Izvor: Politika, 02.Jan.2015, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad major Mukalo komanduje kapetanu Rikalu
Orijentalista Srpko Leštarić sazdao je „Zanimljivi srpski prezimenik”, osmišljen kao kataloški prikaz čak 5.500 neobičnih srpskih prezimena. – Ona koja su posebno upečatljiva, autor je smestio u „izlog” knjige, a u elitnom društvu su Dlakić, Prcović, Peško, Kenjalo, Ćoćkalo, Šupak, Motika, Lelekur...
Ovo se stvarno dogodilo: kod nekadašnjeg dragstora u Nušićevoj, dvojica zidaranazdravljali su pivom. Nisu se znali, pa se jedan predstavio kao Gazivoda, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugi mu odvratio da je Vodogaza. Niko nikoga nije zafrkavao! Ni kapetan Rikalo i major Mukalo nisu se sprdali jedan sa drugim, dok su se nadvikivali na vojnoj vežbi negde u SFRJ krajem sedamdesetih. Stvarno nisu! Obojica su zaslužila da osvanu na spisku, zajedno sa Peškom, Kenjalom, Ćoćkalom, Nakaradom, Ćućkom, Šupkom, Motikom, Lelekurom, Zlomužnicom, Mačkoderom, Masnikosom… Nabrajanju ne bi bilo kraja da orijentalista Srpko Leštarić, sakupljač i prevodilac arapskih narodnih bajki, negde nije morao da podvuče crtu. U „Zanimljivi srpski prezimenik”, koji je osmislio kao kataloški prikaz nesvakidašnjih srpskih prezimena, utisnuo je njih čak 5.500. Knjiga je ukoričena, ali potraga za novim i drugačijim ne prestaje. Sa Srpkovog radnog stola opominje papirić na kojem je upravo dopisao: Cerovina, Poledica, Jasika, Srdoč...
– Ha, imamo Cerovinu u „Politici” – primećujem, a autor uzvraća da ima još novinara u uglednom listu sa drugačijim prezimenima: Ćuk, Derikonjić, Čpajak, Mučibabić...
A kako je sve počelo?
– U početku sam nameravao da napravim skroman spisak od sto neobičnih, ali se on za tili čas proširio na 365 – dovoljno za svaki dan u godini. Posle dve nedelje počeo sam da ga povećavam do 1001, što me asociralo na „Priče iz 1001 noći”. Pokazalo se da ni taj broj neće biti dovoljan – priseća se autor „Zanimljivog prezimenika”.
Za oko tri godine uspeo je da dođe do 5.500 prezimena od kojih je odabrao sto (plus jedno) najživopisnijih i smestio ih u „Izlog” svoje knjige.
Srpko Leštarić (Foto Z. Anastasijević)
– Osmišljen je kao nagoveštaj onoga sa čime će se sve čitaoci susretati dok budu čituckali katalog. Pa nek znaju da u Srbiji imamo i Bkiće, Prcoviće, Trtovce, Jogunice, Babarogiće, Gulivrate, Frfulanoviće, Nadrljanske, Ušljebrke… Ali, niko ne treba da žuri i pomisli da su prezimena iz izloga najzanimljivija. Imam još bar pet jednako efektnih spiskova – zagonetan je Srpko.
U Srbiji ima otprilike 50.000 prezimena, od kojih je 20.000 dvosložno i završava se na „ić”. Takva nisu ušla u katalog, kao ni ona nastala od stranih reči, poput Klajn. Među najdužim, sa čak sedam slogova, izdvajaju se Suvočesmaković i Gavrankapetanović.
U izgradnji „prezimenika” Leštarića su nadahnule odjavne špice, komšijske priče, nadgrobni spomenici, čitulje…
– Dok sam šetao Zemunskim grobljem naišao sam na spomenik porodice Subotić. Na nadgrobnoj ploči uklesano je ime čuvenog dr Vojislava Subotića, ali sa dva B. Posle malog istraživanja zaključio sam da u Srbiji više nema nijednog predstavnika Subbotića, ni u telefonskom imeniku, ni u Rečniku SANU, zbog čega se to prezime našlo na spisku najzanimljivijih – objašnjava autor.
Srpska prezimena su uglavnom izvedena od imena srodnika, oca ili dede, katkad majke ili bake. Nesumnjivo najneobičnija dolaze sa rubova srpskih etničkih prostora – iz Krajine, Like, Dalmacije, Hercegovine i Vojvodine. Autor ih je podelio na nekoliko tematskih celina – prema naravi, sklonostima i ponašanju, raspoloženjima i duševnim stanjima. Tu su prezimena intelektualnih odlika, krvoločna, trudoljubačka i trudomrzačka, lascivna, prezimena od naziva za voće, povrće, začine, piva... Na spisku su i bogohulna, prezimena nebeskih prilika, lepe spoljašnjosti…
– Zanimljive su i podudarnosti između prezimena i zanimanja pojedinaca koji ih nose. U Zemunu je na razmeđi 19. i 20. veka živeo gostioničar Arkadije Bokalić, a u Srbiji postoji i ginekolog Ribić, lekar Bolesnikov, gastronom Gladić… U prestonici ima jedna Zvezdana koja se preziva Muzika, zatim žena čije je prezime Makedonska Torbica. Među nesvakidašnjim kombinacijama je i ime glumice Đurđije Cvetić – nabraja Leštarić.
Najviše prezimena u katalogu počinje na slovo K.
– Za njim slede B, P i M. Na ova četiri slova počinje 2.301 prezime u katalogu, dok veoma malo njih počinje na svako od sledećih slova: Đ, E, Ž, LJ, NJ, U, F, H i DŽ – ističe Srpko Leštarić.
----------------------------------
Ustaljena od 20. veka
Srpska prezimena najranije se beleže u crkvenim knjigama u okolini Zadra i Šibenika krajem 17. veka. Knez Aleksandar Karađorđević 1851. naredio je uspostavljanje trajnih, naslednih prezimena po najstarijim i najznačajnijim precima, ali su tek oko 1900. ona postala ustaljena u Srbiji. Po završetku Prvog svetskog rata sistem identifikacije pomoću prezimena našao se u primeni na celom Balkanu. Sada su najučestalija Jovanović, Petrović, Pavlović, Nikolić i Đorđević. Nastala su od muških ličnih imena preuzetih od hrišćanskih svetitelja i potiču iz tuđih jezika – prvo iz aramejskog, a ostala iz grčkog. Samo u Beogradu Jovanovića ima oko 40.000, Petrovića oko 30.000, Nikolića oko 25.000, Đorđevića gotovo 20.000.
----------------------------------
Tematske celine prema:
Naravi
Dobrić, Zvocić…
Sklonostima i ponašanju
Plačkić, Šmrkić…
Raspoloženjima i duševnim stanjima
Vedrić, Mrzić…
Intelektualnim odlikama
Zjakić, Benaković…
Nebeskim prilikama
– Kišić, Olujić …
Lepoj spoljašnjosti
Đinđić, Lepšić…
Prezimena ima i:
Krvoločnih
– Koljivratić, Mučibabić, Mačkodavić …
Trudoljubačkih i trudomrzačkih
Rabotić, Dangubić, Nebrigić…
Lascivnih
Kurić, Prčetić…
Od naziva voća, povrća, začina, piva i jestiva
Šljivić, Boranijašević, Kobasičić…
Bogohulnih
Đavolović…
Nastalih od složenica
– Kozoglavić, Zlomislić, Zlojutrović
Marija Brakočević
objavljeno: 02.01.2015.
