Izvor: Politika, 13.Jan.2015, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezdana čeka pravdu 23 godine
Kada radni spor traje više od pola radnog veka, onda pravda gubi smisao. – Ustavni sud više od dve godine ne odlučuje o povredi prava na suđenje u razumnom roku
Imala je 38 godina kada je dobila otkaz u saobraćajnom preduzeću „Lasta” i pokrenula radni spor. Sada ima 61 godinu, još nije vraćena na posao, a ne može ni u penziju.
Zvezdana Popović-Simonović otpuštena je zbog sumnje da je napravila štetan ugovor o turističkom aranžmanu, ali sud >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je utvrdio da nije kriva i da ne treba da plati navodnu štetu od tadašnjih 28.000 nemačkih maraka. Nikada protiv nje nije podneta krivična prijava, a kamoli podignuta optužnica. „Krivicu” je utvrdila disciplinska komisija njenog preduzeća, a sud je kasnije poništio takvu odluku.
Pokrenula je radni spor za poništaj odluke o prestanku radnog odnosa. Radni sporovi su po zakonu hitni. U ovom slučaju probijeni su svi razumni rokovi.
Sve je počelo veoma davno, 1991. godine, dok su još postojali sudovi udruženog rada. Zvezdana je prošla sve sudske instance, mnoge promene sudskih veća i sve reforme pravosuđa, a sada već više od dve godine čeka da Ustavni sud odluči o njenoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
– Da sam morala da plaćam advokata, odustala bih od ove pravne borbe. Međutim, zastupa me advokat koji je sin mojih prijatelja, bez ikakve nadoknade. Sud je utvrdio da nisam napravila štetu, ali i da ne mogu da se vratim na posao. Ne mogu ni da povežem radni staž da bih stekla uslov za penziju, a mogla bih da radim još četiri godine – kaže Zvezdana Popović-Simonović.
Kao diplomirani turizmolog bila je na radnom mestu referenta komercijaliste. Odluku o prestanku radnog odnosa i nadoknadi štete doneo je 1991. godine Treći opštinski sud, ali je 16 godina kasnije, 2007, taj isti sud poništio takvu odluku. Međutim, istom presudom nije uvažen zahtev da se naša sagovornica vrati na posao u „Lastu”. Razlog za otkaz bio je jedan turistički aranžman.
– Navodno sam napravila štetan ugovor za putovanje sa akceptnim nalogom. U pitanju je bila ekskurzija đaka Ekonomske škole u Budimpešti. Da sam zaista oštetila svoje preduzeće za 28.000 nemačkih maraka, bila bih u zatvoru. Utvrđeno je da štete nije bilo. Apelacioni sud u Beogradu je 2011. godine samo prepisao presudu Trećeg opštinskog suda, pa tako ni u toj odluci nije naloženo „Lasti” da me vrati na posao i da mi isplati izgubljene zarade – kaže Zvezdana i dostavlja nam sudske presude.
Tu je i poslednja presuda Vrhovnog kasacionog suda iz 2012. godine. Odluka je ista: nije kriva, ali ne može da se vrati na posao. Pravnici bi možda znali kako to da objasne, ali za običnog građanina nema nikakve logike. Kada građanin veruje u pravdu i u institucije sistema, on se u ovakvoj situaciji obrati Ustavnom sudu Srbije.
Međutim, Ustavni sud već dve godine ne rešava ovaj predmet. Najviše žalbi ovom sudu stiže upravo zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a ovaj slučaj je samo još jedan dokaz da i Ustavni sud povređuje ovo pravo koje treba da štiti. Radni spor koji traje 23 godine je jedan od najdrastičnijih slučajeva spore pravde u Srbiji.
– Ustavnu žalbu podnela sam 2012. godine, odmah posle presude Vrhovnog kasacionog suda. U martu ove godine podnela sam Ustavnom sudu molbu za vanredno rešavanje mog predmeta, jer je proteklo dve godine od kada sam podnela žalbu – kaže naša sagovornica.
Već u aprilu ove godine stiže i odgovor iz Službe predsednika Ustavnog suda: „Povodom vašeg obraćanja predsedniku Ustavnog suda, kojim se urgira rešavanje predmeta Už – 6483/2011, obaveštavamo vas da je vaša ustavna žalba uzeta u rad i da će o njoj biti odlučeno u tekućem planskom periodu (april-jul 2014. godine).”
Međutim, evo do kraja 2014. godine, Ustavni sud nije uzeo u rad predmet Zvezdane Popović-Simonović.
– Tek posle odluke Ustavnog suda mogu da idem na Strazbur. Međutim, ne znam koliko ću još čekati da Ustavni sud odluči o tome da li je povređeno moje ustavno pravo na suđenje u razumnom roku. Tek posle toga mogu da podnesem tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, jer ne znam zašto bih poklonila državi 23 godine radnog staža – kaže naša sagovornica.
Ima ukupno 15 godina radnog staža, a s obzirom na godine života mogla bi da radi još tri do četiri godine. Dok joj je suprug bio živ, imala je status izdržavanog lica, a od kada je on preminuo, pre devet godina, primalac je porodične penzije. Ako bi se negde kojim slučajem zaposlila, izgubila bi pravo na porodičnu penziju.
– Ni moji roditelji ni moj suprug nisu doživeli rešenje ovog sudskog spora. Više od trećine svog života borim se za pravdu i rešena sam da idem do kraja – kaže Zvezdana Popović-Simonović.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 13.01.2015.
.jpg)
