Izvor: Večernje novosti, 16.Jul.2014, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vujović: Uvođenje reda najbolja ušteda
OBARANjE deficita svake godine, smanjenje plata i penzija za 10 odsto, promene u lošem, a preplaćenom menadžmentu EPS-a i značajno efikasnija naplata poreza i akciza, mere su kojima se može poboljšati privredni ambijent i uspešno sprovesti započeti reformski kurs - kaže za "Novosti" Dušan Vujović, ministar privrede i v. d. ministra finansija u Vladi Srbije. * Finansije preuzimate u nezahvalnom trenutku, kada su neophodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << hitne mere štednje. Imate li konkretan plan? - Moj plan je da linearno spuštamo defiicit svake godine za oko 60 milijardi dinara i tako dođemo do cilja - smanjenje deficita do 2017. godine na oko 130 milijardi dinara. Predlažem da povećamo naplatu akciza, carine i poreza, čime bismo uštedeli oko 100 miliona evra. Uporedo sa tim, uvođenjem reda u javna preduzeća moguće su uštede od još 200 do 300 miliona evra. Uspešnom realizacijom ovih poteza umanjujemo potrebu za smanjenjem plata i penzija.NEMA POŠTEĐENIH * KAKO ćete se izboriti sa velikim gubitašima među javnim preduzećima, koja iziskuju ogromna davanja iz budžeta? - Deficit ćemo smanjiti i kroz rešavanje problema nasleđenih iz prošlosti. Rešenjem statusa 584 preduzeća koja samo troše budžetska sredstva, blokiraju resurse i ništa ne privređuju, uštedećemo oko 600 miliona evra godišnje. Bolje upravljanje, što podrazumeva profesionalni menadžment, i očigledne uštede u javnim preduzećima mogu godišnje da donesu najmanje 200-300 miliona evra, umesto gubitaka koje pokriva budžet. Potrebno je izgraditi politički i društveni konsenzus da u primeni ovih mera nema izuzetaka - niko ne može biti pošteđen. * Ako do toga ipak dođe? - Ukoliko bude potrebe da se smanjuju plate i penzije, smatram da bi to smanjenje trebalo da bude 10 odsto. Na kraju, odluku o tome doneće Vlada, jer je neophodno da se pronađe ona kombinacija mera koja će najpravilnije rasporediti teret reformi. * Hoće li biti značajnog poskupljenja struje, kao što je to predlagao vaš prethodnik? - Samo poskupljenje struje ne rešava problem. Nama je veći problem menadžmet EPS-a, koji čini 600 visokoplaćenih direktora. Podsetiću da je i prosečna plata u EPS-u 75.000 dinara, što je duplo više od zarade prosečnog radnika u Srbiji. Poseban problem su i tehnički gubici od 18 odsto i rekordno niska naplata od 84 procenta. Sve su to posledice lošeg "gazdovanja", a to ne može da nadoknadi poskupljenje struje. * Šta će biti sa onima koji ne mogu da plate ni ovu cenu struje? - Dobra poslovna politika javnih preduzeća isključuje socijalnu. Moramo prekinuti praksu po kojoj su javna preduzeća socijalne ustanove. Drugim rečima, „Elektroprivreda Srbije“ mora da ima cenu električne energije uporedivu sa cenama u susednim zemljama i da time obezbedi normalno poslovanje. Jedino tako EPS može da bude atraktivan za potencijalna ulaganja stranih partnera koji bi obezbedili investicije u nove proizvodne kapacitete i povećanje izvoza. Ne možemo više sebi da dozvolimo da imamo za 30 odsto manju cenu struje od najniže u regionu. Ublažavanje socijalnih posledica više cene struje se podrazumeva i o tome računa vodi Vlada preko resornih ministarstava. Ako Ministarstvo finansija umesto gubitka od EPS-a dobije uplatu dividende, onda je lako deo tih sredstava odvojiti za ciljanu socijalnu pomoć ugroženim delovima stanovništva koji ne mogu da plate ekonomsku cenu struje.
Pogledaj vesti o: Kurs dinara
Nastavak na Večernje novosti...
