Izvor: Večernje novosti, 07.Jul.2015, 14:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lepše je bilo na "Zmaju" i uz pivo

KOMBAJNI bruje, ostavljaju iza sebe sveže pokošen trag na poljima pšenice. Prikolice traktora i kamiona pune se pšeničnim zrnom. Temperatura vazduha penje se prema 36. podeoku, ali ratari na to ne obraćaju mnogo pažnje. Svaki slobodan čas koristi se da se pšenica "skine" sa njive. Kažu, već u sredu najavljuju kišu. A i kabine traktora i kombajna više nisu kao ranije. Retko koja nije klimatizovana... Pšenice, koja je sejana na oko 570.000 hektara, slažu se stručnjaci, ove godine bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << trebalo da bude dovoljno, ne samo za potrebe Srbije, već bi oko milion tona moglo da bude i izvezeno. Ratari, međutim, ne dele optimizam stručnjaka. Raduje ih dobar rod, ali ih u isto vreme plaši neizvesnost sa cenom. Sa oko 100 hektara, u ataru Kaća, pšenicu "skida" Vojislav Malešev, ratar iz ovog mesta. Vrućina mu ne smeta. Kabina kombajna marke "kejs" dobro je klimatizovana, a i vrućina je dobrodošla, posle dosta hladnih dana. Prosečan prinos mu je, zasad, devet tona, ali, kako kaže, uzalud je dobar rod ako je cena loša. - Nekad smo se, kad smo počinjali žetvu, radovali najslađim parama, ali sada su te pare postale gorke - objašnjava Malešev, dok heder kombajna lagano, kombinujući volan i džojstik sa nizom funkcija, kao onaj u avionu, ogromnu crvenu mašinu vodi kroz njivu. - Ranije se, kad požanjemo pšenicu, ovakav kombajn kupovao bez problema, ali sada, kad je cena krenula sa 15,5 dinara pa porasla na 17, a realna je viša od 20,5 dinara, teško je bilo šta predviđati, a još manje planirati kupovinu bez kredita. Bilo bi dobro kada bih zadržao ceo rod do bolje cene, ali obaveze stižu, tako da ću dobar deo pšenice prodati i po nižoj ceni od one koju bi trebalo da dobijem...NEMA SIGURNOSTI - NAJGORE je to što, ne samo sa pšenicom već i sa svim ostalim kulturama, imamo već godinama unazad situaciju da zdravih kooperantskih odnosa nema - ogorčen je Malešev. - Svako gleda da zaradi što više i to na jednom poslu, tako da sigurnosti u poslovanju, tako potrebnog u poljoprivrednoj proizvodnji, više nema. O tome da država našu proizvodnju, jedinu koja stvara dodatnu vrednost i odlične izvozne rezultate, gotovo da i ne podržava, ne treba ni da govorimo... Nekada je, dodaje Malešev, dok prolazi pored drugog kombajna, koji "savladava" istu njivu, pšenica bila kultura koja nije tražila mnogo ulaganja. Stvari su se, međutim, umnogome promenile, tako da i pšenica, ako se očekuje dobar rod, traži mnogo pažnje. - Pšenica, da bi postigao ovakav rod, traži bar tri tretmana fungicidima, dve prihrane, a tu je tretman protiv poleganja, kao i tretiranje protiv insekata i protiv korova - nabraja Malešev. - Samim tim, jasno je koliko ulaganja sada pšenica traži. Ako to ne dobije, rod teško prelazi tri tone po hektaru... Sliku sličnu onoj na imanju porodice Malešev zatičemo i na njivama poljoprivrednog dobra "Sava Kovačević" iz Vrbasa, koje je deo "Mirotin grupe". Njihovih 406 hektara pod pšenicom svakodnevno žanje pet moćnih kombajna, a posao bi do četvrtka trebalo da bude priveden kraju. Tačno u podne, vreme je za smenu kombajnera, a takođe i za osveženje pored cisterne sa vodom. Sa novom ekipom kombajnera stiže i rashlađena mineralna voda.... - Nije loša ni voda, ali lepše je bilo kad smo radili sa "Zmajevim" kombajnima, i kada smo umesto vode dobijali hladno pivo, a bilo je i rakije - priseća se Radenko Govedarica, kombajner kome je ovo 34. žetva u "Savi Kovačeviću". - Sada dobijamo hladnu vodu, a iskreno, lakše je raditi sa ovim novim mašinama. Probao sam, do sada, novi "zmaj", novi "kejs" i "klas", a verujem da će biti još kombajna koje ću isprobati... Radivoje Šuvakov, agronom na ovom poljoprivrednom dobru, pošto je dovezao nove, "sveže" kombajnere, objašnjava kako je ove godine pšenica solidno rodila.Prosečan rod nam je 7.068 kilograma po hektaru - precizan je Šuvakov. - Kvalitet je isto vrlo dobar, tako da verujem da će pšenica biti veoma dobra. Posle pšenice, čeka nas još poslova, jer je kod nas, pošto nam je 3.500, od ukupno 4.000 hektara pod zalivnim sistemom, posao znatno drugačije organizovan. Na oko 800 hektara, mi imamo po dve žetve, tako da u njive posle kombajna odmah ulaze traktori i setvospremači... POČELA ŽETVA U NIŠKOM KRAJU U seoskim atarima na teritoriji grada Niša juče je i zvanično počela žetva na oko 10.000 hektara, koliko je i ove godine pod žitaricama. Polovina je na području gradskih opština Crveni krst i Pantelej. Prema procenama stručnjaka, očekuje se prinos na nivou višegodišnjih proseka, između tri i pet tona hlebnog žita po hektaru. Otkupna cena pšenice još je nepoznanica i to se nažalost ponavlja iz godine u godinu. Prema nekim najavama trebalo da iznosi između 16 i 17 dinara po kilogramu bez PDV, što je 20 odsto manje nego lane. D. St.

Nastavak na Večernje novosti...