Izvor: Blic, 02.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropske pare zatvaraju fabrike
Posle privatizacije najvećeg broja domaćih agroprerađivača počelo je prestrojavanje – zatvaranje proizvodnih pogona u industriji piva. Novi vlasnik novosadske, jagodinske i pančevačke pivare, multinacionalna kompanija „Hajneken", zatvorio je ovu poslednju. Ista sudbina čeka veliki broj srpskih šećerana. Prema podacima Privredne komore Srbije, za sve šećerane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nema dovoljno repe, pa su neke obustavile proizvodnju dok druge rade sa „pola gasa". Za 320.000 tona šećera, koliko je planirano da se proizvede ove godine, dovoljno je da radi smo četiri šećerana, a ima ih 11.
Italijanska kompanija SFIR „privremeno" je obustavila proizvodnju u Novoj Crnji pošto svu repu prerađuje u Senti. Uoči ovogodišnje kampanje u javnosti se dosta spekulisalo da će „Sunoko" od svoje četiri šećerane u Vrbasu, Baču, Pećincima i Kovačici, privremeno zatvoriti neke. Ova kompanija je demantovala te priče, iako su im prema sopstvenom priznanju, s obzirom na kapacitete tih šećerana, dovoljne samo dve fabrike.
Od 11 vojvođanskih šećerana, za one u Zrenjaninu i Kovinu male su šanse da će ikada proraditi, a u teškoj situaciji je i Fabrika za proizvodnju šećera u Sremskoj Mitrovici i Novoj Crnji. Vlasnici umesto decidnog odgovora da li će se i kada zatvoriti neke šećerane, neodređeno kažu da će neke morati da se zakatanče pošto na tome insistira i Evropska unija. Oni, naime, čekaju pare iz EU za zatvaranje suvišnih fabrika, i to 700 evra po toni šećera koji je u tim šećeranama proizveden. Vlasnik koji je godišnje proizvodio 50.000 tona šećera od EU će dobiti 35 miliona evra da zatvori šećeranu. Ovaj novac vlasnicima ne ide na račun direktno, pošto ih EU uslovljava da evre ulože u neki drugi posao ili drugačiju agroproizvodnju. Znači, nema neposrednog keša, već para za nova ulaganja koja će stizati sukcesivno za nekoliko godina. Još je neizvesno da li će ovaj program važiti kada Srbija uđe u EU, objasnio je protekle nedelje novinarima Ljubiša Radenković, direktor šećerane u Senti, ali se italijanski SFIR nada da će ih pare EU pričekati.
– Reforma proizvodnje šećera koju sprovodi EU ograničena je na tri godine, a rokovi ističu. Međutim, postoji realna šansa da se usvoji poseban program za države koje će sledećih godina postati članice Evropske unije – objasnio je Radenković, i dodao da je „ovaj program svakako koristan, pošto bi se dobijeni novac iskoristio za pokretanje neke druge proizvodnje u Srbiji, dok bi šećerane koje prežive radile punim kapacitetom i profitabilno".
U Mađarskoj jedna šećerana
– U Mađarskoj je bilo 12 šećerana. Danas radi samo jedna, u Kapošvaru, i to sa polovinom kapaciteta. Međutim, ako cena šećera, kao što se najavljuje, kod nas i u Evropi uskoro padne ispod 500 evra po toni, to će predstavljati novi udar na srpsku industriju šećera. Jer ni sa cenom od 550 evra po toni nema šta da se traži – kaže Radenković, direktor šećerane u Senti.
Pogledaj vesti o: Jagodina
