijskih supstanci vrši se oslobađanje gasa iz škriljačne stene. Sama formula ovih hemijskih supstanci je izvesna tajna proizvođača gasa. I oni je ne objavljuju. Takvi postupci će dovesti garantovano do bitnih promena ekološke situacije. Zato, ne želeći da se mire sa ovakvim rizicima, mnoge države uvode zabranu eksploatacije.
Sada su u Nemačkoj radovi na istraživanju nalazišta gasa iz škriljaca obustavljeni dok ne budu istraženi svi ekološki aspekti. Aktivni protivnici gasa iz škriljaca su Francuska, Italija, Austrija i Danska. Od bušenja bušotina su odustale Holandija i Luksembrug. Moratorijum na vađenje gasa iz škriljaca deluje u Češkoj i Bugarskoj. Istovremeno velike nade u gas iz škriljaca polažu Poljska, Rumunija, Ukrajina i Litvanija. Istina, često entuzijazam vlasti ne deli stanovništvo ovih regiona, gde se planira eksploatacija gasa iz škriljaca. Protesti su već postojali u Ukrajini i Rumuniji. Po mišljenju vodećeg eksperta Saveza naftnih i gasnih industrijalaca Rusije Rustama Tankajeva,
- Situacija zavisi od vlada i od političke aktivnosti stanovništva. Ne mislim da u gusto naseljenoj Evropi sa prilično aktivnim stanovništvom neko će trpeti zemljtorese, makar i ne previše jake. zato smatram da na teritoriji Evrope ne treba očekivati masovnu eksploataciju gasa iz škriljaca. Tim pre što je tamo koncentrisan mali deo svetskih rezervi.
Mnogo veće iskustvo u eksploataciji gasa iz škriljaca imaju SAD. Tamo je to dovelo do pada cena gasa i učinilo zemlju nezavisnom od stranih isporuka. Ali to je ekonomija. Kakve će biti posledice po ekologiju, saznaće se tek za nekoliko godina, uveren je Sergej Pikin:
- One posledice eksploatacije gasa iz škriljaca koje već postoje na teritoriji SAD pokazuju da se dešavaju vrlo velike izmene u prirodi. Posebno se to tiče poljoprivrede. U stuštini deo teritorije postaje pust. Sada vidimo samo vrh ledenog brega, ali on već omogućava da se govori o tome da postoje bitni rizici po ekologiju država.
Protesti u SAD se čuju mnogo tiše nego u Evropi – u Americi se eksploatacija gasa iz škriljaca vrši uglavnom na nenaseljenim teritorijama. Ali protivnici takođe postoje. Sada za problem pokušavaju da privukupažnju oni koje je teško osumnjičiti za angažovanost – na primer Pol Makartni, Ledi Gaga i Robert de Niro.
Zemlje članice ODKB treba da prihvate sve mere radi bezuslovnog osiguranja svoje obezbednosti povodom predstojećeg povlačenja NATO trupa iz Avganistana 2014. godine. Ovo je izjavio danas predsednik Rusije Vladimir Putin na neformalnom samitu lidera Organiazcije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti. Osim šefa ruske države u njemu su učestvovali predsednici Kirgizije, Kazahstana i Tadžikistana. Putin je napomenuo da su u okviru organizacije formriane kolektivne snage za brzo reagovanje i mirovne snage koje redovno održavaju manevre. Ove godine manevri će biti održani u Belorusiji i Rusiji, na poligonu Čebarkulj u Čeljbinskoj oblasti. Kakoje izjavio u intervjuu za Glas Rusije poslanik Državne dume RF Semjon Bagdasarov, u perspektivi članovi organizacije treba da reše pitanje statusa i uslova boravka 201. ruske vojne baze u Tadžikistanu.
Leonid Gurjanov,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/wcn247/cc-by-nc
