Izvor: Glas javnosti, 16.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država preuzima ulogu preduzeća
BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić u poslednje vreme sve češće predlaže privatizaciju velikih preduzeća putem strateškog partnerstva umesto tendera ili aukcije i za sada su na toj listi, osim „Zastave“ i RTB „Bora“, još i „14 oktobar“, Industrija kablova i „Jagodinska pivara“. Na taj način država zadržava suvlasništvo u prodatoj kompaniji, tako da učestvuje i u budućoj raspodeli >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << profita, ali se time stvara i rizik od državnog mešanja u rukovođenje, u čemu srpski „politički biznismeni“ do sada uopšte nisu briljirali.
Vladimir Gligorov, saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da javno-privatna partnerstva nisu sporna, kada je reč o infrastrukturnim projektima ili drugim oblastima u kojima postoji prirodni monopol nad kojim država nastoji da zadrži kontrolu, ali da je pitanje koliko je to opravdano u drugim slučajevima, poput proizvodnje automobila.
Prema njegovim rečima, „Bor“ predstavlja granični slučaj, pošto je s jedne strane u pitanju rudno bogatstvo, a s druge, globalno i konkurentno tržište bakra, pa nema potrebe da se država upliće.
- Ukoliko nije reč o zaštiti prirodnog monopola, država ne bi trebalo da ostaje suvlasnik i da preuzima rizik poslovanja. U svakom slučaju, država u takvim situacijama nema pravo da se meša u upravljanje preduzećem i izbor menadžmenta - kaže Gligorov. Argument ministra Dinkića da se drugi oblici privatizacije nisu dobro pokazali, pa da zato treba probati sa strateškim partnerstvom, Gligorov smatra lošim objašnjenjem, jer, kako kaže, ne može se neki model privatizacije izabrati, a da se ne zna da li je i zašto je najbolji. Zbog toga ovaj ekonomista zaključuje da je glavni razlog za strateško partnerstvo politička procena da javnost u Srbiji podržava ideju o državnom upravljanju preduzećima.
Na drugoj strani, Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, tvrdi da je vlada trebalo da taj način privatizacije primeni mnogo ranije, kada su prodavani EI Niš i još neke fabrike kamiona i vagona. On je mišljenja da bi u svim komplikovanim sistemima cenu firme trebalo svesti na nulu i dogovoriti da sav novac ide na investicije, kako bi se pokrenula proizvodnja.
- Greška je što to nije urađeno ranije jer je jasno da nije moguće privatizovati sva preduzeća onako kako je to bilo zacrtano. Širenje lepeze modela privatizacije je dobra stvar, ali bi trebalo doneti podzakonske propise kojima bi se ta oblast uredila na način koji bi onemogućio korupciju, a ne da ministar bude taj koji će praviti selekciju koje je preduzeće za koji tip prodaje - smatra Pavlović.
PRIVATNI ARANŽMAN
Dana Popović, profesor na Ekonomskom fakultetu tvrdi da je tender najbolji metod prodaje i da se pokazalo da kada je god dobro napravljen privatizacija je završena na najpovoljniji način. „Svaki kontakt države sa kupcem je privatni aranžman. Ako treba imati razumevanje za problem ‘Zastave’ koji je državna vlast pred izbore rešila tako što je pronašla strateškog partnera to ne znači da taj metod treba širiti i na druge privatizacije. Pitam da li ijedna država ima tim koji je dovoljno sposoban da upravlja RTB ‘Borom’, ako ima, tada nije država već privatno preduzeće“, kaže Dana Popović.
Pavlović pominje i to da bi država trebalo da bude umerena sa takozvanom „zlatnom“ akcijom, koja joj omogućava da spreči strateške odluke menadžmenta sa kojima se ne slaže. Zlatna akcija je, kako kaže, instrument koji država ugrađuje u ugovor o strateškom partnerstvu kada postoji opasnost da investitor kupuje firmu samo radi njenih nekretnina i da ne namerava da održi proizvodnju.
Međutim, Dragomir Janković, izvršni direktor u briselskom Ekonomskom institutu, smatra da je model strateškog partnerstva potpuno suprotan ekonomskoj logici, nema tržišnog opravdanja i da je gori čak i od Staljinove nove ekonomske politike, kada je država pokušala da diriguje u privredi investiranjem u preduzeća.
- Država ne može biti akcionar jer je loš gazda i zato ne treba da se bavi biznisom. Ona može da podstakne da se zaključi ugovor između dva preduzeća, da obezbedi kreditni fond ili stvori povoljan poslovni ambijent tako što će ponuditi neke komunalne i fiskalne usluge, kao zemljište „Fijatu“ ili manje takse i poreze, ali da ulaže živ novac poreskih obveznika, to je besmisleno isto koliko i da autoput gradi sopstvenim parama. Ako je Srbija to htela zašto nije gradila parama od prodatog „Mobtela“ nego je krečila škole i gradila klozete. Ne znam zašto „Bor“ nije prodat Drakuliću koji se bavi biznisom. Ovakve poteze objašnjavam jedino nepoznavanjem ekonomije i njenih zakona - zaključuje Janković.
