Izvor: Politika, 25.Avg.2010, 00:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dvanaest god’na u KP domu Zen’ca….

U pivari upozoravaju „da toj firmi ni krivoj ni dužnoj, pošto drugih problema u poslovanju nema, preti zatvaranje”. Ni krivoj, ni dužnoj?! Pa, dužni ste dve milijarde dinara! Dužni ste budžetu Srbije, što znači poreskim obveznicima

Čitam novine i saznajem da je u valjevskom Privrednom sudu održano prvo povereničko ročište u vezi sa stečajem Valjevske pivare. Kako stoje stvari? (1) Pivara duguje oko dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << milijarde dinara, nešto preko jedne milijarde Poreskoj upravi, što znači budžetu republike. (2) Pivaru je 2003. godine za 20 miliona dinara kupio konzorcijum okupljen oko „Atlas grupe”. (3) Stečajni upravnik kaže da je za mesec dana pivara ostvarila profit od 7,9 miliona dinara.

„Bitno je da Valjevska pivara danas ostvaruje dobit”, kaže (prema „Blicu”) stečajni upravnik Zoran Božić, mada završni račun za 2009. godinu beleži gubitak od 367 miliona dinara. A sudija Desanka Petrović, pre nego što je donesen bilo kakav plan reorganizacije preduzeća u stečaju, kaže da pivara „zdravo posluje” i da bi interes države trebalo da bude da ne zatvara takvu firmu, koja svake godine izmiruje 220 miliona dinara obaveza prema državi i zapošljava preko 200 radnika. Nije za sudiju bitno to što knjigovodstvena (obično precenjena) vrednost imovine pivare ne pokriva ni 50 odsto obaveza preduzeća. Na sve to u pivari upozoravaju „da toj firmi ni krivoj ni dužnoj, pošto drugih problema u poslovanju nema, preti zatvaranje”.

Ni krivoj, ni dužnoj?! Pa, dužni ste dve milijarde dinara! Dužni ste budžetu Srbije, što znači poreskim obveznicima. Zbog Valjevske pivare i ostalih što imaju dospeli poreski dug svi mi poreski obveznici plaćamo PDV po stopi od 18 odsto. Da toga nema, ta stopa bila bi niža, možda bi bila i 16 odsto. Prema tome, Valjevska pivara je „ni kriva ni dužna” svima nama zavukla ruku u džep i izvukla kako kome, ali proporcionalno našem dohotku. Mogu da razumem zastupnike jedne firme u stečaju, sudiju smo već čuli, a šta na to kaže izvršna vlast, pomoćnik gradonačelnika, Radivoje Milutinović? Prva opcija: da se državi plati 250 miliona poreskog duga u sledećih pet godina. Druga opcija: da država konvertuje svoja potraživanja u akcije.

Što se prvog rešenja tiče, Zakon o poreskom postupku i administraciji dopušta, u slučaju reorganizacije poreskog obveznika, isključivo odlaganje plaćanja poreskog duga na pet godina, a predloženih 250 miliona znači otpis njegove tri četvrtine. Pri tome se, zanimljivo, uopšte ne vodi računa o onoj drugoj milijardi koju Valjevska pivara duguje. Što se drugog rešenja tiče, ono je još gore – umesto para u budžet, država uvećava svoj „portfelj”. Posle državnih bolnica, univerziteta, železnice, staklare, azotare, dobijamo i prvu (srpsku) državnu pivaru.

Da li spasavati pivaru? Najbolji odgovor su dali oni koji su je kupili za 20 miliona dinara, po tadašnjem kursu negde oko četvrt miliona evra. Toliko košta malo veći stan u Beogradu. Platili su samo toliko budući da su jako dobro znali koliki su dugovi preduzeća i da će oni ubrzo dospeti za naplatu.

Da li zbog 250 radnika? Možda se ta radna mesta mogu sačuvati još koji mesec. Problem je, međutim, što ovakva zaposlenost nije održiva. Nije poenta u tome da se plaćaju samo tekuće obaveze, prava slika finansijskog zdravlja, pa time i održivosti, dobija se tek kada se servisira celokupan dug. Što važi za preduzeća, važi i za države – pitajte naše grčke prijatelje.

Ukoliko pivara ode u bankrot, prodaće se njena imovina, možda kao celina, prodajom pivare kao pravnog lica, pa će da, neopterećena dugovima i pod drugim imenom, započne profitabilnu i finansijski održivu proizvodnju. Možda će da zaposli, ako ne svih 250, ono bar 150 radnika, možda ne svih onih koji su ostali bez posla, ali svakako nezaposlenih. A ta nova pivara će plaćati sve one poreze koja plaća svako (dobro) preduzeće. Od prodaje imovine će se namiriti i jedan deo poreskog duga – nije sve izgubljeno.

Šta je svojim tumačenjem postigao Privredni sud u Valjevu? Nije zaštitio poverioce Valjevske pivare. Nije zaštitio poreske obveznike, jer nam je rekao da nije došlo vreme da dobijemo nazad naše pare kojima kroz uvećane poreske stope finansiramo Valjevsku pivaru i njoj slične. Nije zaštitio ni ostale poverioce pivare, a ni pivaru samu, budući ovakvoj kakva jeste niko neće da pozajmi novac. Nije zaštitio ni zaposlene, jer njihova radna mesta nisu održiva. Pa koga je onda zaštitio? Efektivno samo njene vlasnike, kojima zaštita nije ni potrebna – osigurali su se kupovnom cenom od samo četvrt miliona evra. Baš je zaštićen javni interes.

Da ne bi bilo zabune, ne mislim da je u pitanju bilo kakva namera ili zavera. Da li, da to pokažem, treba da završim naslov? Možda ipak treba, u čast Džoniju Kešu i „Zabranjenom pušenju”: „... ne razumješ ti to druže sud’ja!”

Predsednik CLDS-a i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

 

Boris Begović

objavljeno: 25.08.2010.

Nastavak na Politika...