Izvor: Politika, 22.Avg.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema slavlja bez rukatke
Neobična, velika čaša iz koje se u jednom dahu ispija tri decilitra rakije nezaobilazni je deo folklora kopaoničkih sela
Kopaonik – „Zdrav si”, „Bog ti dao zdravlje”, nazdravljala su dvojica žitelja kopaoničkog sela Gradac. Krštenje zbog koga su se okupili završeno je još u prepodnevni satima. Ali, slavlje se oteglo. Pili su u zdravlje dece. Pa porodice. Pa roditelja. A potom čak i bliže i dalje rodbine... Povoda ima na pretek. Samo da se potegne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još koja...
Ali, čašice rakije, bokale vina i čaše piva u smiraj dana zamenila je rukatka! Simbol ovog kraja – velika čaša koju na Kopaoniku nazivaju i drškarom, đurevačom, roljom ili velikom, ponovo je aktuelna. Samo najsmeliji se iz nje usuđuju da piju.
Nalik na kriglu, ova čaša nezaobilazni je deo svakog većeg slavlja u ovom delu Srbije. Ali, iz nje se ne ispija pivo. Ni vino. Niti bilo koje slabije alkoholno piće. Iz nje se, i to najčešće na eks, pije rakija. Pa, ko dočeka jutro, kažu u šali žitelji Gradca i obližnjeg sela Blaževo.
Istini za volju, u rukatku se ne sipa jaka šljivovica prepečenica. Ko bi to izdržao. Iz nje se pije takozvana meka rakija. Ali, kada se njena jačina od 20 ili 25 odsto alkohola ukrsti s tri decilitra kolika je veličina rukatki, nije malo. A popije ih se barem po tri.
„Valja se tako”, kažu u Blaževu.
Zašto baš po tri?
– Prva mora da se popije. Druga bi trebalo. E, a treću onda već tražiš sam – kaže Mića D. iz Blaževa.
A koliko ih je on ispio odavno je prestao da broji.
– Svadbe, rođenja, krštenja, sahrane, ispraćaji u vojsku, okupljanja familije, pa i razvodi, to ne može da prođe bez rukatke. Svaka kuća ovde je ima – kaže on.
Otkad znaju za sebe najstariji žitelji sela Gradac i Blaževo znaju i za rukatku. Ali, ne znaju odakle je došla u ove krajeve. Niti otkud čudan naziv rukatka? Ili još čudniji rolja?
– Možda odatle što ne možeš da je držiš prstima kao čašicu rakije, nego moraš da je obuhvatiš celom šakom. A velika je zovu zato što je to najveća čaša koju ovde imamo. Drškara zato što ima dršku, kao one krigle za pivo po kafanama. E, a ime đurevača je zbog toga što mnogi ovde slave Đurđevdan. I tada se uvek posle ovala pečenja pije iz ove čaše. Zovu je i rolja jer je popiješ i načisto se uroljaš – slikovito je objasnio naš sagovornik iz ovog sela u srcu Kopaonika.
Odakle je rukatka došla u ove krajeve ne zna se. Žitelji kažu da je ima još ponegde. Svugde gde šljiva dobro rađa, objašnjavaju.
– Ceo ovaj kraj ima mnogo rakije. I to najviše šljive. Zato veliku imaju od našeg Blaževa pa do Brzeća gde se odvaja onaj put gore za hotele na Kopaoniku. Ima je i u selima oko Kuršumlije pa sve do Ibra. I to nije sve. Iz rukatke piju i u nekim mestima na Kosovu, dole prema Rudnici i Leposaviću. Svi smo mi isti ljudi. Zato svi u tim krajevima o kojima ti pričam i znaju za rukatku. To ti garantujem, možeš da proveriš. Da zarediš po slavljima u tim selima i svud’ ćeš na trpezi da vidiš i rukatku – kaže reporteru „Politike” ovaj Blaževčanin.
A kako izgleda slavlje s rukatkom?
Najpre se zamezi. Tu su pihtije, ručno zamešen hleb, sušeno meso, domaći sir i kajmak. Pa i pečenje. Onda rukatku uzima domaćin. Ispija je do dna. Potom čaša počinje da „kruži”. I to tri puta. Od jednog do drugog gosta. Odbijanja nema.
– Ako hoćemo da ubrzamo, ubacimo još jednu – kroz smeh dobacuje jedan žitelj sela Gradac.
I dok je pre desetak godina pretilo da rukatka padne u zaborav, sada je ponovo deo svakog slavlja.
– Sama je nekako opet oživela, a i mlađi je zavoleli – kaže Mića D.
A mit o rukatki nastavlja da živi. Ne vredi mnogo bogata trpeza ako tu nema i drškare. Ko gostima nije ponudio da piju iz velike, kao da nije ni slavio. Doduše, ne pije se, kažu Gradčani, kao što se u ovim krajevima nekada pilo.
– Ranije, kada se rodi muško dete, ma drveni podovi su do jutra bili skroz mokri od rakije koja se prosipala kada se iz balona presipalo u rukatku – seća se naš sagovornik.
– To su bila vremena – dodaje on.
– Posle svake kosidbe se slavilo uz rukatku – priseća se.
Nema zato u Gradcu i Blaževu slavlja bez dobre rakije. Uveliko se beru šljivici. Voće u kacama već vri. Čeka oktobar, novembar. Kazani za pečenje rakije pomno se spremaju. A „spravu” ima svako domaćinstvo u ovom kraju. Nije domaćin onaj ko ne ispeče stotinak litara u jesen. Jer, popiti jednu rakiju dok se čeka da na „smederevcu” provri voda za jutarnju kafu podrazumeva se. A ko ne popije jednu pred ručak i još jednu uveče, kao i da ne živi, kažu u Blaževu.
Stefan Despotović
objavljeno: 23/08/2010
