Izvor: Blic, 19.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građevinari - virtuozi na gitarama
Publika vrišti, poliva se pivom i sklopljenih očiju, kao u transu, peva žestoki rok, izgovarajući napamet naučene reči pre nego što one dopru sa bine. Ovo nije atmosfera sa koncerata slavom ovenčanih muzičara, već uobičajena scena sa svirke tročlanog pank benda „Cepeni ćunci". Oliver Blagojević, Milan Ignjatović i Mića Jović su po zanimanju građevinski radnici, sezonci, i kada siđu sa skele i operu malter sa ruku, late se gitare i bubnjeva. Pevaju svoje pesme, za svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i dušu svojih prijatelja od Soluna do Beograda, uglavnom po oronulim tesnim prostorijama i na bušnim binama, a njihova „prestonica" i rodno mesto je selo Ladovica kod Vlasotinca.
- Ne idemo na fensi mesta jer ne spadamo tamo. Naša publika su deca radnika i seljaka, iskreni i pravi ljudi koji se ne foliraju - objašnjavaju muzičari, okupljeni oko stare bubnjare sa povećim čunkovima u tesnom ladovičkom kafiću „Andora". A ti čunkovi, koje ovde u slengu zovu „ćunci" su krivi za ime ove neobične grupe.
Naziv „Cepeni ćunci" dale su im komšije iz Ladovice na prvom nastupu u seoskoj poslastičari. Umesto muzike, iz pozajmljenih starih gitara i pocepanog bubnja provlačila se samo škripa, kao dim iz pocepanih čunkova, što nije promaklo visprenim seljacima koji su svoja zapažanja naglas izgovorili.
Ovi momci su tek prevalili tridesete, a muzikom se bave već 20 godina, ali još ne mogu da priušte kvalitetne instrumente jer ne naplaćuju svoju svirku
- Preziremo novac, ali ne odbijamo pivo kao sredstvo plaćanja - veli Milan.
Ipak, sviraju na svim instrumentima, sva trojica su vokali po potrebi, i isključivo pevaju svoje pesme. Pišu ih na gradilištima, na njivama, u kafićima...
- Naše pesme govore o našim problemima i mukama. O tome kako je kada umazan siđeš sa skele, uđeš u hladni podstanarski sobičak bez vruće vode. Da, pevamo i o ljubavi, onako na temperamentan južnjački način – hvale se rokeri čiji audio i video snimci sa raznih nastupa mogu da se vide na sajtovima „myspace" i „youtube".
- To postavljaju naši fanovi, mi nemamo kompjutere – dodaje Mića.
„Cepeni ćunci" nisu jedina rokerska grupa u pitomom selu Ladovica sa oko hiljadu stanovnika. Tu je i rok bend „Hidrogen", čiji su članovi takođe dunđeri, a svoj bend su nedavno formirali i školarci. Članovi ovih bendova zajedno nastupaju, kao dve ili jedna grupa jer se praznine moraju popuniti kada neko od muzičara „zaglavi na građevini". Tako su na primer početkom januara nastupali odvojeno u beogradskoj „Akademiji", a na prestoničkom festivalu „Batlebeer" takmičili su se samo „Cepeni ćunci". Ušli su u polufinale i osvojili nagradu od 18 litara piva. Ukoliko pobede, snimiće CD za kuću „Automatik rekords".
- Ne razmišljamo o CD-u budući da su nas mnogi lagali, a iako dođe do toga, mi nećemo nikada napustiti Ladovicu - uverava Milan.
Ladovica je, kažu, prestonica panka i roka na jugu Srbije. Takvih bendova nema ni u obližnjoj varoši Vlasotince ni u Leskovcu, administrativnom i privrednom centru Jablaničkog okruga.
Njihove pesme ne mogu da se čuju čak ni na lokalnim radio-stanicama, iako su u međuvremenu snimali dva albuma.
- To su bili, zapravo, demo-snimci koje smo poklanjali prijateljima. Bilo je nekih primamljivih ponuda na tu temu, ali smo ih odbili - pričaju rokeri.
U jeku građevinskih radova ovi muzičari odlažu instrumente i po gradovima Srbije zidaju i molerišu. Zima je njihov muzički raj. Pesme koje su napisali tokom leta komponuju i uvežbavaju po podrumima, garažama, na tavanima, a njihov rad prvo čuje publika u Ladovici.
Festival u Ladovici
Početkom avgusta ove godine u Ladovici će treći put zaredom biti održana gitarijada, odnosno rok festival uz obilje piva. Prošle godine okupilo se oko 1.000 zaljubljenika panka i roka, a ove godine se očekuje veći broj, a podršku i pomoć je najavio predsednik vlasotinačke opštine Boško Stančić.
.jpg)
