Izvor: Blic, 21.Jan.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akademici
U vreme kad su umetničke visoke škole postale fakultetima, samo je ono što se zvanično zove Klub FLU ostalo sa starim imenom, Akademija. Osamdesetih se u Beogradu znalo: kad kažeš Akademija, misliš ili na ustanovu u kojoj je nastao Memorandum ili na Rupu.
Kasnije su deca izmislila nove nadimke: Demija, Majdža, A. Sredinom osamdesetih Rupa je bila Rupa, a ona druga Akademija definitivno je postala ono što je i danas. U Rupi smo se polivali pivom, skakali pogo, tiskali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se. Znalo se gde ko stoji, ko kod malog šanka, ko kod flipera, ko bliže di-džej kabini, šta se radi kad ti priđe Lubarda, šta ono Malik priča sa onom malom, gde je Denić, koga je u ćošak saterao Barni. Kad se izgubiš s nekim, najlakše je da se nađete kod Vrače. Eno ga Tica. I tako dalje: sve se znalo.
Neki smo tamo dospeli sredinom osamdesetih, neki su već tada počeli da napuštaju i Rupu i grad i ovaj svet. Poslednji put bio sam tamo krajem te decenije, možda baš one nulte godine. Ne zato što se tamo nešto promenilo, nego zato što je tempo postao neizdrživ. Počeli smo raditi i neke druge stvari. Ja se, zapravo, i ne sećam nekog velikog spavanja u to vreme. Posle časova - Manjež, Rupa do jutra, prvi jutarnji bus kad otpratiš devojku iz Kruga, ujutro opet školovanje. Možda se spavalo subotom i nedeljom.
Preterano je reći da je iz te rupe u Rajićevoj izašlo sve što valja. Ali nije preterano reći kako je sve što valja bar neko vreme tamo ulazilo. Da bi se razumele knjige Duleta Nedeljkovića ili Vladimira Arsenijevića, recimo, potrebno je imati izvesnih znanja u pogledu Akademije.
Jeste, nestao je CBGB. Pa, kao, može i Rupa. Može, ali kao što Njujork više nije ono isto mesto koje je bio kada je ta rupetina dole na Baueriju radila, pretvorivši se u veštački raj za turiste otrovane onom te-ve serijom, tako ni Beograd neće biti isti bez Akademije.
Ne možeš od Beograda napraviti Lucern, džaba sve. A, zaboga, nije ni potrebno.
Pogledaj vesti o: Pivo
