Izvor: BKTV News, 10.Mar.2014, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alkovaspitanje: Od pivske pene do pijanstva
U gradovima je zovu „bomba“, na periferiji i u selima „krmača“. Bilo kako je nazvali, u pitanju je plastična flaša piva od dve litre. Najčešće je kupuju stariji osnovci i srednjoškolci, koji za svoj džeparac tako prave jeftinu zabavu u lokalnom parku.
Svoje prvo iskustvo sa pivom mladi su imali još kao predškolci kada su im roditelji na porodičnim proslavama dozvoljavali da malo srknu penu. Od pivske pene, pa do prvog pijanstva ne protekne ni osam godina.
>> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << />
Mladi u Srbiji prvo alkoholno piće najčešće popiju u 13. godini, dok pijanstvo dožive već u 15. Istraživanja pokazuju da se više od dve petine mlađih od 16 godina jednom ili više puta napilo, a tek svaki deseti ovog uzrasta nije nikad probao alkohol.
Stručnjaci kažu da ovakvo ponašanje vrlo brzo može da dovede do izrazito teških fizičkih i psihičkih posledica. „Mladi mogu da ispoljavaju različite osobine, kao što su nesigurnost, nestabilnost, sukob sa autoritetima, buntovnost, a sve one predstavljaju tlo za konzumiranje alkohola koji stvara lažni osećaj sigurnosti, odlučnosti i samopouzdanja“, navodi se u najnovijoj istraživačkoj studiji Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu.
Dakle, ako si mald, a ne piješ, u društvu nisi „in“. Da bi dali nekakav smisao svojim noćnim druženjima po parkovima, noćnim klubovima, žurkama, koje bez imalo stida nazivaju „bleja“, mladi se često takmiče u količini popijenog alkohola, kao i u pijenju više dana bez pauze.
Upravo stvaranje te lažne sigurnosti otključava im tajna vrata seksa, što može da ih, usled neiskustva, dovede do neželjenih trudnoća i polno prenosivih bolesti.
Grupa studentkinja Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju sprovela je istraživanje o konzumiranju alkohola među studentima Univerziteta u Beogradu, i to na uzorku od 473 akademca. Njihovo istraživanje pokazuje da je 67,7 odsto studenata doživelo „prekid filma“, tzv. alkoholnu amneziju, dok ih čak 47, 5 odsto koristi alkohol za „razbijanje“ treme.
Ovo istraživanje nam otkriva zabrinjavajući podatak da se niko od ispitanika nije deklarisao kao osoba koja uopšte ne pije. Stručnjaci apeluju da ukoliko se ova statistika ne promeni, alkoholna zavisnost među mladima preti da postane neinfektivna epidemija 21. veka.
Narod kaže „bolje sprečiti, nego lečiti“. Međutim, postavlja se pitanje, kako sprečiti? Očigledno je da uvođenje zabrana kupovine alkohola u večernjim časovima nije u dovoljnoj meri doprinelo smanjenju alkoholizma.
Nezvanično, u Srbiji danas živi oko 800 hiljada alkoholičara. Možda bi značajno poskupljenje alkoholnih pića doprinelo da se broj potrošača smanji, a dobijeni novac bi mogao da se korisno upotrebi u kvalitetnije organizovanje slobodnog vremena mladih, u lečenje teško obolelih mališana, u zbrinjavanje ulici prepuštenih ljudi…
Kada bi se alkohol, ili barem pivo, učinilo teže dostupnim maloletnim licima, možda bi ova akcija uticala na smanjenje mladih pivopija. Kažemo možda, jer to bi moglo da podstakne „sivo tržište“ i po kućama sve više kazana za rakiju.
Iz iskustva drugih zemalja koje su svojevremeno uvodile zabrane prodaje alkoholnih pića, može se zaključiti da su takve odluke opasne po život, jer su zavisnici umirali od loše destilisanog alkohola.
Predrag Prokopljević
Tweet
