Izvor: Politika, 15.Jul.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alkoholičarka u dvadesetoj
Manje je žena koje pate od ove bolesti zavisnosti od muškaraca, ali ih je mnogo teže lečiti jer je njihova zavisnost prikrivena
„Prvi kontakt sa alkoholom imala sam u trinaestoj godini kada smo sa pivom ’zalili’ proslavu rođendana moje najbolje prijateljice. U šesnaestoj sa alkoholom sam bila na ’vi’ i sa pivom se družila samo vikendom, da bi u sedamnaestoj sa pivom prešla na ’ti’ i bila u stanju da popijem četiri limenke ovog pića dnevno. U punoletstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sam ušla sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koje je izazvalo svakodnevno opijanje, a kada sam svoje analize odnela kod porodičnog lekara koji se rasplakao kada je video kakvo je teško oštećenje napravilo moje pijenje, rešila sam da se lečim”, priča pacijentkinja (23) Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje, trenutno jedna je od najmlađih u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Ona ne skriva svoje iznenađenje što na Klinici za bolesti zavisnosti nema više njenih vršnjakinja i gorko se osmehuje kada čuje argumentaciju da „pivo nije alkohol” jer je to jedino piće koju je nju dovelo u stanje teške zavisnosti.
Ona je jedna od 40 žena koja se godišnje leče na odeljenju pomenute klinike, a prema rečima primarijusa dr Roze Panoski, psihijatra, u skici za profil tipične pacijentkinje nalazi se žena od 35 godina, koja nije udata i najčešće dolazi iz porodice u kojoj je jedan od roditelja imao problem sa alkoholizmom. Ono što, međutim, zabrinjava jeste činjenica da sve veći broj dvadesetogodišnjakinja ima ozbiljne zdravstvene probleme zbog alkohola koji piju od puberteta i najčešće kombinuju sa sedativima i drugim psihoaktivnim supstancama.
Statistika ove zdravstvene ustanove govori da na dva muškarca koji u svojoj „biblioteci“ drže „sabrana dela“ Džoni Vokera i Džek Danijelsa dolazi jedna žena koja pije i to najčešće – votku, jer ovo piće nema miris. Na žalost, procenat žena koje se javljaju na lečenje zbog problema izazvanih alkoholom i dalje je veoma mali.
„Put koji vodi u alkoholizam najčešće počinje u porodici u kojoj devojčica odrasta uz oca ili majku koji su zavisni od alkohola i u kojima se na porodičnoj trpezi deci dozvoljava da popiju čašu vina uz ručak. Prvi ozbiljniji eksperiment sa alkoholom u vidu pijanstva obično se dešava na kraju osnovne škole i to na ekskurziji ili proslavi mature, rođendana... Naši tinejdžeri odrastaju u društvu koje ima blagonaklon odnos prema alkoholu. U televizijskom marketinškom prostoru dominiraju reklame u vezi sa pivom i kreditima, a svi muzički događaji koje posećuje veliki broj mladih osoba, kao što su Egzit, Guča ili Birfest ְ’slave’ opijanje. Kada mladu osobu pitam ko pije u njenoj okolini najčešće dobijam odgovor ’svi piju’ְ, a ti svi su roditelji, prijatelji i rođaci, tako da se tinejdžeri osećaju kao ’crne ovce’ ako ne drže limenku piva ili nekog žestokog pića u društvu. Devojke često piju ’takmičarski’ tako što se nadmeću sa dečkom ili najboljom drugaricom ko može više da popije, a neretko im emotivni partner pravi društvo u opijanju“, priča dr Roza Panoski.
Ona ističe da je muško pijenje najčešće vezano za javna mesta, društvo i teatralno ponašanje tipa „šta pije kafana“, dok je žensko pijenje u braku obavijeno velom tajne. Žene najčešće piju kod kuće – kada suprug i deca odu na spavanje, a one završe sa dnevnim poslom. One gotovo nikada dobrovoljno ne dolaze na lečenje, već uvek zbog pritiska porodice ili zbog ozbiljnog zdravstvenog problema koji je nastao zbog pića.
Na pitanje da li je teže lečiti ženu ili muškarca zavisnog od alkohola, dr Panski odgovara da je žene teže lečiti – one se više stide svog alkoholizma, jer u društvu postoji uvreženo mišljenje da su muškarci ti koji imaju socijalnu dozvolu da piju. Statistika koja govori o izlečenim pacijentima kaže da ne postoji razlika u polovima – sedam od deset pacijenata koji prođu kroz institucionalni program lečenja zavisnosti (kroz intenzivnu i rehabilitacionu fazu) u Institutu za mentalno zdravlje ne pije više od pet godina, a mnogi ostvare trajnu apstinenciju.
„Alkohol ima fatalnije dejstvo na organizam žene nego muškarca, pre svega zbog toga što organizam žene ima manju telesnu masu i manji sadržaj vode, manju efikasnost enzima značajnog za razgradnju alkohola, a to praktično znači da je kod iste količine unetog alkohola njegova koncentracija veća u krvi žene nego u krvi muškarca. Najnovija svetska istraživanja govore da karcinom dojke mnogo češće nastaje kod žena koje piju. Oštećenje jetre razvija se mnogo brže nego kod muškarca, a alkohol izaziva i poremećaj menstrualnog ciklusa i smanjenu moć začeća. Iskustvo porodičnih terapeuta govori da se muškarci češće razvode od žene koja je zavisna od alkohola nego što se žene razvode od supruga koji piju“, zaključuje dr Roza Panoski.
Katarina Đorđević
objavljeno: 15.07.2013.
