Izvor: Politika, 11.Avg.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kukuruz penuša u pivskim flašama
Dok potrošačka udruženja tvrde da se u popularno piće dodaju prekomerne količine surogata, proizvođači odgovaraju da to nije tačno, dodajući da su naša piva kvalitetna
Možda pitanje kvaliteta piva na tržištu ne utiče mnogo na zaklete pivopije i popularnost ovog alkoholnog pića, ali je svakako seme podela između predstavnika potrošača i proizvođača. Zakon o pivu, usvojen pre dve godine, do danas, tvrde zastupnici konzumenata, nije kompletiran pravilnikom kojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi se precizno utvrdio sastav ove tekućine.
– Problem je u tome što za jedan od osnovnih sastojaka piva – ječam – postoje surogati. Najčešće je to kukuruz. Nedostatak pravilnika omogućuje pivarama da dodaju svojim brendovima više ovakvih zamena, jer nisu ograničeni propisanom količinom. Zato mi i dalje konzumiramo uglavnom kukuruzno pivo koje nije nelegalno i dozvoljeno je za upotrebu, ali je proizvođač u obavezi da jasno deklariše da je reč o ovoj vrsti alkohola, a ne da nas obmanjuje da koristimo piće od ječma – naglašava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
Predstavnik NOPS-a tvrdi da bi u pravom ječmenom pivu trebalo da bude dozvoljeno dodavanje do 20 odsto surogata, a da se u pogonima u našoj zemlji ubacuje i do tri puta više. Ova pića koja se u Srbiji proizvode po licenci stranih kompanija, prema rečima Papovića, zato ne bi mogla da konkurišu na evropskom tržištu.
– Tamo gde je tačno propisano šta se može nazvati ječmenim artiklima, iz naše zemlje ne bi moglo da prođe. Najbitnija stavka kod nas je marketing kojim kompanije nadomešćuju manjak kvaliteta. Kampanje se uglavnom vezuju za sportske događaje, a malo se priča šta je u flašama. Tu se čak i krši zakon, jer je reklamiranje piva posle 18 sati zabranjeno. Predlažem da članovi naše organizacije obiđu deset izabranih gradova u Srbiji i probaju slučajne uzorke, pa ćemo dokazati koliki je udeo kukuruza – poručuje Papović.
Teza da zbog surogata ječma kompanije u Srbiji ne mogu da se pohvale sastavom, za direktora Udruženja pivara Srbije Miodraga Maksimovića, nije prihvatljiva. Predstavnik proizvođača tvrdi da su bez obzira na procenat alkohola i soka, sva piva koja se prodaju u Srbiji – kvalitetna.
– Više pravnih akata propisuje kvalitet. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima i poseban Zakon o pivu, a tu je i Zakon o bezbednosti hrane, koji pokriva kompletnu industriju. Naša zemlja ima i pravilnik o kvalitetu, koji po uzoru na države Starog kontinenta, propisuje šta sme da se stavlja u proizvod i kako se analizira njegov sastav – ističe Maksimović.
Odredbe kojima bi bio predviđen dozvoljen procenat surogata ječma, dodaje on, takođe ne postoje u Evropi.
– Ako bi surogati u dramatičnoj meri bili dodati u proizvod, potrošači bi osetili drastičnu izmenu sastava, jer bi ukus bio drugačiji. To je kao kad biste u kobasicu ubacili više luka nego mesa: odmah bi se primetilo – kaže Maksimović.
Nije tajna da mnoge pivare, zbog uštede, stavljaju u manjoj meri surogate, kao što su sirovi ječam, pšenica i kukuruzna krupica. U Aziji se dodaje i pirinač.
– Tehnološki je nemoguće da neki od tih sastojaka posluže kao kompletna zamena u recepturi, a u manjim tragovima ne mogu da promene ukus – zaključuje Maksimović i dodaje da fizičko-hemijskom analizom moguće lako utvrditi sve sastojke.
-----------------------------------------------------------
U Kini četvrt svetske proizvodnje
Nedavno obznanjena statistika kaže da je u 2011. godini registrovan novi rekord u proizvodnji „soka od ječma”. Zemljanima je za gašenje žeđi isporučeno 192,71 milion kilolitara piva, što je oko 50,9 milijardi galona. Čelna mesta među proizvođačima zauzimaju Kina – sa ubedljivih 25 odsto udela u globalnoj pivskoj proizvodnji – a slede SAD, Brazil i Rusija.
Kap u okeanu globalne pivske produkcije pripala je i srpskim proizvođačima koji su u prvih sedam meseci 2011. proizveli 3.177.000 hektolitara. Ove godine „tiraž” se od januara do jula smanjio na 3.138.000 hektolitara. Za to je „zaslužna” ekonomska kriza, ali izvoz je nešto veći ove nego prošle godine.
Oko 85 odsto piva koje se šalje van granica Srbije, završi u Bosni i Hercegovini, a ostatak ide u Crnu Goru, Makedoniju, Rumuniju, Bugarsku...
Na tržištu Srbije u ponudi je više od sto brendova. Najveći udeo u prodaji ima „klasično” pivo. Ovog leta zabeležena je i „ofanziva” piva od limuna, grejpfruta i narandže.
-----------------------------------------------------------
Na tržištu nema falsifikata
– Inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede su u 2012. obavili 478 kontrola piva, od toga 70 u prestonici, 24 u proizvodnji i 454 u prometu
– U 76 slučajeva zabranjen je promet, a od toga 18 u Beogradu, najčešće zbog isteka roka upotrebe i nepravilnog deklarisanja i čuvanja proizvoda u prometu, koje nije po utvrđenim uslovima. Nema prijava za falsifikovanje brendova piva
– Poljoprivredni inspektori proverili su i 23 uvoznika piva, koji su za šest meseci 2012. godine uvezli 4.761.904 litara u 454 različita proizvoda.
– Pre puštanja u promet, uvoznici su bili u obavezi da sami ispitaju bezbednost 78 proizvoda. Od toga je ispitano samo pet. Zato su poljoprivredni inspektori doneli 10 rešenja zabrane prometa i pri tom je povučeno 146.706 litara, dok se ne dokaže da je ova roba sigurna.
– Podneto je i 10 prijava za privredni prestup uvoznika
-----------------------------------------------------------
Točeno je najbolje
Pivopije se često zaklinju u pivo iz staklene ambalaže, dajući mu prednost u odnosu na konzervirani „sok od ječma”, kao i na onaj u plastičnim flašama. Miodrag Maksimović navodi da je stvar ukusa za šta će se mušterija opredeliti.
– Tako se koristi vrlo dobra PET ambalaža koja ne propušta ugljen-dioksid. I te stvari su uređene Zakonom o bezbednosti hrane. Ali, najbolje bi trebalo da bude točeno pivo, i to ono sa što kraćim rokom trajanja, što znači da nije pasterizovano kako bi trajalo duže. Uslov je da se što pre popije kad se bure načne, jer je kiseonik njegov veliki neprijatelj – ističe Maksimović.
-----------------------------------------------------------
Potrošnja piva u Srbiji (popijeni litri po glavi stanovnika)
2008. – 76
2009. – 67
2010. – 63
2011. – 66
(izvor: Udruženje pivara Srbije)
Nikola Belić – Dimitrije Bukvić
objavljeno: 12.08.2012
.jpg)
