Izvor: Glas javnosti, 17.Avg.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftino pivo i ideje
Hiljade umetnika iz celog sveta hrle u Berlin privučene niskim stanarinama, jeftinom hranom, državnom pomoći i prilikom da postanu deo zajednice prepune ideja. I da žive u gradu koji je, po mnogo čemu, poput nedovršene slike. Nemačka prestonica je postala stecište slikara, glumaca, pisaca, reditelja, muzičara i dizajnera.
- Berlin ima neverovatno kreativno okruženje - kaže 31-godišnji umetnik i kustos iz Kameruna, Bonaventir S.B. Ndikung, koji se u Berlin doselio pre deset >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << godina.
U prošlosti, umetnici su za vreme teških ekonomskih prilika odlazili u druge gradove koji su bili jeftini za život, kao što su to bili NJujork početkom 1970-ih i London krajem iste decenije. Sada se to događa u Berlinu gde, na primer, slikar kao što je Irac Finbar Keleher mesečno plaća 550 evra za prostrani stan i veliki atelje u elitnoj gradskoj četvrti Prenclauer berg. U Berlinu danas živi oko 25.000 umetnika, koji dolaze iz Nemačke i Evrope, ali i iz Severne Amerike i Azije, posebno Kine i Japana. Mnogima je dovoljno 10.000 evra godišnje za život, a u godini zarade oko 18.000 evra. Privreda Berlina je nejaka, troškovi za život su niski zbog relativno velike nezaposlenosti od oko 15 odsto, stanova za iznajmljivanje ima na pretek, a rast stanovništva stagnira, navodi Rojters.
Umetnici kažu, međutim, da Berlin ne čine specijalnim samo jeftine stanarine i niski životni troškovi.
- Ne može se staviti cena na vrednost razmene ideja. U kafiću možete upoznati pisce, muzičare i dizajnere. Niko ne govori o novcu. On je potpuno sporedan.
Grad je bio razoren u Drugom svetskom ratu i podeljen zidom u vreme Hladnog rata. Velike banke i industrija koje su Berlin učinile razvijenom evropskom prestonicom između dva rata, napustile su podeljeni grad. Ipak, razaranja su pomogla u stvaranju plodnog tla za umetnost. Čak i ako statistike govore da broj stanovnika stagnira od 1990. godine, brojke ne odražavaju izuzetno velike promene: više od 1,7 miliona ljudi se iselilo iz Berlina, a skoro isto toliko ih se doselilo posle 1990.
- Možda na prvi pogled izgleda iznenađujuće da je polovina stanovnika otišla i došla u poslednjih 15 godina. Veliki broj ljudi se nakon pada Berlinskog zida preselio u nova predgrađa, a mnogobrojni studenti i mladi ljudi su se ovamo doselili posle 1990. godine - kaže gradonačelnik Klaus Voverajt.
Berlin umetnike privlači i zato što grad deluje kao umetničko delo u nastanku. Ima tri državna univerziteta sa 120.000 studenata, brojne manje škole posvećene filmu i pozorištu, prestižni filmski festival, pozorišta, osam orkestara, tri operske kuće i stotine umetničkih galerija. U Berlinu živi 500.000 stranaca - iz 180 zemalja. Mnogi stranci nikada ne nauče nemački, a ipak uspevaju da se snađu.
Pogledaj vesti o: Pivo
