Izvor: Večernje novosti, 29.Jun.2014, 19:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Muškarci piju, a žene na sedativima

BEG od stvarnosti traži u alkoholu, probleme „rešava“ sedativima, kul mu je da ponekad zapali „džoint“, spas od dugova i nemaštine vidi u „sedmici“ na lotu, a jedinim zadovoljstvom koga i ne pomišlja da se odrekne smatra - cigaretu! Ovako izgleda prosečan poročni Srbin, „izveden“ iz najnovijeg istraživanja o stilovima života Instituta za javno zdravlje „Batut“. Podaci koji su istraživači izneli pokazuju da je našem narodu veoma bliska pokoja čašica, naročito pivo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i uz njega, naravno, cigareta, ali da se droge i ostalih narkotika grozimo, i to smatramo izuzetno štetnim ponašanjem. Ništa našem pušaču ne može da poremeti ritual uživanja u duvanskom dimu. I pored čestih poskupljenja i podizanja poreza na cigarete, oni se ne odriču ovog užitka, samo puše jeftinije cigarete. Istina, broj popušenih cigareta se smanjio, ali i dalje godišnje popušimo najviše cigareta po stanovniku u Evropi (2.861). Zbog toga je poslednjih godina razvijenije tržište nelegalnog duvana, pa ko nema da kupi paklicu na trafici, mota sumnjiv duvan kupljen na pijacama i ulicama. To što je pušenje kod nas i dalje veoma zastupljeno i društveno prihvaćeno (36,4 odsto populacije puši svakog dana), i pored mnogobrojnih zabrana, borci protiv duvanskog dima objašnjavaju previše blagim merama protiv pušenja. Dr Srmena Krstev, predsednica Komisije za prevenciju upotrebe duvana, kaže da se jednom merom ne može rešiti ovaj problem: NAJVEĆI PROBLEMI Čak 86,9 procenata ispitanika ocenilo je nezaposlenost kao najveći problem u društvu, na drugom je siromaštvo (79,4), a na trećem mestu je pad životnog standarda (79,2 odsto). - Potrebno je uvesti potpunu zabranu pušenja na svim javnim mestima kao što je to u mnogim zemljama Evrope, a takođe neophodno je da na svim paklicama stoji upozorenje sa slikom o štetnosti duvana, kao i mnogo više stalnih medijskih kampanja protiv pušenja. Sociolog Dalibor Petrović, objašnjava da se ljudi ne odriču duvana zato što su se godinama odricali svega i svačega i da je to jedini užitak koji im je ostao: - To je samo izgovor za nepreduzimanje ičega, zbog straha od promena. Mnogima je lakše prepustiti se sudbini nego pokušati nešto da promene. A, i pritisak i mere o zabrani pušenja nametnut je spolja što se kod našeg naroda automatski dočekuje negativno. Ogledalo našeg fatalističkog društva, kako ga paušalno naziva sociolog Dalibor Petrović, jeste i pijenje alkohola. Podaci iz istraživanja pokazuju da je 72,2 odsto odraslih ispitanika tokom prošle godine posezalo za čašicom. To nam je, kaže on, tradicionalno preneseno iz seoskog života, pa i dalje nismo razvili kritički stav prema pijančenju. - Alkohol se prihvata kao vid uobičajene aktivnosti i svakodnevnog opuštanja u mnogim sredinama, a posebno kod mladih muškaraca koji se upravo kroz alkohol dokazuju. Dok su muškarci skloni čašici, žene češće posežu za sedativima. Svakodnevno je na tabletama za smirenje 4,4 odsto populacije, od toga 2,2 procenta muškaraca i 6,6 odsto žena. Na to ih tera ista muka, samo je razlika što je pijenje kod žena manje društveno prihvatljivo. Stručnjaci smatraju da je korišćenje lekova za smirenje opravdano. Primarijus dr Dragana Nalić, neuropsihijatar, smatra da je svim svojim pacijentima ove lekove propisivala sa razlogom: - Teško se živi, a mogućnosti su male, nadu u bolju budućnost nemaju stari i bolesni, jer su nemoćni da zarade za život. Najugroženije su žene od 50 do 60 godina, koje su rastrzane između bolesnih i starih roditelja, kojima treba da pomognu, i dece sa druge strane, koji studiraju ili nemaju posao. Sve to, prema rečima Dalibora Petrovića, ukazuje na pasivan odnos prema životu. Težak život mnogi gledaju kao nešto nametnuto, kao sudbinu kojoj moraju da se povinuju. - To nas, kako sam već rekao, opet kvalifikuje kao fatalističko društvo, a u stvari je samo zatvaranje očiju pred problemima. Dok je sa jedne strane intenzivna upotreba alkohola i duvana društveno veoma prihvatljiva i manje štetna, upotreba ilegalnih droga, čak i povremeno, nailazi na visok stepen osuđivanja. Zbog toga je i prevalenca upotrebe droga u Srbiji pet puta niža nego u zemljama Evropske unije (1,7 odsto populacije koristilo je drogu u poslednjih godinu dana). Svi ovi podaci nisu samo puke brojke, već ogledalo društva u kojem je kriza, što ekonomska, što psihička, uzela maha. - Promene moraju da dođu iznutra, kroz edukaciju, sistem obrazovanja i preko državnih struktura, i to će biti dug proces koji se neće desiti preko noći - kaže sociolog Petrović.
Pogledaj vesti o: Pivo

Nastavak na Večernje novosti...