Izvor: B92, 31.Avg.2010, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Završeni dogovori sa MMF-om
Beograd -- Misija Međunarodnog monetarnog fonda završila je razgovore sa Vladom Srbije u okviru pete revizije aranžmana vrednog 3 milijarde evra.
Predstavnici MMFa sutra će saopštiti rezultate dvonedeljnih pregovora i javno odgovoriti na zahtev ministra ekonomije Mlađana Dinkića da se odmrznu plate i penzije.
Sam Dinkić juče je rekao da je napravljen kompromis jer će, umesto od oktobra što je on tražio, i aprila 2011 što je bio stav MMFa, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odmrzavanje se desiti u januaru.
S obzirom na to da će biti reč o jednocifrenom procentu, postavlja se pitanje koliko će odmrzavanje zarada zaista povećati standard građana.
Kao novogodišnji poklon zaposleni u javnom sektoru i penzioneri od Vlade Srbije dobiće povećanje plata i penzija.
To je kompromis koji je ministar ekonomije Mlađan Dinkić postigao sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda.
Ukoliko na sutrašnjoj konferenciji za novinare to potvrdi i Albert Jeger, to će značiti da će zaposleni i penzioneri dobijati uvećane zarade za procenat inflacije u poslednjih 6 meseci 2010. godine.
S obzirom na to da je projektovana inflacija za ovu godinu 6, plus minus 2 odsto, građani mogu da očekuju povećanje zarada između 4 i 5 odsto.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da je odmrzavanje zarada bitan pomak ali da to nikako neće uticati na bolji standard građana.
„Pet posto na prosečnu penziju od 20 000 ili nešto manje od toga to je svega 1000 dinara . To je stvarno izuzetno mali prosek ili kad su u pitanju plate to je negde oko 1500 dinara. Ali je bitno da dolazi do odmrzavanja i da počinje sa normalizacijom stanja. Pitanje i ono što je bitno sada da li će inflacija ili kurs evra pojesti unapred ovo najavljeno povećanje. Ako dođe do toga onda smatram da nema nikakve svrhe i što je došlo do povećanja ", rekao je on.
Prema računici ministarstva ekonomije povećanja plata i penzija trebalo bi da bude nastavljeno tokom cele sledeće godine.
Miloje Kanjevac, iz Instituta za istraživanje tržišta ne vidi iz kojih izvora će se pokriti povećanje plata i penzija.
„Plate i penzije su male ali u odnosu na ono što imamo, nisu. Jer veće nemamo. Lako je sada dići plate i penzije i povećati inflaciju. Niste time napravili ništa. Osnovna je muka proizvodnja i naravno standard. Sada je bitno da kurs dinara bude realan da bi se time povećao izvoz, a smanjio uvozu. Povećan izvoz znači povećana proizvodnja, a povećana proizvodnja znači povećana zaposlenost ", smatra Kranjevac.
Za povećanje standarda građana, Miloje Kanjevac kaže da je bitno pratiti i savete odnosno zahteve MMF-a koji su upućeni Vladi Srbije, a najviše se tiču otpuštanja viška radnika.
„Proizvodnja je blago porasla ali zaposlenost pada. To ne može Srbija da izdrži i nije to rešenje. Rešenje je u većoj proizvodnji a u manjoj potrošnji a pogotovu manjoj potrošnji administracije ", dodaje on.
Ekonomisti ocenjuju da ukoliko se Srbija bude držala dogovora sa MMF-om, povećanje zarada i penzija neće uzgroziti makroekonomsku stabilnost.
Rast plata i penzija u 2011. godini trebalo bi da bude oko sedam odsto, procenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Pavle Petrović, povodom dogovora Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda.
On je, istovremeno, upozorio na opasnost od različitih vidova pritisaka da se plate i penzije povećaju iznad nivoa koji je dogovoren sa MMF-om.
Ukoliko se Srbija bude pridržavala dogovora s MMF-om za celu 2011. i 2012. godinu o kontroli rasta penzija i zarada u javnom sektoru, onda to ne bi trebalo da ima uticaj na inflaciju i makroekonomsku stabilnost uopšte, rekao je Petrović povodom postignutog dogovora vlade i Fonda da se plate i penzije odmrznu od 1. januara 2011.
"A dogovor je da se plate tokom cele 2011. godine povećaju za iznos inflacije, plus polovina rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP). Gruba procena bi bila da bi plate i penzije tokom cele 2011. mogle da porastu za oko sedam odsto", naveo je Petrović.
Prema njegovoj oceni, to će značiti da će Srbija i u 2011. godini još imati relativno visok deficit budžeta od četiri odsto BDP-a, iako će on biti značajno smanjen u odnosu na očekivanih 4,8 odsto BDP-a u ovoj godini.
Petrović smatra da bi smanjenje deficita budžeta do 2015. godine na jedan odsto BDP-a trebalo da bude samo jedna tačka u srednjoročnom planu i u tom slučaju bi povećanje javne potrošnje bilo održivo.
"Dakle, glavnu opasnost koju ja vidim u 2011. godini je da se vrši pritisak da se povećaju plate i penzije iznad nivoa koji je dogovoren sa MMF-om", upozorio je Petrović.
Petrović kaže i da bi kako privreda bude rasla, već iduće godine trebalo te subvencije da se smanje. Prema njegovoj oceni, to je nužno zlo i kada država deli novac, "uvek je tu značajan deo neefikasnosti, lobiranja i preraspodele", a tu postoji prostor za ostvarivanje ušteda u potrošnji.
Ekonomista Goran Nikolić iz Centra za novu politiku izjavio je da bi odmrzavanje penzija i plata u javnom sektoru trebalo da iznosi najmanje 5,5 odsto, što je ipak nedovoljno imajući u vidu da su plate u Srbiji, preračunate u evro, samo u poslednjih godinu dana realno smanjene za oko sedam odsto, a penzije čak 13 procenata.
"Posle dve godine zamrzavanja plata i penzija, bilo je realno da dođe do njihovog odmrzavanja, imajući u vidu da je od oktobra 2008. do danas realan pad mase zarada i penzija iznosio desetak odsto. To znači, da je toliko realan pad standarda", rekao je Nikolić, u prvom komentaru na dogovor vlade i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o odmrzavanju plata i penzija od januara 2011. godine.
"Mislim da je ovo sasvim očekivana odluka i da je tu naša vlada uspela da izdejstvuje od MMF-a takav sporazum", dodao je on.
Odgovarajući na pitanje koliko bi trebalo da iznosi povećanje zarada i penzija, Nikolić je objasnio da bi to trebalo da bude prema formuli koju je MMF ranije saopštio, a iznosila bi najmanje 5,5 odsto u 2011. godini.
"Mislim da je to minimum i da tu postoji prostor i treba da vidimo da li tu povećanje može biti veće", istakao je Nikolić.
Kada reč o efektima odmrzavanja plata i penzija na inflaciju, dakle i na makroekonomsku stabilnost, Nikolić smatra da to relativno malo povećanje ne bi trebalo da prouzrokuje veće probleme u monetarnoj politici, posebno imajuci u vidu da još imamo slabu tražnju, odnosno slabu kupovnu moć.
Prema rečima Nikolića, prema proseku plata izraženim u evrima, čak je i Bugarska stigla Srbiju, Makedonija u proseku ima veće plate nego naša zemlja, a prosek u Crnoj Gori je za više od 40 odsto veći nego u našoj zemlji.
"Zahvaljujući tome, Srbija postaje zemlja koja je počela da privlači investicije", kazao je on i skrenuo pažnju da se dolazak stranih investitora ne može podstaći samo niskim platama", rekao je Nikolić.
Kada je reč o najavljenom paketu jednokratne pomoći od po 5.000 dinara za oko milion penzionera sa najnižim primanjima, Nikolić je istakao da to povećanje, sa aspekta makroekonomske stabilnosti, svakako neće ugroziti planirani okvir ciljane inflacije, zato što to povećava tražnju samo u jednom mesecu za pet odsto.
"S druge strane, jako je dobro što se nastavljaju fiskalni posticaji i praktično negde oko dve trećine para, koje će biti obezbeđene boljom popunom budžeta nego što je to bilo negde u aprilu, smatramo da će biti važan podsticaj privredi", kazao je on.
Prema njegovoj oceni, subvencionisani krediti su ključ održanja i blagog rasta privredne aktivnosti u ovoj godini i biće nastavljeni i krajem ove godine.
Za odmrzavanje plata i penzija treba najmanje 35 milijardi
Zdravković je podsetio da će misija Međunarodnog monetarnog fonda ponovo doći u Srbiju krajem oktobra ili početkom novembra, kada će konačno biti utvrđeno sa Vladom Srbije, iz kojih izvora će biti pokriveni ti dodatni troškovi iz državne kase za finansiranje većih plata i penzija.
Najavljeno odmrzavanja plata i penzija na početku 2011. godine značiće uvećanje troškova budžeta u narednoj godini za najmanje 35 milijardi dinara, dok će jednokratna pomoć penzionerima doprineti smanjenju njihovih zaduženja u bankama, dugova za utrošenu električnu energiju, komunalne usluge i slično, izjavio je urednik sajta Ekonomija.org. Miroslav Zdravković.
On je izneo računicu, prema kojoj zbir zarada u javnom sektoru i penzija iznosi oko 700 milijardi dinara, tako da povećanje za samo jedan odsto iznosi sedam milijardi dinara, a recimo od pet procenata bi bilo 35 milijardi dinara više u budžetu za sledeću godinu.
Zdravković kaže da odmah treba razmišljati iz kojih prihoda pokriti te nove rashode u državnoj kasi.
On je ukazao da bi, možda, trebalo razmisliti o subvencijama za otvaranje novih radnih mesta u izvozno orjentisanoj proizvodnji, što bi mnogo značilo u situaciji kada nam ukupna zaposlenost u zemlji pada, a ne ići odmah na direktno povećanje zarada.
"Naime, nama je standard svima ugrožen, ali je mnogo ugroženiji onima koji su zaposleni u privatnom sektoru i onima koji ostaju bez posla, u odnosu na ono šta se događa u javnom sektoru, gde zaposleni i penzioneri imaju najsigurniji prihod u toku godine", kazao je Zdravković.
Misija MMF-a je doputovala u Beograd 19. avgusta povodom pete revizije tekućeg stendbaj aranžmana sa Srbijom, a zvanični razgovori sa predstavnicima Vlade i Narodne banke Srbije (NBS) počeli su 23. avgusta.
Glavna tema razgovora, pored odmrzavanja penzija i plata, bila je budući zakon o fiskalnoj odgovornosti, kojim će se definisati granica zaduženja države i budžetski deficit.
Aranžman Srbije i MMF-a o kreditu od oko tri milijarde evra ugovoren je polovinom maja 2009. godine i ističe u aprilu 2011. godine.
Do sada je Srbija iskoristila 1,45 milijardi evra tog kredita za jačanje deviznih rezervi NBS.
Pratite specijal: NIS na berzi
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić
