Izvor: Glas javnosti, 24.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muralima šminkaju grad
I ovog leta, kao i nekoliko prethodnih, čudni ‘’moleri’’ privlače pažnju Kraljevčana. Mladi su, lepi, ne drže cigaru na ‘’kraju’’ usana, ne žale se da im je kofa bušna, ne viču na pomoćnike. Ne silaze sa skela ni kad zvezda upekne, niti se dernjaju: ‘’Gazda, pivo, sunce ti žareno, ostadoh bez vlage’’. Prestaju s malanjem samo kad pljusne kiša. Prolaznike, naročito one sa sela koji na putu do autobuske stanice >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zastaju, pa su čudom čude i krste, naročito ‘’zbunjuju’’ devojke koje s četkama u rukama ‘’vise’’ na skelama. Svet se, nema druge, na tumbe okrenuo.
Ipak, većina Kraljevčana dobro zna ko su ovi mladi i vredni umetnici. Reč je o studentima beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti koji godinama, već, dolaze u grad na Ibru i po zapuštenim fasadama slikaju murale. Kraljevo već nazivaju gradom murala, jer ih ima u Dositejevoj, Karađorđevoj, Jug Bogdanovoj, na Gimnaziji, Domu kulture u Ribnici, osnovnim školama, na Goču...Preko 100 dela zidnog slikarstva.
Nekadašnji gimnazijski profesor filozofije Dimitrije Jovanović, satiričar i pesnik, ‘’kriv’’ je za sve. Verovatno zato što je i njegova kćerka Smiljka bila student FPU, on je, pre nekoliko godina, započeo ulepšavanje grada. Svakog leta obezbeđivao je studentima iz klase profesora Miroslava Lazovića prenoćište i ‘’suvu ranu’’, a oni dolazi da ovde obave ‘’praksu’’ i od oronulih fasada naprave umetničko delo.
- Tako se počelo, snalazili smo se kako smo znali i umeli. U početku sugrađani su nas čudno gledali, ali shvatili su na kraju da je ovo najjeftiniji način ulepšavanja grada. Ove godine iz opštinskog budžeta izdvojeno je desetak hiljada evra za ovaj posao i, evo, studenti iz Beograda oslikavaju fasade u gotovo svim delovima grada - kaže Dimitrije Jovanović.
Iako rade bez ikakve nadoknade, samo ‘’dan i komat’’, mladi ‘’primenjaši’’ neumorno, slikaju. Od zgrada-baba, naprave zgradu-devojku. Pažnju prolaznika, naročito, izazivaju devojke koje se penju na ‘’klimave’’ skele.
- Divni su to ljudi. Imam stotine priča o tome kako nas bodre, pomažu, donose osvežavajuće napitke, hranu. Dok slikamo po zidu, često budemo nemi svedoci dešavanja u stanovima. Dok sam slikala u Ulici heroja Maričića jedna baka mi je stalno mahala i slala poljupce. Shvatila sam da živi sama u stanu i da ‘’razgovara’’ s mojom slikom. Taj mural će biti samo za njene suzne, umorne, ali blage oči - ispričala nam je Olivera Štrbac, student pete godine FPU.
Jagodinku Aleksandru Racić, mlado crmpurasto devojče, zatičemo na skelama u Ulici oktobarskih žrtava. Oslikavala je fasadu kraj terase u kojoj živi stari Kraljevčanin Mile Jeftić.
- Išao sam i molio Dimitrija Jovanovića da ulepšaju fasadu i moje zgrade. Bio sam presrećan kad su došli i postavili skele. Jutros je zahladnelo, a ovo devojče došlo gololeđo, pa sam joj dao jaknu i skuvao čaj - oduševljeno nam je ispričao Mile. „Čuvaj se, sine, da ne padneš, ko boga te molim“ - zabrinuto savetuje Aleksandru.
Dok su, kasnije, ručali u kafani ‘’Novi Sad’’, razgovarali smo sa studentima o riziku slikanja na skelama. Niko od njih nema ‘’sigurnosni pojas’’, a penju su na visinu i do 20 metara.
- Najvažnije je da skela bude valjano postavljena. To ovde izvanredno radi naš majstor Peki, a da je rizično- jeste. Nikad se, međutim, nije desilo da neko padne sa skele. Valjda nas Bog čuva, u dobrom smo delu, ne činimo nikome išta nažao - kaže Vukašin Stojanović, student četvrte godine FPU, u klasi profesora Slobodana Đuričkovića.
Mural je, inače, ‘’kategorija’’ zidnog slikarstva, ali ima elemente štafelajne slike, objašnjavaju nam primenjaši. Svako od njih, najpre, mora napraviti skicu, a na skelu se penje tek kad njegov ‘’projekat’’ odobri profesor.
- Mnogi nas pitaju kako se snalazimo na tako velikom prostoru. Ogroman zid je pred nama, a od njega smo udaljeni svega pola metra. Svako od nas na fakultetu stekne određeno iskustvo i onda ga primenjuje kad se popne na skelu. Širina, inače, oslobađa misao - kaže Olivera Štrbac.
