Izvor: Glas javnosti, 30.Nov.2009, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dresiranje olovke
Pilule za smirenje ne mogu da ih zaustave, evo ih u mom snu. Pijemo. Pivo ih, kao i mene umrtvljuje, udaraju slabije, ali zato tuku duže. Kad se naločemo vina i oni su veseli, dopada im se da se zazaju na moj račun. Zahtevaju da priznam da je Tito bio bolji. Od koga? Šta te se tiče od koga, da li je ili nije bio bolji. Bio je bolji, kažem. Od koga je bio bolji, pitaju. Svejedno od koga kažem. E, nije svejedno, kažu. Onaj u pantalonama >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sa jednom kratkom nogavicom, u sakou bez jednog rukava, udara jako. Bunim se, bijete me zbog prošlosti, kažem. Sad te bijemo zbog prošlosti, a posle ima da te lemačimo zbog budućnosti, priča se da pišeš za pare. Priznajem da pišem za novac. A zašto ne pišeš za džabe, pita Rošavi. Kad bi me neko platio da pišem za džabe, ja bih pisao za džabe, kažem. Dvosmislen odgovor, kaže Rošavi. Hajde da popijemo nešto oštrije, predlaže Brka sa polovinom obrijanog brka. Da li bi, ako ti neko plati da pišeš, ali da ništa ne objavljuješ za života, prihvatio tu ponudu, pita. To me je svojevremeno pitao Mihiz, prisećam se. Ko je Mihiz, pita Rošavi. Legenda, kaže Brka, Mihiz me je utvrdivši da sam staljinista, nagovorio da budem polustaljinista, zbog njega još uvek brijem pola brka. Ko o čemu, vi o prošlosti, ima da ga bijemo sve dok ne prizna da je prošlost gora od budućnosti, kaže Rošavi. To niko ne zna, to se ne može dokazati, kažem. Budalo, kaže Rošavi, prošlost je iza nas, a budućnost je ispred nas, prošlost je mračna, a budućnost je svetla, ne osvrći se nazad, gledaj napred. Gledam. Šta vidiš, pita Rošavi. Mrak, kažem. Zviznuo mi je šamar. Šta sad vidiš, pita. Mrak, kažem. Opalio mi je dva-tri šamara. A sad, pita. Čini mi se da nešto svetli. E, to je budućnost, kaže Rošavi. Tražim advokata, iznudili su mi priznanje da nešto svetli batinajući me.
Buncaš, kaže mi žena budeći me. Buncam, priznajem. Šta si sanjao. Sanjao sam budućnost, kažem. Smiri se i ako već sanjaš nemoj da sanjaš te gluposti, kaže žena. Pametan savet, priznajem.
Otišao sam u kuhinju, popio dva- tri „beksa“ i legao u svoj krevet. Hvata me slatki dremež, tonem u san. Kad, evo njih. Brka je obrijao i drugu polovinu brka, gleda me i smeška se. LJudi se menjaju, kaže bivši brka, nisam više staljinista, sad navijam za demokratiju. Čestitam, kažem iskreno. Svi se menjaju, ljuti se Rošavi, a ti hoćeš da ostaneš isti, ima da te bijemo dok se ne promeniš. Bivši brka ga smiruje; ostavi čoveka na miru, spor je, menja se polako, ali menja se. Onaj sa jednom kraćom nogavicom i sakoom bez jednog rukava, sad je uredno obuven i odeven, mašna sa velikim čvorom, tip-top mačo. Pogledaj mene, kaže, odrekao sam se prošlosti, krenuo sam u budućnost. Piši mi kad stigneš, kažem. Biju me sva trojica, primećujem da me bivši brka koji sad navija za demokratiju, udara slabije. Napao ga stid, šta li. Promeni se, napiši nešto protiv nacionalista, pokaj se, neće biti džabe, šapuće mi Rošavi. Sedam za sto, ali olovka mi ispada iz ruke.
Buđenje je bilo teško. Žena i kći u kuhinji doručkuju. Žena ide na kakav-takav posao, a kći se sprema da traži nekakav posao, jer se od nečega kako -tako mora živeti. Tata, loše izgledaš, kaže kći. Žena odmahuje rukom. Pusti ga, opet je sanjao budućnost, kaže. Mrak, kažem. Tata, izaberi neki lakši san, savetuje me kći.
Prihvatam savet i vraćam se u krevet. Hvata me slatki dremež, kad eto njih. Rošavi je digao olovku sa poda. Piši, kaže. Šta da pišem? Piši protiv sebe i svojih prijatelja, kaže bivši brka, najviše plaćamo one koji pišu protiv sebe...
