Izvor: Politika, 05.Avg.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Jelen” i „lav” u prednosti
U beogradskim supermarketima potrošači mogu da biraju između 20 i 30 različitih vrsta piva, ali se najčešće odlučuju za domaće brendove
Kada je u Beogradu pre oko 150 godina prva krigla napunjena domaćim pivom iz tada najmodernijeg Vajfertovog pogona, počelo je takmičenje proizvođača za svakog pivopiju. Ova „bitka” i danas traje.
Na rafovima supermarketa potrošači mogu da biraju između 20 i 30 različitih brendova, a ukoliko tu ubrojimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i različite ambalaže – staklo, limenku, plastiku – broj postaje trocifren. Tu su „jelen”, „lav”, „vajfert”, „tuborg”, „hajneken”, „stela artoa”, „beks”, „nikšićko”, „beogradsko”, „hoegarden”, „efes”, „mitos”, „laško”, „amstel”, „MB”, „lovenbrau”, „holsten”, „badvajzer”"
Nekadašnji lider na prestoničkom tržištu pre privatizacije, Beogradska industrija piva (BIP) izgubila je trku sa velikim igračima i najveći promet ima u centralnoj Srbiji. Staro BIP-ovo „zidarsko” pivo zbog male potražnje prestalo je da se proizvodi, a za prestoničko tržište nudi se s niskim cenama „Bg pivo”.
– Ubedljivo se najviše prodaje „jelen” pivo. Cena potrošačima, ipak, nije presudna. I strana piva, poput „hajnekena” i „amstela”, imaju svoje kupce, ali oni su malobrojni – kaže Rada Bojić, iz trgovinskog preduzeća „Jabuka”.
Trgovci kažu da se osim „jelena” dobro prodaje i „lav”. Inače, pivo u staklenim flašama je i dalje najtraženije, sledi „pet” ambalaža, dok u letnjem periodu uvek raste prodaja piva u limenci. A kakva ponuda, takve i cene. Dok najjeftinija flaša „Bg piva” može da se pazari i za manje od 35 dinara, cena pojedinih prelazi „stotku”. Limenka „hajnekena” u „Super Veru” košta 124,10 dinara, a flaša „stela artoa” staje 91,50. Za one sa dubljim džepom tu je meksičko pivo „korona”, flašica od 0,33 litra ovog piva u „Maksiju” košta 189,90 dinara.
Dok donedavno na tržištu nije bilo moguće pronaći tamno pivo, sada svaki proizvođač ovog letnjeg napitka ima u ponudi i ovu vrstu. Tamna varijanta je, ipak, u proseku skuplja oko 20 odsto. Osim toga, popularna postaju i bezalkoholna piva. Ovo piće sadrži oko 0,5 odsto alkohola. Proizvodi se drugačijim postupkom vrenja ili uklanjanjem alkohola iz piva. Namenjeno je uglavnom mlađim generacijama i posebno se forsira u letnjem periodu.
Slično je i u kafićima. Najtraženija su domaća, jeftinija piva, a gosti letnjih bašta najčešće naručuju krigle točenog piva. Cena krigle od pola litra je od 100 do 150 dinara, dok se cena flaše penje i iznad 200 dinara. Najskuplje je, naravno, na splavovima. U ponudi su uglavnom flašice od 0,33 litra, koje koštaju od 170 do čak 360 dinara, koliko valja izdvojiti za strana piva.
S. D. – I. A.
[objavljeno: 06/08/2009]
.jpg)
