Izvor: Politika, 29.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elastični broj pet
Kada je u Ljubljani otvoren ŠKUC (1979), u Sloveniji se tek tada otvorila mogućnost za izlaganje radikalnije umetnosti. Tada je u Beogradu uveliko funkcionisao SKC, a rad Raše Todosijevića iz 1977. „Was ist kunst?”(Šta je umetnost) inspirisao je prvu samostalnu izložbu Irvina u beogradskoj Pivari 1985. godine
Stariji čitaoci i oni rođeni najdalje početkom 70-ih godina prošlog veka, sećaju se skandala sa posterom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izrađenim za proslavu Titovog rođendana, odnosno Dana mladosti, 1987. godine. Tada je na konkursu za predlog organizacije dizajna sleta grupa „Novi kolektivizam” iz Slovenije predložila poster zasnovan na modifikovanoj verziji slike: „Treći Rajh: alegorija herojstva”, Riharda Klajna (1936). Plakat je osvojio prvu nagradu prema oceni komisije najviših državnih tela – Socijalistička omladina Slovenije, JNA, SKJ...
Poster je prikazivao mladića koji pobedonosno korača u budućnost opremljen palicom, jugoslovenskom zastavom i ostalim državnim oznakama...
– Poreklo slike je ubrzo otkriveno i pre nego što je ta verzija dospela u javnost. O čemu je reč, otkrio je izvesni inženjer Grujić iz Niša. U listu „Politika” taj poster se pojavio kao primer nečega što nikada neće biti realizovano. Tada je „Mladina” izašla sa dvostrukom koricom –s jedne strane je bio lažni poster, a unutra originalni nacistički predložak.
Podignuta je optužnica, ali umetnici su oslobođeni, jer su se i slovenački zvaničnici suprotstavili tužbi. Bio je to zapravo početak raspada Jugoslavije, a inženjer Grujić je verovatno bio iz tajne policije, sećaju se Andrej Savski i Borut Vogelnik, članovi umetničkog kolektiva „Irvin” (Irwin), koja je sa muzičkom grupom „Lajbah”, dizajnerskim odsekom Novi kolektivizam i teatarskom grupom Sestre Scipio Našica, između ostalih, bila deo čuvenog umetničkog pokreta „Noe sloveniše kunst” (NSK).
„Noe sloveniše kunst” je umetnički i estetski pokret baziran na ideji kolektivizma nastao početkom 80-ih godina prošlog veka koji je izbegavao direktno kritikovanje države i njene ideologije. Naprotiv, njihova je taktika počivala na prisvajanju elemenata pozajmljenih iz zvanične ideologije, „igri” njima u cilju potkopavanja vladajućeg sistema.
Slovenačka umetnička grupa „Irvin” je danas nezaobilazno ime u svetu savremene umetnosti. O njihovoj svetskoj reputaciji govore i podaci da su izlagali u najznačajnijim svetskim muzejima: MOMA (Njujork), Bobur (Pariz), Državni muzej moderne umetnosti (Moskva)... Osnovani su 1983. godine i čine je petorica umetnika. Pored Andreja i Boruta, tu su Dušan Mandić, Miran Mohar i Roman Uranjek.
Na Oktobarskom salonu u Muzeju „25 maj”, izložen je njihov rad iz 1984. godine „Povratak u SAD” (Back to the USA).
Preciznije, reč je o rimejku ili kopiji istoimene izložbe američkih umetnika, koja je u to vreme putovala po zapadnoj Evropi. Ova izložba najavila je tada i formalni jezik tipičan za Irvin-strategiju radikalnog kopiranja.
„Bilo je to vreme kada je Evropa preuzela inicijativu u umetnosti. Do tada je, uporedo sa ekonomskim prosperitetom, glavnu reč u umetnosti imala Amerika.
Krajem 50-ih i početkom 60-ih godina u Nemačkoj nije se moglo funkcionisati kao umetnik. To nije mogao ni jedan Mikelanđelo Pistoleto u Italiji.
Mi smo prekopirali američku izložbu i to je bila prva međunarodna izložba u Sloveniji! Desilo se eto, da je Evropa odgovorila istim umetničkim jezikom kojim je govorila Amerika!”, objašnjava Borut Vogelnik.
Vizuelni jezik Irvina počivao je na preuzimanju citata iz zapadne i evropske umetnosti 19. i 20. veka. Pored motiva iz socijalističke umetnosti i umetnosti Trećeg rajha, ovaj umetnički kolektiv koristio je motive iz avangardnih pokreta, kao što su italijanski futurizam i ruski konstruktivizam, motive iz slovenačke umetnosti 19. veka i citate iz religije.
Kada je u Ljubljani otvoren ŠKUC (1979), u Sloveniji se tek tada otvorila mogućnost za izlaganje radikalnije umetnosti. Tada je u Beogradu uveliko funkcionisao SKC, a rad Raše Todosijevića iz 1977. „Was ist kunst?”(Šta je umetnost) inspirisao je prvu samostalnu izložbu Irvina u beogradskoj Pivari 1985. godine (druga samostalna izložba u Beogradu održana je tek 2004 u Muzeju savremene umetnosti).
„Znali smo da je Raša Todosijević radio „Was ist kunst?” i to je bilo značajno pitanje u trenutku kada smo stvarali radove u kojima su se mešali politički i ideološki motivi u odnosu na vladajući mejnstrim u umetnosti”, kaže Andrej Savski.
„Nije Todosijevićev rad bio toliko značajan, mada je briljantan, jer to pitanje ’Šta je umetnost’ bilo je tipično pitanje tog vremena. Tada je imalo i posebno značenje u kontekstu stava zvaničnih institucija koje su govorile da je naša umetnost smeće. Danas pitanje ’Šta je umetnost’ stoji na drugačijim nogama. Niko se od nas neće upustiti u priču da kaže za nešto ’To nije umetnost’. U protivnom biće ismejan”, kaže Borut Vogelnik.
Grupa „Irvin” je, u poslednjih 20-tak godina, redefinisala svoje koncepte iz osme decenije, pa bi među markantnijim projektima trebalo spomenuti „Transnacionalu”, „Mapu umetnosti Istoka”, NSK – Država u vremenu sa privremenim ambasadama . U okviru akcije NSK Ambasada u Moskvi, članovi grupe „Irvin” otputovali su u Moskvu i organizovali privremenu ambasadu NSK Države u jednom privatnom stanu.
Ime Irvin uzeto, je kako objašnjavaju Andrej i Borut, zbog tipografskog minimalizma. Pod tim imenom bila je radionica za izradu satova, postoje fabrika igračaka i fabrika oruđa. Često je ime u Americi, a u Pensilvaniji postoji grad Irvin u kome ima mnogo Slovenaca i koji je podeljen na severni i južni Irvin..
Na pitanje kako su se 30 godina održali kao kolektiv Andrej i Borut odgovaraju:
„Svi su nam govorili, nastaće sukobi u grupi kada dođe novac. Do nas nikada nije došao taj novac, koliko bismo možda na ovoj poziciji imali da smo, na primer, u Nemačkoj.
Mi nismo dozvoljavali nikakve uticaje spolja. Formirali smo vremenom naše unutrašnje zakone. Ako se uspostavi logika grupe sve funkcioniše. Osim toga, i sociolozi kažu da je broj pet prvi broj od koga se može računati grupa. To je broj koji nije simetričan, ali je dovoljno elastičan da bi omogućio funkcionisanje u grupi”, kaže Borut Vogelnik.
Marija Đorđević
objavljeno: 30.10.2011.
