Izvor: Politika, 02.Jul.2011, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedini enciklopedisti iz Srbije
Doktor Tamara Jovanović i prof. dr Đuro Koruga, s Mašinskog fakulteta u Beogradu, napisali jedno poglavlje u prvoj u svetu „Enciklopediji nanonauka i nanotehnologije”. Srpsko, a svetsko (a nije pivo)
I novinari se raduju kada obelodane lepu vest, naročito pre svih, iako najčešće nije tako u našoj sumornoj sadašnjosti. Dvoje naučnika iz Srbije, dr Tamara Jovanović i prof. dr Đuro Koruga, uvršćeni su u „Enciklopediju nanonauka i nanotehnologije”, prvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << te vrste u svetu.
U odabrano društvo više od hiljadu vodećih svetskih istraživača iz 35 zemalja pozvani su da u zasebnim poglavljima predoče najnovija saznanja iz svojih istraživanja.
Srpsko, a svetsko u (a nije pivo)! I to baš u godini kada Centar za biomedicinsko inženjerstvo na Mašinskom fakultetu u Beogradu slavi četvrt veka postojanja (započeo kao Centar za molekularne mašine).
U međuvremenu je iznikla nanolaboratorija (NanoLab), prva u nas opremljena s dva najsavršenija mikroskopa kroz koje vidite i pomerate pojedinačne atome (STM i AFM). Molimo vazda budne oporicatelje da se suzdrže, jer je novinsko opisivanje podjednako namenjeno i neupućenima i upućenima u tajanstveno carstvo patuljaka (nano na grčkom znači patuljak, a to je oznaka za nešto što je milion puta manje od milimetra).
Preporuka nobelovaca
Preporučujući 25 tomova jedinstvenog naučnog štiva, čiji su pojedini odeljci napisani da ih i nenaučnici u glavnim crtama razumeju, dvojica nobelovaca iz hemije nisu škrtarili u pohvalama izdavaču (Američki naučni izdavači), jednom od danas najcenjenijih.
Ričard Smoli, ovenčan nobelovskim odličjem za otkriće fulerena, napisao je da je to „prvi u svetu najsveobuhvatniji referentni izvor, ikad objavljen u oblasti nanotehnologija” i da je „ova enciklopedija nezaobilazna literatura”. Žan-Mari Len je potcrtao da „enciklopedija ima izuzetan uticaj na dalji tok istraživanja”, zato što je „inspiracija za veoma širok spektar istraživača i naučnika”.
U više od 400 poglavlja, od kojih jedno potpisuju dvoje naučnika s Mašinskog fakulteta u Beogradu („Prečišćavanje i karakterizacija fulerenskih nanomaterijala”, 537–590 stranica), više od hiljadu najuglednijih znalaca sa svih meridijana, svaki vodeći u svojem području, tumače najnovija saznanja iz nanonauka i nanotehnologije. Dovoljno je ako pomenemo da je obuhvaćeno više od 80.000 bibliografskih navođenja (citati), da je ubačeno oko 7.500 slika, da je uključeno 800 tabela i stotine fizičkih i hemijskih jednačina.
Uređivački odbor, predvođen Harijem Singom Nalvom (Univerzitet Kembridž svrstao ga je 2008. među 100 vrhunskih svetskih naučnika), čine 35 najčuvenijih stručnjaka iz brojnih zemalja, uključujući dvojicu pomenutih nobelovaca. Osim knjiga, ovaj izdavač izdaje poznate naučne publikacije, od kojih se „Časopis za nanonauke i nanotehnologiju” ponosi velikim uticajem (impakt faktor dva).
Poduhvat objavljivanja rečene enciklopedije započeo je 2004. godine, a već je objavljeno 25 tomova. Po svemu sudeći, narašće na stotinak, a onda „Jovo nanovo” (opet najsvežiji uvidi i podaci).
Šta su to ostvarili dvoje naučnika iz Srbije da bi bili uvršćeni u ovo izuzetno izdanje?
Beograd ne, Arizona da
Nije zgoreg podsetiti da je na Mašinskom fakultetu u Beogradu seme zapaženih istraživačkih uspeha u nanotehnologiji posejano još 1984, kada se prof. dr Đuro Koruga vratio sa Univerziteta Arizona na kojem je boravio na specijalizaciji. Već sledeće godine osnovao je Centar za molekularne mašine, a pet docnije nabavljen je prvi u našoj zemlji skenirajući tunelski mikroskop (STM) koji je prikazivao pojedinačne molekule i atome.
Godine 1992. prvi put je snimljen fuleren (treći oblik ugljenika sa 60 atoma), a sledeće se pojavila prva u svetu monografija pod istim imenom (izdavač „Elsevir”), na kojoj je, pored četvorice Amerikanaca, prvopotpisani bio profesor Đuro Koruga. Za otkriće fulerena Ričardu Smoliju, Haroldu Krotu i Robertu Kerlu je 1996. dodeljena Nobelova nagrada.
Sećate se, svakako, da su to bile godine izopštenja i kažnjavanja naše zemlje, kojem nisu odoleli ni naučnici, iako se neprestano zaklinju da nauka ne poznaje granice. Ispod naslova i svoga imena prvi autor je naveo Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Arizoni. Kada mu je poslata gotova knjiga, prva visokoškolska ustanova bila je izbrisana. Kada je pozvao urednika koji im je naručio posao, odgovor je glasio: „Glavni gazda je tako naredio i ništa se ne može više učiniti”!, a onda je kao za sebe dodao: „Nešto grdno nije u redu sa svetom, čim su se svi udružili protiv jednog.” Da li je delić pravde tek danas zadovoljen?
U neku ruku jeste, zato što je odeljak u enciklopediji potpisan imenima srpskih naučnika, sa zadnjom poštom: Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Kraljice Marije 16, 11000 Beograd, Srbija.
Obiman naučni članak koji se pojavio još u januaru, ali je tek ovih junskih dana dostavljen potpisnicima, istraživačkog programa (TR19056) Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj i deo doktorske disertacije Tamare Jovanović, kojoj su mentori bili prof. dr Lidija Matija i prof. dr Đuro Koruga. Na Mašinskom fakultetu (jedna od prvih nanolaboratorija u svetu) do sada je iz nanotehnologije doktoriralo petoro, a magistriralo 12 mladih istraživača.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 02.07.2011.
.jpg)
