Izvor: BujanovackiGlas.info, 08.Jan.2018, 00:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: Nikšićko pivo

Više od dve decenije Uroš Trajković Šljuka radio je u Beogradu kao konobar, a zatim kao šef sale u otmenom hotelu “Kasina”, na Terazijama. Ko zna koji su razlozi bili te se šezdesetih godina vratio u Bujanovac. Nastavio je da se bavi ugostiteljstvom, otvarajući radnje u skromnim uslovima, u koje su često dolazili prijatelji iz beogradskih dana i novi gosti. Uvek su se u Šljukinoj kafani mogle čuti lepe priče. Imao je skroman izbor jela i pića, ali zato prijatan ambijent.
Svakog ponedeljka običavao je Šljuka da na pijacu iznese veliki lonac napunjen pivskim flašama. Stavio bi nekoliko tabli leda u lonac da se pivo hladi. Međutim, led bi se ubrzo otopio, etikete s flaše spale. Ipak, pri prodaji piva Ure bi mušteriju uvek upitao da li želi bolje “nikšićko” ili slabije “skopsko” pivo.
Mala je razlika u ceni, ali “nikšićko” mnogo više prija duši, – govorio bi Ure.
Normalno, mušterije bi se odlučivale za ono koje bolje “prija” duši.
Tada bi nastajao pravi ceremonijal. Ure Šljuka levom rukom vadi pivsku flašu iz lonca, desnu ruku zavlači u džep, vadi etiketu nikšićkog piva, lepi na flašu, otvara je i naplaćuje.
Kada bi ponestalo etiketa nikšićke fabrike, počinjao bi reklamirati pećko pivo, lepiti etikete, uz hvaljenje …
I tako, od ponedeljka do ponedeljka. Na primedbe mušterija, kako je prošlog pazara najbolje bilo “nikšićko”, a ovog “pećko”, ili “beogradsko”, imao je spreman odgovor:
Znaš, u Nikšiću (ili Peći) pokvarila se voda, što mnogo utiče na kvalitet, zato ti ja i govorim, u tvoju korist …
U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić
Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.
(BujanovačkiGlas)
Pogledaj vesti o: Pivo

Nastavak na BujanovackiGlas.info...